Star Wars: Episode II - Attack of the Clones (2002)

 

Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Naučna Fantastika
Režija: George Lucas
Glumci: Hayden Christensen, Natalie Portman, Ewan McGregor...

Priča:
Deset godina posle njihovog prvog susreta, Anakin Skajvoker i Padme Amidala se upuštaju u ljubavnu avanturu dok Obi Van Kenobi ispituje slučaj pokušaja ubistva senatora i otkriva tajnu vojsku klonova.

Moj osvrt:
Kao i za epizodu jedan, vraćam se na prvo gledanje. Tada mi se ovo činilo kao mnogo lošiji film a zapravo, za razliku od jedinice ovo ostavlja nešto bolji utisak na novo gledanje. Krajnji utisak je da ovo nije toliko zabavno niti dobro koliko je moglo biti ali da nije tako loše koliko je izblaćeno od strane Star Wars fanova. Pre bih ovo nazvao propuštenom šansom nego jako lošim filmom. 

 

Na neki način pratimo dve priče. Jedna je posvećena Anakinu i Amidali, druga nastanku klonova, Obi Vanu i ostalim džedajima. Ova prva je trebala doneti dramu i imala je dosta dobre temelje da to donese. Trebalo je da vidimo neki deo puta koji Anakin treba da pređe u svojoj transformaciji u Vejdera. Druga priča  je odrađena korektno ali ne donosi velik pomak niti išta revolucionarno za sam Star Wars univerzum. 

 

Prvo ćemo se držati Anakina i Amidale. Ako je ljubavna priča nešto što se proteže celim filmom ona je morala da bude fino izgrađena tako da njihova ljubav vremenom raste i kulminira u nekoj solidnoj drami. Jako mi je žao što je ova priča nadasve otaljana. Jedna stvar je posebno doprinela tome ali o njoj nešto kasnije. Ono što je radilo u korist ove priče je Natali Portman. Njena gluma je ubedljiva i lako se zaljubiti u nju u svakoj od scena. Prosto je neverovatno koliko je uverljiva kad se ima u vidu ova najgora mana cele priče. Čak i u lošim romantičnim komedijama umemo da navijamo da se neka ljubavna priča ostvari. Ovde sam u potpunosti ravnodušan na nju. Nekako i autori kao da su imali utisak da je bitno da spoje ovo dvoje samo da bi se Luk i Lea rodili. 

 

Ovde imamo i početak Anakinove transformacije u Lorda Vejdera. Verovatno se mnogi neće složiti sa ovim ali ovde postoje svi temelji za dobru realizaciju ove priče. Prvi je sudbina Anakinove majke. To je mogao biti pravi bum. Moralo je biti dovoljno tragično da nas išamara pa zašto ne  rasplače. No ovo je odrađeno sa totalnim odsustvom muda. Kapiram, hteo si da ovo ne bude totalno stresno za klince. Ali daj čoveče, pa u trećem nastavku se zna da su deca pobijena. Na koje klince paziš? Današnji klinci gledaju mnogo surovije stvari od ovog. Današnji klinci su okruženi jezivijim stvarima od ovih. Umesto jako upečatljive scene, umesto nečeg što će se urezati u sećanje i nama i Anakinu, oni su maksimalno rutinirali scenu smrti njegove majke. Šamarčina za ovo. Nedopustivo je loše. Ovako kada nešto usnimiš, izgleda kao da si to uradio reda radi. 

 

Druge stvari koje vode Anakina ka Vejderu su moralne dileme. Ovo je čak i odlično. Sve je postavljeno na mesto ali tu dolazimo opet do najveće mane. E sad svi očekuju da je to gluma Hejdena Kristensena. Ok, momak nije naročito nadaren ali on ovde nije ni 2% problema. Glavni problem je užasavajuće tupav dijalog. U najvećem broju slučajeva su to floskule. NIKO ŽIV NE PRIČA OVAKO. I onda se takav dijalog popiški po svakom sudbonosnom ili dramskom momentu. Ljubavni dijalozi su smrdljivi klišei. Dramska mesta su prežvakane rečenice koje ste čuli milion puta. I onda je Hejden problematičan? Ne braćo i sestre. Ni Entoni Hopkins od ovih govnarija ne bi uspeo da izvuče ništa dobro. Dijalog je toliko loše napisan da mu nema pomoći. Upokojen je i miriše cveće odozdo.

 

Dobro, ok, scenaristi su smejurija ali opet moraš da imaš dobrog glumca za sjajne dramske momente. Kako bih ja to uradio da valja ako imam slabog glumca. Jeeednostavno. Napraviš emotivno snažnu scenu, nagruvaš muziku da bude nadasve upčatljiva a glumac treba da navežba jedan izraz lica za taj momenat i ćao. Eh, kako to može da radi? Heh, jedan izraz lica govori milion reči. Ako ga ubodeš kako treba - sve je tu. Kada Tom Henksov lik izađe iz advokatske kancelarije u filmu Filadelfija, vidi se sav očaj u tom izrazu. Ok, ovde nemamo čika Henksa ali ni ovo prvenstveno nije drama. Scenom i atmosferom sve možeš da mi doneseš. Da, dobr gluma je i te kako kvalitet više ali nije neophodna za dobru scenu. 

 

Sve u svemu ova ljubavna priča je mogla biti i kratka, bez nekih velikih dramskih momenata, no sva ova drama oko Anakina je morala da postoji i da se odradi neuporedivo bolje. Sve te moralne dileme, i dramski momenti su morali biti bolje usnimljeni, morali su biti bolje odglumljeni ali pre svega, dijalog je morao pisati neko ko zaista sluša ljude kako razgovaraju. Ove prežvakane floskule i šablonski dijalozi su ubica ovog filma. No hajde da se bavimo univerzumom Ratova Zvezda 

 

Kao u prvom delu i ovde sam imao zamerku na premalu priču. Nastavak nam nesumnjivo donosi veći spektakl, veću avanturu, nesumnjivo bolje likove i više događaja ali sveukupno je priča jako mala. Saznajemo kako su nastali klonovi. Ok, to je bitno za Star Wars univerzum kao i mini priča o Bobi Fetu i njegovom ćaletu (fenomenalna scena gde mali Boba drži očevu kacigu). Ali realno gledano, malo stvari je ovde ispričano. Ovo je kao mini serija kojom vam daju par detalja za veći spektakl koji donose oni stari filmovi. 

 

Film je za nijansu mračniji od epizode jedan što mi svakako prija. No ono što je definitivno veći napredak su mnogo bolji događaji, mnogo lepša akcija, avantura i borbe. U Epizodi jedan su pravili sprdnju od akcije. Ovde je ona veoma dobra i zabavna. Imamo borbu u areni gde su Amidala, Anakin i Obi Van u nevolji. Onda imamo nešto što možemo nazvati epskim duelom između Jode i Dukua. Ne moram da pominjem koliko je Kristofer Li podigao ovu ulogu na viši nivo. Da je ovde bio neki drugi, neki slabiji ili manje upečatljiv glumac, Duku bi bio lik za zaborav. Ovako ostavlja sjajan i nadasve upečatljiv utisak. 

 

To je to, braćo i sestre. Epizoda dva svakako može da se smatra napretkom u odnosu na epizodu jedan. Kao što rekoh, da je neko pismen pisao dijalog, da su malo više pažnje posvetili dramskim momentima, ovo ne da bi bio solidan već bi bio jako dobar film. Da me manete Kristensenove glume. Npr., Džejmi Foks i Orlando Blum su antitalenti za glumu pa opet nisu uspeli da useru neke od vrhunskih filmova koje imaju u svom opusu. Ovo je konkretno user koji su napravili scenaristi i Lukas kao režiser koji jednostavno nije znao da oseti dramu kako treba. Sve ostalo je dobro, povremeno i jako dobro ali ne može da nadomesti ove propuste.

Zanimljivosti:
Kada se u jednom momentu vidi Anakinova senka koja podseća na Vejdera (odličan kadar), to nije plod specijalnih efekata već slučajnosti. Kada Džango fet udari glavom pri ulasku u brod, to je posveta Epizodi 6 gde je jedan stormtrooper isto to uradio. Taktika koju glavni kancelar koristi ovde je inspirisana Hitlerovim političkim potezima. Na svetlosnom maču koji je držao Semjuel L. Džekson ugravirano je  "Bad mother-fucker". On je od Lukasa zahtevao ljubičasti svetlosni mač. Lukas je odgovorio da su mačevi džedaja zeleni ili plavi. Džekson nije znao do kraja da li će njegova želja biti ispoštovana. Na kraju je i bila. Kako bi se efikasnije snimile scene borbe između Dukua i Jode, mali model jode je korišćen. Da bi se našalio, Lukas je tražio da na taj model stave očnjake što je referenca na uloge Kristofera Lija koji je tumačio Drakulu u nekoliko filmova.

Naj scena:

Joda vs. Duku

Moja ocena: 6/10