Insomnia (1997)

 

Žanr: Krimi | Misterija | Triler
Režija: Erik Skjoldbjærg
Glumci: Stellan Skarsgård, Sverre Anker Ousdal, Maria Bonnevie...

Priča:
U norveškom gradu u kojem vlada 24-časovni dnevni ciklus, švedski detektivi istražuju smrt tinejdžerke.

Moj osvrt:
Nisam fan detektivskih trilera osim ako nemaju primesu drugih žanrova. Recimo Se7en je fantazija od filma jer ima tu dodatnu, mračnu, bolesnu dimenziju. Memories of a Murder su takođe jedno remek delo. Potom španski La isla mínima je nešto što ima vrhunsku atmosferu. Ako gledam film samo da bih razrešio ubistvo, zaboraviću ga brže nego poslednji svrab. Gde bih onda smestio Insomniu? Da li je to veza za jednu noć ili ćemo imati lepa zajednička sećanja? 

 

Srećom, nije ovo derivat neke Law and Order / CSI / Homicide serije gde istražujemo misteriju. Nema ovde velike misterije, slučaj je ono što i u stvarnom životu bude. Ubica se uglavnom lako pronađe. Tako da Insomnia nije film o policijskoj istrazi već o čoveku zarobljenom u sopstvenoj savesti. Ubistvo je pokretač - prava drama je ona koja se odvija u čoveku, u njegovoj beskrajnoj borbi između savesti i poricanja. 

 

Norveški pejzaži nisu samo neutralna kulisa. Svetlost koja nikada ne nestaje ovde predstavlja istinu koju ne možeš ugasiti. Kao i npr. u Stalkeru kod Tarkovskog, okolina ovde nije samo priroda, on oslikava unutrašnje stanje lika. Magla koja nosi simboliku sama po sebi, voda, beskrajni dan - sve to savršeno oslikava Jonasovu nemoć da pobegne od sebe. Svetlost ne dozvoljava da se njegova krivica sakrije. 

 

Nesanica (insomnia) je ovde ključ. Nije ona posledica svetlosti kako izgleda na prvi pogled. Nesanica je posledica krivice. Jonas je budan jer nema gde da se skloni, jer mu savest ne dopušta da pronađe mir. Kao i u Machinist, čini mi se da svaki minut postaje dokaz unutrašnje kazne. Nesanica nije simptom. Ona je presuda. Tu je fascinantno pratiti Jonasovo lice (uvek sjajni Skarsgard). Kamera se neretko fokusira na njega i mi pratimo kako iz scene u scenu njegov umor raste i kako mu se oči pune nemirom. On nije heroj detektivskih romana već čovek koji kopni pred nama gubeći se u sve složenijem lavirintu problema. 

 

Insomnia ne nudi jasnu podelu između dobra i zla. Jonas, umesto da stoji iznad kriminalca, on stoji nasuprot njemu kao odraz. Ubica i detektiv su povezani istom niti - obojicu proganjaju zločin i krivica. Jedina razlika između njih nije ta u moralnoj poziciji već u načinu kako se suočavaju sa tom krivicom. 

 

Nesanicu ne leči rešenje istrage niti kazna. Istraga je zapravo iskorišćena da odloži taj unutrašnji sukob. Ta istraga drži nadu da će savest da bude umirena. Nesanica ostaje kao stanje, kao rana koja ne zarasta. I tu je suština filma. Ne postoji izlaz iz zatvora u koji te smesti sopstvena savest. Nema bežanja. Ostaje samo suočavanje. Pravi horor nije u zločinu već u unutrašnjem krahu i onom što je u glavi čoveka koji oseća krivicu. Kada predugo gledamo u Jonasovo lice, više ne vidimo policajca već čoveka koji je potpuno izgubio sebe. 

 

Insomnia sjajno odbija da se uklopi u očekivanja jednog trilera. Nema brzih rešenja niti akcionih scena, nema konačnog zatvaranja slučaja. Sve ostaje otvoreno, nepotpuno jer je i Jonas kao čovek nepotpun. Kako nepotpun? Lišen je sna, lišen osećaja mira ali i osećaja ljubavi koju neuspešno pokušava da pretvori u nagon. Tako da Insomniu ne doživljavamo kao krimi priču već kao moralnu studiju.

 

Neminovno je poređenje između ovog filma i Holivudskog rimejka koji je nesumnjivo odličan film. Ali ako biram, na strani sam ovog filma, ne zato što je cool biti na strani originala. Evo jednostavnog objašnjenja. Nolanova verzija je naravno tehnički besprekorna i ima strašnu glumačku postavu. Problem koji imam sa njom je što ublažava ono što original namerno pravi mučnim. Rimejk pokušava da stvori empatiju prema glavnom liku. Nekako mi se čini da pokušva da zaokruži priču u neku moralnu lekciju. Skjoldbjærg to odbija. Njegova priča nije priča o iskupljenju već o raspadanju. On ne daje jasnu granicu između heroja i antiheroja. Sve je prljavo i mutno. Jonas je čovek koji tone i ne postoji dramaturška konstrukcija koja će da ga izvuče. 

 

Tako da je ovo za mene velika vrednost filma. Insomnia ostaje kao hladan podsetnik da nema utehe. Nema velikog otkrića, nema oslobađanja – samo umor i pogled čoveka koji zna da više nikada neće pronaći mir. I to je ono što ovaj film čini drugačijim. To što on odbija da bude utešna priča, već ostaje baš ono što mu ime kaže – nesanica koja traje i posle odjavne špice.

Zanimljivosti:
Lik Jonasa je originalno napisan kao Norvežanin ali su promenili na Šveđanina pošto je to državljanstvo samog Skarsgarda. Kristofer Nolan je snimio rimejk ovog filma 2002 i nosi isti naziv.

Naj scena:

Finale...

Moja ocena: 8/10