Kod nas nazvan: Lepotica i zver
Žanr: Animirani | Porodični | Fantastika | Mjuzikl | Ljubavni
Režija: Gary Trousdale, Kirk Wise
Glumci: Paige O'Hara, Robby Benson, Jesse Corti ...
Priča:
Princ koji je osuđen da život provodi kao užasna zver pokušava da povrati svoju čovečnost tako što će osvojiti ljubav mlade žene.
Moj osvrt:
Bajke nas uče da ako se trudimo i budemo istrajni, dobićemo ono što zaslužujemo. Uče nas da je pravda dostižna i da nas dobri postupci vode dobrom kraju. Uče nas da je hrabrost nepobediva a dobrota nagrađena. Uče nas da postoji iskupljenje i da greška nije definitivna. Uče nas da uvek možemo izaći na pravi put koliko god zalutali u mračna bespuća. Uče nas prihvatanju razlika i uvažavanju suprotnosti. Bajke su tu da oblikuju decu u dobre ljude a nas odrasle da podsete na neke prave vrednosti koje su neuporedivo veće od ovih kojima robujemo.
Nije stvar u tome da je princ kažnjen zbog svoje zlobe pretvaranjem u zver. On je ta zver i bio. Ona je samo ogoljena jednim gnusnim činom. Taj čin je pokazao ko je zaista taj čovek. On ne postaje zver magijom drugoga već svojim postupkom prema drugome. Ogrezao u materijalno dozvolio je da ga vodi pogrešan stav da ono fizičko definiše čoveka. Tako da njegovo pretvaranje u zver dolazi kao otkrovenje i njemu samom. Zver vođena samoživim instikntom, svesna jedino svojih osnovnih, niskih potreba. Zver koja misli da su svi tu zbog njega i svi u službi nečega što njemu treba. Mnogo je zveri danas.
Ovo pretvaranje u zver je nagli proces. No pred nama se odvija isti taj proces samo usporeni a to su ljudi koji jure tu istu zver. U početku su to razdragani seljani koji ne razumeju Belu. I oni su vođeni onim površnim i lako zavodljivi malim pobedama. Kao takvi bivaju lako zavođeni slikom, varkom koju predstavlja zgodni lovac Gaston - fizički izuzetan primerak jednog umno obogaljenog čoveka. I oni dozvoljavaju da budu vođeni tim fizičkim, tim samouverenim nastupanjem jedne budale samo zato što je njihov sistem vrednovanja isti kao kod gorepomenutog princa. O da, sve su to zveri. Svi do jednog.
No zašto je taj svet ljudi tako šaren i lep a svet u kom obitava zver mračan i hladan? Zašto je svet ljudi ovenčan lepim vremenom i pesmom dok je svet zveri osuđen na hučanje vetra. U jednom momentu svet u kome je zver biva obasjan suncem. U istom tom momentu svet ljudi je zavejan. Možda vam je ovo promaklo, možda i nije. Ako nije onda je odgovor na ovo pitanje lak. Bela. Bela je lepota, bela je ono što je najvrednije u čoveku. Bela obasjava svet u kom se nalazi svojom dobrotom, svojom lepotom, svojim poletom, svojom verom i željom. Od nje sve zavisi.
Uporedimo sada ljude u selu i sa druge strane uporedimo predmete kojima je data ljudskost u zamku. S kim bi se pre družili? Zašto sa predmetima? Šta to predmeti imaju što ljudi nemaju? Jednostavno. Predmeti prihvataju i Belu i Zver trudeći se da vide ono najbolje u njima. Ljudi vide samo ono što im odgovara. Dobri ljudi predmetima daju smisao. Lošim ljudima nema pomoći ni kada im prospeš sve blago pred noge. Oni ne prepoznaju pravu vrednost koju čovek nosi. Jako malo je potrebno da vas neko kupi.
Jako malo je potrebno da vas neko kupi. Jedan mali gest dobrote, jedan potez kojim vas razoruža, jedno uvažavanje i prihvatanje, jedno najobičnije "Hvala". I Od tog "hvala" upravo ovde sve i počinje. Sva tenzija koja je postojala između Bele i Zveri, sva odbojnost, nelagnodnost, neprihvatanje, sva nategnuta komunikacija, sve je nestalo posle jednog jedinog "hvala". Nije li to prelepo? Ne pokazuje li to koliko nam malo treba. Samo jedan mali iskren gest dobrote učiniće više nego bilo šta. To jedno hvala je složilo film u pravu bajku koja vam popravlja raspoloženje i magija između lepotice i zveri počinje.
Čini mi se da je film malo i škrtario na tim scenama. Sve scene sa dvoje glavnih protagonista su čista magija. Lepše su od svih drugih scena kada su u pitanju animacija i emocija. Scena plesa u kojoj se kamera spušta sa vrha dvorane na plesni podijum - prelepo. Krupni kadar očiju i prepoznavanja istih na kraju - fenomenalno. Nekako mi fali više ovih scena. Valjda smo svi gladni te bajke i lepote. U momentima kada te scene vladaju mi se vraćamo na Gastona i slušamo njegovu egoističnu pesmu. Nekako mi se to nije svidelo. Pesme su većinom dobre, neke su zaista prelepe poput one naslovne, ali ova mi je bila previše.
Film se trudi da svakom da veliku ulogu. Naravno pričamo o likovima koji se bore za pravu stvar. Čak i najmanji lik donosi sudbonosne odluke i odlučujuće poteze. Nije li to lep način da nam se pokaže koliko je svako važan šraf u našem životu. Ok, sve su ovo može zvučati naivno, sve je ovo slovo na papiru, ali nije li to ono što želite učiti svoje dete. Idemo i dalje, nije li to ono u šta želite da verujete? Da li to zvuči kao svet u kom želite živeti? Svet u kom će vam prijatelj uvek pomoći, svet u kom ćete uvek nekom biti oslonac. Ne zavaravajmo se, koliko god smrdljiv bio svet koji gledamo, toliko ima i lepih stvari u njemu. Verujmo u bolji svet. Ne zbog nas već zbog onih koji dolaze posle nas.
Kakva magija može biti između nekog ko se toliko razlikuje kao lepotica i zver. Ok, suprotnosti se privlače, svi znamo tu izlizanu izreku. Kako takve različitosti mogu da funkcionišu zajedno? Prihvatanjem. Uvažavanjem. Time što će se predati nekom i pokušati da nađeš "svest o skladu nesklada nesavršenih ljudi". Najveće razlike su obično dva ekstrema. Ne treba težiti ni ka jednom od njih. Treba se pronaći negde na zlatnoj sredini i onda se uviđa prava vrednost. No kada postoji svest o sopstvenoj mani, taj drugi ti može pomoći da je prevaziđeš. Ne kritikom, ne time što ćeš ga gledati uzvišenog, već time što će sići dole kod tebe, dati ti ruku i lagano te povesti gore.
Kakva je onda transformacija na tom putu. Ne, nije ona nagla kako kraj može da nagovesti. Ta trnansformacija je postepena. Na kraju je samo rezultirala očiglednim. Ona nije toliko fizička i film nam to i govori. Pogledajte tu transformaciju više puta. Kada je Bela svesna da je pred njom onaj kog voli? Ne, nije to momenat kada odbojnu zver menja prelepi princ. Da je tako, film bi pljunuo na sve što je do tada pričao. To je momenat kada Bela pogleda princa u oči i vidi da je to i dalje ona zver koju voli, da je to ličnost, osoba a ne organizam. Fizika se menja. Starimo, boramo se, povređujemo se, lagano gubimo onu lepotu koju nam mladost daruje. Ali oči, one ne lažu. U njima i dalje vidimo osobu kakva jeste, vidimo osobu koju volimo.
Pogledajte, svaki od puteva koji su stavljeni kao opcija, svaki put na kome lepotica i zver vode jedno drugo ispostavlja se pravim. Pogledajte nameru Gastona koji ima viziju samo o svom putu. On je pogrešan u startu i svesni smo toga. Zašto? Zato što isključuje različitost. Zato što ne uviđa lepotu onog što ne zna i ne poznaje. Sa druge strane Bela teži svim tim fantastičnim stvarima koje je upoznala samo u knjigama. Ona traži avanturu, romansu, ona traži nešto da je ispuni, obogati i učini većom. Gaston traži spuštanje na njegov nivo. To je zaslepljenost sobom. To je pretužno neznanje i nemogućnost da se vidi preko tih malih granica sopstvenosti. Mi ne treba da budemo cilj. Mi ne treba da budemo limit. Mi treba da budemo beskonačni.
Zanimljivosti:
Anđela Lansberi je želela da neko drugi peva naslovnu numeru. Zamolili su je da barem jednom snimi svoju verziju. Na kraju je ta verzija zadržana u filmu. Ukrasni prozor koji se vidi na kraju filma je napravljen i u Diznilendu nakon prikazivanja ovog filma. Na audiciji za ulogu Bele, Pejdž O'Hara je imala problem sa pramenom kose koji joj je non stop išao ispred očiju. Animatorima se to toliko svidelo da su nekoliko puta to izveli i u animaciji same Bele.
Rupert Everet je bio na audiciji za ulogu Gastona ali mu je rečeno da ne zvuči dovoljno arogantno. Muziku za film je uradio Hauard Ešmen koji je preminuo 8 meseci pre prikazivanja filma. Dizni je pokušavao ovaj film da snimi pedesetih ali nije imao uspeha. Tek posle uspeha Male Sirene su odlučili da se vrate ovom projektu. Za potrebe filma je napravljeno oko 120.000 crteža. Za ples na kraju filma je iskorišćena animacija iz Uspavane Lepotice i to je urađeno zbog nedostatka vremena.
Naj scena:
Prepoznavanje
Moja ocena: 8/10
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши