Last Orders (2001)

 

Žanr: Drama
Režija: Fred Schepisi
Glumci: Michael Caine, Bob Hoskins, Helen Mirren...

Priča:
Grupa prijatelja se priseća priča iz prošlostii kada jedan iz njihove grupe premine.

Moj osvrt:
Kako ne gledati film u kom su Majkl Kejn i Helen Miren. Realno? Uz njih dodajte Rej Vinstona, Keli Rajli, Dejvida Hemingsa, Boba Hoskinsa i jasno je da imamo odličnu ekipu. Verujte mi da čak nisam ni čitao o čemu se radi u filmu, odluka je bila laka. Last Orders je sasvim korektna drama, ljudska priča vredna pažnje i gledanja. Zašto onda na kraju nisam oduševljen? Zato što je ovo jedan skroz običan film. Možda sam prestrog ali Drama je žanr koji može da ti da najbolje priče ali ta ista drama mora da ima dosta varijacija na temu ili karaktesrističnih osećanja da bi bila upečatljiva. Obične ljudske priče moraju da imaju barem neke scene koje će ti se urezati u pamćenje. Recimo Belfast je generalno bio običan film ali Kiaran Hajnds i Džudi Denč su mu dali to "nešto". Oni su bili zaduženi za emociju. To i još nekoliko solidnih poruka je Belfast podiglo na nivo sasvim dobrog filma. 

 

Last Orders ima ljude koje bih gledao kako sede i štrikaju i dok to gledam mislio bih "jbt kakva gluma". Jednostavno rečeno, nisu im dali šansu da briljiraju, nisu im dali momente gde bi njihov talenat došao do izražaja. Kažem, ok je priča ali emotivno sve je jedna ravna crta. U svakom od ključnih momenata sam bio skoro pa ravnodušan. Jedna jedina scena koja me je malko pomerila pripada Hemingsu. Tu sam video neku jaču emociju čoveka koji ima malu priču ali i to malo dostavlja sjajnom glumom na perfektan način. U jako malo vremena jedini je uspeo da pokaže jače emocije, ubedio nas je da mu je stalo i da mu je jako teško. Helen Miren je dobila jednu takvu rečenicu i jeste potresno ali je užasno kratak momenat i očekivali smo ga. Kod ostalih to je tek negde zagrebano. 

 

Mišljenje o filmu mi je uglavnom pozitivno i verujem da će većini ljudi biti odličan pa ću se fokusirati na stvari koje su zaista vredne pažnje. Kako je čovek preminuo film se na pametan način vraća u prošlost, nekad bližu nekad dalju i tako pred nama uspeva da izgradi lik Džeka (Majkl Kejn) na sasvim dobar način. Isto pokušava i sta ostalima ali oni tu samo u službi razvoja Džekovog lika i priče. Imamo sve one karakteristične događaje koji će učiniti da nam ovaj čovek bude bliži i draži. No svi ti veliki događaji iz života čoveka ostaju bez nekih upečatljivih scena. Ne razumite pogrešno, nema loših scena ali premalo je upečatljivih momenata. Ono što moram da pomenem je neverovatna sličnost između glumaca koji tumače mlađe verzije likova i ovih u poznim godinama. Bio sam oduševljen koliko mlađa verzija Lenija (Hemings) liči na ovog glumca iz mladosti ali sam onda video da ga tumači njegov sin. No odlično su se potrudili da mlađe verzije i te kako podsećaju na ove starije. 

 

Sviđa mi se i onaj deo gde se potencira na mestu od značaja za Džeka a to je ovde Margejt. Setimo se Chinatowna gde je na neki način to mesto simbolizovalo loša osećanja i stvari koje smo izgubili. Ovde je Margejt to mesto za koje nas vežu lepe emocije. Pomalo je tužno kada vidimo da se tu odvijalo tek nekoliko lepih momenata. Ali opet, to daje na značaju i najmanjoj lepoti koju doživimo. Potrudili su se da nam bojama dočaraju trenutnu emociju. Margejt iz prošlosti je sunčan, prepun osmeha i jarkih boja. Margejt iz sadašnjosti je siv, kišovit i od lepote su ostala samo sećanja. 

 

Nisu mi se svideli neki momenti gde smo bačeni u dilemu da li će jedan od likova postupiti moralno. Nekako mi je to bilo bespotrebno. Ako smo se vraćali u prošlost i videli sve te Džekove odnose sa drugovima, čemu sada na kraju dileme da će ga jedan od njih izdati. To je totalno nepotrebno i to je drama koja se pravi u sapunicama. Imamo taj neki verski momenat gde je čovek pred oltarom doživeo prosvetljenje ali on je totalno beznačajan za celu priču i čak joj oduzima na vrednosti. Zamislite npr. na kraju Forest Gampa da se krene murovati da li je onaj klinac zaista Forestov. Čemu? Samo narušava atmosferu priče i šalje nas na pogrešnu stranu. Treba da osećamo a ne da nas gađaju petparačkim fazonima. 

 

Ovo se možda tiče nas muškaraca ali svideo mi se osećaj koji film donosi kada je "ekipa" u pitanju. Recimo u jednoj sceni grupa odluči da skrene u neki bar na pivo jer Džek bi to cenio. U isto vreme je i tužno ali i smešno. Čini mi se da premalo cenimo te obične momente sa ekipom. Ne srećemo se puno. Onda se sretnemo i svi se zapitamo zašto se ne srećemo previše. Dogovorimo se da se vidimo što pre. I onda opet prođe dosta vremena dok se ne okupimo. Ova ekipa ima jako veliku kilometražu. Šteta što nismo čuli više priča od onih ključnih za njihove odnose. Moglo je tu da bude više šala. Početak filma je krenuo tako no nisu nastavili u istom ritmu. Možda su se plašili da bi ubili ozbiljnu notu filma ali zaista mislim da se to ne bi dogodilo. Više bi cenili emociju koja nam je doneta. 

 

Prava je šteta što Last Orders nije doneo više emotivnijih momenata. Da, priča je obična ali recimo i Best of Youth je obična priča ali tu sam plakao kao kiša iz nebrojeno različitih emocija. Lepota i jeste u tim običnim stvarima jer se lako vežemo za njih. Poistovetimo se sa onim što smo proživeli ili želimo proživeti. Last Orders nam je to dao na kašičicu. Jednostavno, premalo je dramski jakih momenata, premalo je dato ovako grandioznoj glumačkoj ekipi da briljira. Koliko god se trudio da volim ovaj film, više sam uz to da me je on ostavio ravnodušnim. Da je ova glumačka ekipa slabija možda bih bio nešto tolerantniji. Ovako, sa ovim gromadama, neoprostivo je koliko je sav taj potencijal neiskorišćen. No, Last Orders je svakako vredan gledanja. Verujem da ćete ceniti te sitne momente jačih emocija i da ćete pronaći delove priče sa kojima ćete se identifikovati.

Zanimljivosti:
Nolan Hemings, sin Nolana Hemingsa igra mlađu verziju istog lika kojeg tumači njego otac.

Naj scena:

Tuga i bes.

Moja ocena: 6/10