Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde . Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 22. јул 2019.

Guardians of the Galaxy Vol. 2 (2017)


Kod nas nazvan: Čuvari Galaksije 2
Žanr: Akcija | Avantura | Komedija | Naučna Fantastika
Režija: James Gunn
Glumci: Chris Pratt, Zoe Saldana, Dave Bautista...

Priča:
Čuvari se bore da opstanu zajedno dok se suočavaju sa ličnim i porodičnim problemima.

Moj osvrt:
Prvi Guardiani su bili izvikani iz sve snage. Iz mnogih usta sam slušao koliko je to zabavan film, koliko je to dobar humor, pa to svet video nije. Na kraju sam dobio film sa tonom rutinskog humora koji izgovaraju likovi bez trunke harizme i čine ekipu bez ikakve hemije. Priča je bila prežvakana, akcija standardna i to je to. Drugi deo Guardiansa se svojski trudio da dostavi dramu svakog od likova. Zbog te namere svakako zaslužuju pohvalu. No da li je to rezultiralo nečim dobrim? 

Prvo imamo priču o Kvilovom (Chris Pratt) poreklu. Pozdravljam tu odluku bez obzira što je ta priča mestimično izvedena patetično. Time što mi daješ istoriju nekog lika sigurno ću ga upoznati a daješ mi mogućnost da mi se taj lik i svidi. Kada je prvi deo u pitanju, iskren da budem, koliko god Prat bio simpatičan, njegov Kvil mi nije bio ni malo. Nevezano za to što sam Prat ima harizmu pečene jabuke, lik je užasno siromašno napravljen. Potezi su mu šablonski i detinjstvo servirano samo kroz jednu jedinu melodramu. Ovde pak film pokušava da tu priču proširi. Nije na kraju ovaj lik epohalno bolji ali hej, drugi likovi u filmu su ga učinili barem malo pristupačnijim. 

I onda dolazimo do lika koji je Kvilov otac i koga tumači Kurt Rasel. Da ste stavili nekog glumca sa manje harizme sve scene bi bile bolne za gledanje. Ovoliko šablonskog laprdanja i očekivanog dijaloga iskreno nisam video odavno. Toliko razvlačenja da bi se došlo do nečega što očekujete u prvom momentu je zaista nepodnošljivo. Ovo bi leglo sjajno u film o Kapetanu predsedniku Amerike koji je zabrinut za svoj narod. Tu sam čuo tone šablonskih rečenica. Tako da filmotvorci treba da ljube Rasela u dupe zbog toga što je prihvatio ovu ulogu. Učinio je celu ovu predvidivu priču podnošljivom. 

Problem je što umesto da poznanstvo sa ocem proširi vidike, promeni percepciju i život glavnom liku, ono je iskorišćeno za totalno šablonski razvoj priče. I taj smrdljivi šablon je ubio dramu iz sve snage. To izgleda kao da vam neko 10 minuta pokazuje najveću i najsočniju crvenu jagodu ikad da bi je sekund kasnije bacio u prašinu i rekao ti "'oš cigaru". Nema tu velikih dramskih momenata jer se film ovakvim odnosom prema drami i prema scenariju popiškio na njih. Ovde imamo bolju dramsku priču između sporednih likova ali o tome nešto kasnije. 

Elem film se jako bavi odnosom među likovima u timu. Za divno čudo to nije loše. Na kraju filma sam pomislio da su evo tek sada uspelli da stvore kakav takav tim. Draks (Bautista) ovog puta osvaja iskrenošću. Njegova gluma je skromna ali ta iskrenost nas kupi jako brzo. Rocket konačno uspeva da spusti barijere ka drugima. Gamora nije više hladna, zelena nadrkanka već je hladna zelena nadrkanka koja i brine o drugima. Kako tako, uspeli su da se konačno uklope i da pokažu da među njima postoji neka hemija. 

Kad smo već kod Gamore, tu je i odnos između nje i njene seke. I opet je tu teška priča o neraščišćenim računima iz mladosti. Poput priče o Kvilu i njegovom ocu, i ova je teški overkill. Ali opet, sve je tu očekivano: i zla krv, i sukobi i moralni preokreti i neizbežno patetisanje. I kao i u pomenutom odnosu ni u ovom nema ništa što bi vas barem malo zagolicalo da se zapitate šta će biti. Možda najgore od svega ovde pada preglumljivanje Karen Gillan (seka Nebula). Odavno mi nije bilo teško ovako slušati nekog... na filmu naravno.  

Pa imamo i taj romantični odnos između Kvila i Gamore. I to je otaljano iz sve snage. Mislim kontam, tu priču želiš da prodaš usput, ali daj malo romanse, malo začina, malo bilo čega osim tog nečeg što se prećutkujue. Ljudi žele da vide zaljubljivanje, loženje, komplimente, simpatične sukobe, bockanja... Od svega toga ti mi daš jednu rečenicu koju likovi ponavljaju i naravno šablonski dijalog. 

I tu dođemo do nečega što je odrađeno kako treba a to je lik Jondua. On nam se ovde predstavlja u sceni sa njegovim bivšim vođom koga tumači dobri stari Slaj. Zašto je ovo sjajno? Prvo, vidiš Stalonea i scena privuče pažnju. Drugo, razgovor između Slajevog lika i Jondua ima ozbiljnu notu i predstavlja pravu dramu Jonduovog lika. Iskoristio si poznatu facu da ugrabiš pažnju, dao mu ozbiljan dijalog sa jednim od bitnih likova, dao neku dramu i ćao. Perfektno a sve je složeno u dva minuta. Sa druge strane imamo raskenjavanja između Kvila i njegovog oca i ti dijalozi ne dopronose ama baš ničemu: ni priči, ni drami, ni likovima. 

I od ovog momenta Jonduova priča je ona koja nas iskreno zanima do samog kraja. Ovde nemaš moralne obrte već samo stvari koje otkrivaš o njemu i stvari koje ga čine znatno boljim karakterom. Ako je više scenarista radilo na ovome, onaj koji je pisao Jonduovu priču, jedini je znao šta radi. Bavio se njim kao ratnikom, kao čovekom, kao saradnikom, kao nekim ko ima uticaj na druge. Jondu je jedini u potpunosti izgrađen lik u ova dva filma. 

Recimo da je humor malo bolji nego u prvom delu. Prvo, potrudili su se da poboljšaju odnos među likovma pa je humor bolje legao. I dalje je 90% humora posvećeno mlađima ali to nipošto ne znači da je on loš. Gledaš, svestan si da bi umro od smeha na ove fore da si klinja ili klinceza ali ni ovako ne smeta. Rocket je možda jedini čiji humor je pretežno onaj koji prija i odraslima. Generalno nisam nezadovoljan. Ima nešto jako dobrih fazona, nešto dobrih fazona i nešto onih koji su ok. 

No imamo tu i veliki problem. Užasavajuće su se trudili da serviraju humor u svaku prokletu scenu. Pomenuo sam susret Slaja i Jondua. I taj odličan dramski momenat je mogao biti usran narednom forom o tepihu koji neće da se razmota ispod nogu neke utripovane svemirke. Mislim čekaj, spreman si da žrtvuješ takvu scenu zbog ovakvog humora? Zbog bilo kakvog humora si spreman da se odrekneš sjajnog dramskog momenta? To je najbolji dokaz ko ti je ciljna grupa. Jednostavno, koliko god humor bio dobar, ako ne praviš urnebesnu komediju, zauzdaj malo.

Druga velika mana ovakovog humora je rak rana današnjih filmova a to je posprdan odnos prema opasnosti. Ok je to nekad, jer likovi deluju opako. Ali čoveče, setimo se filma Meg. Kao ne plaši nas obična ajkula pa ćemo u filmu da serviramo kolosalnu. A likovi se prema toj kolosalnoj ajkuli odnose kao prema sprdnji. Na kraju skapriaš da se više isprepadaš na dobri stari Jaws nego ovo sranje. Ako se posprdno odnosiš prema opasnosti, negativac ti ispada bulja. Doviđenja. 

Na kraju, nisam nezadovoljan. Film je taman toliko zabavan da možete da ga pogledate bez obzira na slabu i nebitnu priču. Sve pohvale za to što su uspeli da naprave kakvu takvu hemiju između likova. Šteta zbog protraćene priče između oca i sina i zbog loše iskorišćenog Rasela. Mogao je biti i upečatljiv umesto što je nikakvog lika učinio gledljivim. Još jedna dobra stvar je što se film posvetio svakom od glavnih likova. Bez obzira što rezultat toga nije naročito sjajan, to je ipak za svaku pohvalu jer su današnji superherojski filmovi prepuni otaljanih karaktera. Ako ništa drugo, Jonduova priča je zaista vredna pažnje.

Zanimljivosti:
Stavljanje maske na Dejva Bautistu je trajalo 90 minuta. Na kraju dana je morao da sedi u sauni kako bi mu skinuli tu masku. Egova planeta sadrži najviše specijalnih efekata u istoriji kinematografije. Imali su problem naći Vokmen kao u prvom filmu. Kontaktirali su Sony ali oni nisu imali. Na kraju je filmska ekipa napravila 6 komada za potrebe snimanja. 

Vin Dizel je uspeo da izvede glas malog Groota bez ikakvih specijalnih efekata. Senzor koji u jednoj sceni drži Kvil je zapravo Mattelova ručna konzola zvana "Electronic Football". Buba koja je pojedena u filmu je napravljena od čokolade i tamnog meda. Dizel je izveo Grootov glas na 16 stranih jezika. Drugi put da se Rasel i Stalone zajedno pojavljuju u istom filmu. Prvi je bio Tango i Keš.

Naj scena:

"You may dress like us, but you'll never hear the hordes of freedom when you die, Yondu, and the colors of Ogord will never flash over your grave. If you think I take pleasure in exiling you, you're wrong. You broke all our hearts."

Moja ocena: 6/10

Нема коментара:

Постави коментар