Shutter (2004)

 

Kod nas nazvan: Okidač
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Banjong Pisanthanakun, Parkpoom Wongpoom
Glumci: Ananda Everingham, Natthaweeranuch Thongmee, Achita Sikamana...

Priča:
Mladi fotograf i njegova devojka, posle tragedije, otkrivaju misteriozne senke na fotografijama. Ubrzo otkrivaju da ne možeš pobeći od svoje prošlosti.

Moj osvrt:
Glavni problem koji sam imao sa filmom je to da je sve ovo već viđeno i da je svaki korak užasavajuće predvidiv. Da li je to velika zamerka? I jeste i nije. Jeste zato što ne mogu da se oduševim filmom ako mu znam svaki korak i ako sve to već liči na nešto što sam gledao. Nije, zato što je ovo opet ukusno uklopljeno u filmić koji može da se pogleda. Ako niste gledali veći broj sličnih horora, može ovaj film da bude i prijatno iznenađenje. Ali posle originalnih Ju-On (Grudge), Ringu, Dark Water i ostalih klasika, Shutter dođe kao jedan rutinski film. No ni prvi Conjuring nije imao ništa originalno u sebi pa sam bio blagonaklon prema njemu. Drugi deo je već bio neopevano smeće ali nećemo o tome. Pričajmo o Shutteru. 

 

Ako gledamo dublje, ovo je film o krivici koja se ovde manifestuje jezivim elementima. I to je verovatno najveći kvalitet filma i nešto na čemu je mogao dodatno da poentira. Ako vidimo koga sve duh proganja, jasno je da on predstavlja taj osećaj krivice koji nikad ne nestaje, koji nam je uvek na ramenima. Tu se Shutter jako lepo trudi da imamo jednu slikovitu predstavu težine nečega što nosimo na duši. Lepo je to i tempirano, prvo kao mali osećaj krivice, tek puko prisećanje a posle kao nešto od čega ne možemo pobeći, nešto što nam ne da mira i od čega nema spasa. Tu zaista nemam nikakve zamerke. 

 

Zašto kažem da je film mogao da poentira više na tome? Imamo jednog glavnog lika i njegovu slatkiš devojku koja je glumački i ubedljivija od njega. No za celu priču su bitni još neki likovi. Film ima praznog hoda i u tom vremenu je trebao da prošeta i do tih ostalih likova i da nam da njihove sudbine kao jednu zagonetku. Ovako ih je otaljao. Dao nam kasnije u filmu jedu rečenicu o njima i sada to treba da nam bude wow. To nije mali propust. Jedna stvar je ako vam kažem da su tri osobe nastradale u saobraćajnoj nesreći. Sasvim druga stvar je ako vam kažem ko su osobe, kojih godina, šta su bili itd., jer ta tragedija postaje ličnija. Da smo ove tragedije iz priče videli na ekranu, dobili bi jezive momente i odličnu zagonetku za kasnije. 

 

Uz predvidivost, najveću zamerku imam na taj prazan hod. Ok je da mi serviraš san koji će opet vući na neku krivicu i držaćeš se teme, ali ovde nije tako. Ovde imamo san koji devojka sanja a on dolazi ni iz čega. Takav san treba da dođe sa krajnjim saznanjem a ne na početku. I ovde su ti snovi gubljenje vremena. Druga stvar koja mi se nije svidela, nešto šušne, odemo da proverimo, proverimo tri stvari, ništa se nije desilo. I tako nekoliko puta. Umesto da mi daš momente tenzije, uspavaš me a to ne volim u hororu. Da je priča odlutala na one sporedne likove u ovom momentu, verujem da bi to bilo mnogo bolje. No kada smo već kod snova, volim što su te sablasne pojave u tom nekom fazonu, dal je san il je java. To zapravo izgleda odlično zato što daje potporu onoj priči o krivici i sve se pretvara u noćne more jednog izmučenog uma. 

 

Veliki plus filma je taj dramski momenat. Ne očekujte ovde povratak u prošlost kao u Ringuu. Ringu je ipak masterpis za sebe i u tom povratku vidite i užas i dramu i misteriju i horor.... ma sve. Ovde je to znatno jednostavnije ali opet, bolje je što su išli takvim pristupom. Priča je prizemnija i sudbina žrtve je i te kako tužna. Film će vam objasniti njen bes i zaista je bolno kada neko nevin strada ovako. Kažem, bolje je što je priča prizemnija iz razloga što, ako bi sklonili sablasne momente i pretvorili ih u momente nekog ludila, ovo bi i dalje funkcionisalo kao neka dramica. Naravno, nema ovde ništa neviđeno u oba ta slučaja ali kao što rekoh, ne mogu zbog toga da imam velike zamerke. 

 

Manju zamerku imam i na neke reakcije likova. Recimo nešto sablasno se desi, likovi nekada odreaguju kao da ništa nije bilo. Najekstremniji primer je kada se glavnom liku niotkud pojavi prijatelj u sobi i ponaša se totalno uvrnuto. Trenutak kasnije on nestane i naš junak totalno iskulira na sve što se desilo. Srećom nema onih "američki tinejdžeri svesno idu u propast" idiotskih odluka. Zasmetala mi je ta njihova reakcija u nekim situacijama. Može biti i da je do glume. Ženski lik je odglumljen ok, uverljiviji je dok je muški prilično nemlačan i neubedljiv.

 

Kada je manifestacija ovih užasnih stvari u pitanju, imamo dve grupe. Prva je ona koju su ustoličili Ringu i Ju-On a druga je pojava tih duhova na fotografijama. E i tu je po meni potrošeno vremena na bespotrebne stvari. Kako sam zakeralo, na početku mi je smetalo to što se duh pojavljuje samo na fotografijama. Zašto baš tu? I onda na kraju kada vidimo celu priču i rasplet, ta ideja se ispostavi fenomenalnom i zaista ima smisla. Ali onda celo mrsomuđenje oko istraživanja duhova na fotografijama pada u vodu. Film je posvetio dosta vremena istraživanju takvih fotografija. Šta smo dobili od toga? Krajnji zaključak je da smo odlutali od priče. Ali čekaj bre outsideru, pa zar ne vidiš da nam je tu neki čika rekao da je duh došao da se nekom načestita mile nove godine? A ček, duhovi u horor filmovima dođu da se igramo lastiša sa njima, šta? 

 

Da zaključim. Ne nasedajte na priču da je ovo bolje od Ringua ili u tom rangu. Ne može ovo ni da prismrdi tom masterpisu kome ću se vratiti jednom prilikom. Taj film takođe zaslužuje bolji tekst. Shutter je ukusno odrađen filmić sa gomilom elemenata koje smo već videli. Da je ovo neko lepo vreme u kom imamo gomilu dobrih horora, na ovaj ne bi bilo potrebe toliko osvrtati se. Ali s obzirom da je ideja sve manje, efekata i praznoglave priče sve više, horor daj nam naš nasušni pa da se radujemo i ovakvim sitnicama. Ako ste već konzumirali dobar broj kvalitetnog horora, nije ovo nešto što ćete pamtiti ali postoje i mnogo gori načini da izgubite sat i po vremena.

Zanimljivosti:
U jednoj sceni gde likovi istražuju fotografije, vidi se uvećana fotografija duha koji stoji pored polica. To je fotografija iz Williard biblioteke u Evansvilu, Indijana. Tokom godina, ova biblioteka je postala jako popularna i ljudi tu pokušavaju da usnime paranormalne fenomene. Film je 2008 rimejkovan u Holivudu. U jednoj sceni kada se lik spušta stepenicama, konstatno dolazi do četvrtog sprata. U mnogim azijskim zemljama broj 4 se izgovara slično kao i reč "smrt" i predznak je nečeg lošeg.

Naj scena:

Fotografija

Moja ocena: 7/10