The Captains (2011)

 

Žanr: Dokuentarni | Biografski | Naučna Fantastika
Režija: William Shatner
Glumci: William Shatner, Patrick Stewart, Avery Brooks...

Priča:
The Captains je film koji je pisao i režirao Vilijam Šetner. Film prati Šetnera koji intervjuiše ostale glumce koji su tumačili kapetane u čuvenoj franšizi.

Moj osvrt:
Da se odmah razumemo, pošto ću pisati hvalospeve o ovom filmu, nisam fan Star Treka. Kao klinja sam gledao serije (Next Generation) mada nisam naročito imao pojma o čemu se tu radi. Imao sam omiljenog lika (Rajker), fascinirala me je ta fantastična scenografija, obožavao sve te čudne stvari i to je to. Nikada se nisam posvetio Star Treku, slabo znam koliko sezona ima, slabo znam priče, ali nekako mi je u glavi ova franšiza oduvek bila pravi predstavnik nečega što bi trebala biti naučna fantastika. Nisam imao neka posebna očekivanja od ovog filma ali inicijalno mi se svidela ideja. Mogu da kažem da sam bio nagrađen. 

 

Film je Šetnerova ideja. Kako bi ovo postiglo visok nivo kvaliteta, Šetner nije imao lak zadatak a evo i zašto. Prvo, on je jedan od kapetana i to prvi. On intervjuiše druge i ni jednog momenta nije smeo da ih stavi u senku, da stavi svoju ulogu ispred njihove. Ni jednog momenta nije smeo da zablista dok je red na njegove kolege. Šetner je ovde narpavio doktorsku disertaciju na temu kako držati intervju sa glumcima, kako istaći njihove uloge, pokazati šta su one značile za njih, kako podstaći apsolutno divljenje od strane publike ka onome što su ti glumci uradili. Bravo. 

 

I van dijaloga film uspeva da ispriča priču o svakom od kapetana. Već dok ih Šetner traži, vidi se trud da se snime lokacije i da se da ton dijalogu koji sledi. To su tako suptilni fazoni da me je film kupio već u prvih niekoliko minuta. Dok najstarijeg Stjuarta pronalazi u oazi mira, mladog Pajna zatiče u modernom gradu. I pre početka svakog od intervjua mi već imamo neki utisak o glumcu koji će biti Šetnerov sagovornik. 

 

Čak i da nemate pojma šta je to Star Trek, film će vam pokazati koliko je to velika franšiza. To se radi u kratkim scenicama gde vidimo Šetnera i još neke od glumaca na Star Trek konvencijama. Tu je već jasno o čemu se radi. Ono što mi se jako dopalo, Šenter ni jednog momenta ne dozvoljava da te konvencije, tj sam Star Trek zasene prave heroje ovog filma a to su glumci. Ne kapetani već glumci koji ih tumače. Šetner želi da vidite ljude iza uloga i razumete njihov trud, žrtvu, način rada i posvećenost. 

 

Film se jako potrudio da prikaže ko je šta dao samoj ulozi kapetana u Star Treku. Kada najavljuje Patrika Stjuarta, Šetner kaže kako je Stjuart ulazi kapetana dao dostojanstvo. Veliko poštovanje i šmekerski potez čoveka koji je bio prvi kapetan. Priznaje da sveko od njegovih naslednika dao neku novu dimenziju a ta dimenzija je svakako ogromna. Uložen je trud da se vidi šta je svako doneo seriji. Sve je jasno. 

 

Možda ovo "daj hard" fanovima Star Treka neće biti tako zabavno jer je fokus na glumcima, ljudima a ne toliko na samom Star Treku. Naravno da je pokazano šta njima znači Star Trek i da su tu konstantno priče iza Star Treka ali verujte mi, Captains i te kako odaje počast samoj seriji. Prvo pitanje koje se pokreće je zašto su oni počeli da glume i tu su priče o njihovim počecima. Gde je tu Star Trek? Sačekajte. Dobićete pozadinu svakog od ovih likova, šta ih je to privuklo glumi i dobićete sa kakvim iskustvima, glavama i glumačkim ambicijama su ušli u snimanje čuvene serije. To nam daje jasnu sliku koliko je Star Trek drugačiji od svega na šta su navikli i svega što su očekivali. 

 

Sviđa mi se što su svi ti razgovori drugarski, što su rasterećeni i oslobođeni floskula. Nema one suvoparnosti gde voditelj čita standardna pitanja a odgovor vas svakako zanima jer cenite tog ko ga daje a sve to je nekako hladno i na nekom profesionalnom nivou. Ne, ovaj razgovor je odličan baš zato što izgleda kao da razgovaraju drugari, kao da jedni druge sa velikim interesovanjem pitaju zašto se bave baš tim što se bave i šta pronalaze u tom poslu. No ovde imamo sreće da je čovek koji postavlja pitanje onaj koji savršeno razume sagovornika. Zamislite kako izgleda kada o svom poslu pričate sa totalnim laikom koji vas to pita tek radi reda a kako je kada pričate sa osobama koje cenite u tom poslu. E to je ta razlika. 

 

Iako je ovo film o glumcima i samom Star Treku, Šetner i te kako pokazuje da je veliki poštovalac pozorišta i starog holivuda. Na sjajan način je uspeo da sam ili sa svojim kolegama provuče neke priče iz prošlosti koje nas neminovno bacaju u atmosferu starog holivuda i koje nam pokazuju kako se nekada pekao zanat šta si morao da prođeš i sa čim si se suočavao. Zbog pominjanja nekih legendarnih imena mi je bilo toplo oko srca. 

 

Šetner je svojim pitanjima uspeo da dovede dotle da je svaki odgovor prepun emocija. To nas neminovno vodi ka situacijama u kojim vidimo osobu pre uloge. Moram da priznam, najveći broj ovih serija nisam ni gledao ali sam nakon ovog filma naučio da cenim šta su ti ljudi uradili i kakva odricanja su imali. Možda najveća razlika je u onom šta su očekivali da će im uloga u seriji doneti a šta im je donela. Kada pomislite na Stjuarta, Star Trek nekako zvuči po malo i neozbiljno za takvog glumca. Ali uz svo dužno poštovanje šetneru, za mene kada kažu kapetan, Stjuart mi je prvi u glavi. Pomenuh već, i sam Šetner je rekao da je uloga kapetana sa Stjuartom dobila dostojanstvo. A ovde nije reč samo o Stjuartu. 

 

Još jedna lepota je što su svi ovi ljudi veoma različiti. Tako da kada čujete poslednjeg, nećete imati utisak da ste sve to negde čuli. Da, svi su tumačili kapetana, svi su se odricali vremena sa svojim porodicama, svi su se suočavali sa nenormalnim rasporedom. Ali svaka priča, svaka emocija, svaki stav prema tome i sve što se ovim ljudima događalo ćete doživeti na drugačiji način sa svakim od njih.

 

Kada bih tražio mane, morao bih baš da zakeram. Ali evo, da ovo ne ispadne savršeno, pretvoriću se u zakeralo. Glavna mana ovoga je što vidimo solidan broj sporednih glumaca iz Star Treka ali ti ljudi jedva kažu dve reči. Voleo bih da je određen broj njih pričao o tome kako vidi glumca o kome je reč, kako ga je doživeo, kakav uticaj je imao, kakav utisak ostavljao na sceni itd. Druga mana je ta što je čini mi se Kris Pajn dobio jako malo vremena. Razumem to sa strane što su svi sem njega glumili u serijama ali i što je Šetner stariji i lakše je razmenjivati iskustva sa ljudima koji su ti bliže godinama, ali susret sa Pajnom je sjajno odrađen ali onda smo jako malo čuli iz njihovog razgovora. Ubeđen sam da je ovo moglo bolje. 

 

Ponoviću, nisam fan Star Treka, još manje sam fan Šetnera ali ovaj dokumentarac je suvo zlato. Pre svega, dao nam je glumce (kapetane) i emotivne (od)govore o njihovim ulogama. Nema suvoparnih, šablonskih pitanja i odgovora. Dao nam je sjajne priče, čega su se odricali, šta im je uloga dala, kakva su očekivanja imali itd. I to je napravljeno na najbolji mogući način na čemu možemo zahvaliti upravo Šetneru. Na kraju krajeva iako nisam gledao te serije (osim kao klinac) posle gledanja ovog dokumentarca imam veliko poštovanje i prema njima i prema glumcima.

Zanimljivosti:
Privatni avion u kom Šetner leti je Bombardier XRS Global Express.

Naj scena:

I know that if it were all to end, this evening, everything, I would be largely known for my work on "Star Trek". I would be Captain Picard. Not Macbeth, not King Lear, not Shakespeare, any of those things but Captain Picard. And I am absolutely fine with that.

Moja ocena: 8/10