The Hobbit: The Battle of the Five Armies (2014)

Kod nas nazvan: Hobit: Bitka Pet Armija
Žanr: Avantura | Fantastika
Režija: Peter Jackson
Glumci: Ian McKellen, Martin Freeman, Richard Armitage

Priča:
Bilbo i njegovi saputnici se upuštaju u borbu protiv brojnih neprijatelja kako bi spasli Samotnu Planinu od sila tame.

Moj osvrt:
Ponoviću nešto što sam davno rekao - neću filmu obarati ocenu niti kritikovati što je menjao knjigu. Naravno, koristiću poređenja da pokažem kako je nešto moglo biti napravljeno i kako je nešto što je izmenjeno sasvim dobro. Zbog toga mi lik Azoga nije smetao iako on ne postoji u knjizi ali mi je smetao ceo drugi deo filma zato što se ništa ne dešava. Neka generalna ocena je da ovo nije naročito kvalitetan film ali je za neku zabavu bolji od prethodnika. Piter Džekson i njegova ekipa scenarista su još jednom pokazali da jednostavno ne znaju da pišu, da vole patetiku i da konstantno ponavljaju iste gluposti. No, neke stvari su fino upakovane pa sam samo donekle preboleo ono što je loše. 

Elem, čvrsto stojim iza toga da su režiser i scenaristi loše odabrani jer film otvaraju užasvajuće gluposti sa kojima smo se susreli u drugom delu. Čemu služe ovi Hari Poter likovi u gradiću, to mi nikada neće biti jasno. Karikatura od gradonačelnika beži iz grada noseći zlato sa sobom. I šta, to treba kao da mi pokaže kako su ti na vrhu zapravo zli materijalisti, kako su to nevaljale čike koje treba tući po guzi, oduzeti im mobilni telefon i onemogućiti pristup facebooku. Ovo je toliko jadno i užasno da više nije ni za najmlađe. Režiser koji ima tri grama mozga skontao bi koliko je ovo idiotski i bavio se zapravo nečim što je priča Hobita. 

Na to dodajmo i idiotski lik Alfrida koji je teška ljiga koja se provlači kroz film kukavičkim potezima. Kako su ga majstori smislili pa to je haos. Užasavajuće je smešno kada se u toku bitke koja izgleda kao mini verzija one kod Gondora ovaj preruši u ženu kako bi sačuvao život. A tek što je namestio grudi, jako smešno. Ovo je najniži nivo filmskog humora. Zamislite npr. u sceni gde Faramir juriša na orke (dok Pipin peva) i gde mu se ne piše dobro, da kroz scenu goli protrče Borat i onaj njegov debeli prijatelj. Urnebesno zar ne? Pogledajte onda koji je ovo nivo humora. Iskren da budem, ne verujem ni da će se desetogodišnjaci smejati ovakvom idiotluku. Ovo je apsolutno suvišan lik, karikatura koja samo treba da podseća na Crvjezika i još jedan dokaz da ovi likovi umeju samo da prepakuju viđeno. 

U filmu ne postoji dijalog koji nije moralisanje. Takođe, ne postoji moralisanje u filmu koje nismo čuli u prethodnim, što u Hobitu što u Gospodaru. Ovde niko nikoga ne može da pita koliko je sati a da to ne zvuči kao pouka, moralisanje ili sudbonosna izjava. Ne smrdi li vam ovo na patetiku? Ma ne, nikako. Zbog ovakvih dijaloga sam ze zapitao da li je ovo Emerih režirao ali ubrzo sam se uverio da nije - ni on ne bi napravio to ovako loše. Čak sam ubeđen da bi on ovde obavio bolji posao od Džeksona. Možda bi to i dalje bilo patetično ali bi barem bilo originalno. Bajata patetika je nešto što baš volim u filmovima. Prosto sam lud bez nje. Dajte mi je još. 

Početak filma me je baš razočarao. Dobijemo odmah i Torina koji je šiznuo u potrazi za dragocenim kamičkom. Nije to ono Golumovo ludilo za prstenom? Neeee, ne bi Piter Džekson prepakivao već viđeno. Pa on je genije. E taj genije je tu zaboravio jednu bitnu stvar. Golum je ludeo za moći koji mu prsten donosi. Torin Hrastoštit ludi zbog kamička jer bez njega nema nakit koji će mu se uklopiti uz haljinu kada ode na koncert Dare Bubamare. Čemu ovo ludilo? Uuuuu majstore, taj kamen je simbol vladavine ili čega već. Povratio si svoju kraljevinu, kamen je tu negde a ti se tripuješ zbog toga neprestano. I to tripovanjeje toliko jadno jer Torin ponovo postaje serator kojeg smo videli u prethodnim delovima. Ovaj čova je u trilogiji promenio više karaktera nego što je Denis Rodman svojevremeno promenio frizura. 

Ceo film ide po principu "izmisli i dodaj" što može jednom rečju da se zove "recikliraj". Kada vidite scenu koju ste već videli u Gospodaru, neće to biti naročito spektakularno. Čak i kada je vizuelno superiornija, opet je to nešto što smo videli. Prema takvim stvarima možeš samo da budeš ravnodušan. Kada vidiš nešto tematski drugo, kako god ti se činilo, to je opet nešto što smo već videli, samo prepakovano. Ne možeš da mi doneseš novu akciju, ne možeš da mi doneseš bolesnije bitke nego u Gospodaru. Igraj na drugu kartu, igraj samo na ono gde se te bitke razlikuju. Ma ne, ovde nam se servira akcija koja neretko bude dosadna, dijalozi od kojih su 99.9% užasni a 0.01% za zatvor. Kad kažem "zatvor" ne mislim na ustanovu. 

Pomenuh da smo ponovo dobili onog seratora od Torina. Evo pitanje za fanove prva dva dela: koliko puta Torin shvata da mu je Bilbo zapravo prijatelj? Jednom u prvom filmu, par puta u drugom i sedameset osam puta u ovom trećem. Koliko puta Torin postaje malodušan pa shvata grešku? Koliko puta Torin shvata za šta treba da se bori? Nije li bilo dovoljno to servirati jednom u prvom delu? Nije, ovde nam to serviraju barem još deset puta. I taj njegov lik non stop raste i pada. Kada sam gledao prvi deo, oduševio sam se kako su napravili taj karakter. Uživao sam u sceni kada ga jedan od patuljaka predstavlja i kada se vidi sva njegova veličina. Ako ti je lik veliki, igraj na tu veličinu. Ne. Džekson deset puta ruši ovog čoveka, deset puta on pada moralno, deset puta on postane zao, deset puta on postane malodušan, deset puta on zaboravi pravi cilj, deset puta on neviđeno izretardira i onda idemo iz početka. Ovo nije slabo, ovo je očajno. 

Ali ne lezi vraže, to ima opasnu upotrebu ovde. A pazite kako. Odsudna je bitka a Torin neće da izađe da pomogne onima koji se bore i za njegov cilj. Ooooo jea. Majstorluk zar ne. To nikada nismo videli, to iščekivanje da neko stigne u poslednjem minutu ili šta već. Taj prokleti moralni obrt je dokaz idiotizma filmotvoraca. Kao nismo znali da će on izaći u poslednjem momentu. Ne čini ga ovo herojem kada on konačno shvati šta treba da radi, ovo ga čini idiotom sa kratkotrajnim pamćenjem koji ne može da skonta šta je prava stvar. Kakav je to onda kralj? Šta to govori onda o ljudima koji ga prate? I kako izgleda onda ta odsudna scena kada on odluči da učestvuje. Trebalo bi popaljenički jer je velikan odlučio da izađe i pomogne vojsci. Zapravo gomile se bore i onda istrčava nekolicina likova koji su se sakrivali većim delom bitke. I šta, seronje koje su se krile 90% vremena su sad heroji koji okreću bitku u našu korist? Zašto se teži ovakvim idiotarijama kada jednostavno rešenje može da donese dobar rezultat?

Uglavnom iskritikovah film a dao sam mu ok ocenu. No da idem onda malo na dobre stvari. Akcija je ok. Ne znam da li su shvatili da su malo više preterali u drugom delu pa su akciju smanjili za 90% tako da nećemo gledati beskrajne scene lomatanja na sve strane. Ovog puta nećete imati šansu da ispilate tri metra drva dok se akcija ne završi ali ni da pročitate Gorski Vijenac dok se Bilbo i Šmaug ispričaju. Ovo je u principu ok. Akcija je zanimljiva uz povremena preterivanja. Efekti su naravno za sve pare. Verovatno najsvetliji momenat filma je kada Šmaug spaljuje gradić. Ne, nije najsvetliji zato što sve gori. Takođe ne mislim tu na usranog superheroja od Barda i patetično kreiranje likova tokom tog događaja. Mislim samo na spaljivanje i uništavanje koje ova zverina donosi. 

Postoji jedna stvar koja mi je u toj celoj akciji išla na nerve. Kontam da su hteli da prenesu frku na platno, nije to sporno, ali ovo je previše krupnih planova. Akcija se zaleti, oni odrade jak zoom, ništa ne vidiš, onda deset puta promene kadar, onda još manje kontaš. Ok povremeno ali ako uzmemo da je trčanje akcija i da tu ima te panike, jednostavno je previše. Sa druge strane, ovaj nastavak je uspeo da donese ono što je prethodniku manjkalo a to je adrenalin. Nema ga ovde previše ali opet imamo nekoliko napaljeničkih momenata iščekivanja. Nije to krunisano naročito dobro ali kako tako, film te tera da željno iščekuješ naredne momente. To je svakako pozitivno. 

Nemogućnost da naprave nešto dobro i drugačije su pokazali likovima. Neću puno o tome ali moram da pomenem jednog od njih. Očigledno da je ženski deo scenarista osetio setu za nedostatkom tužnog šumara iz Gospodara koji je trebao biti Tolkinov Aragorn pa su svoje tihe erotske želje morali da održe kreiranjem još jednog takvog lika u liku i delu Barda, tužnog, samohranog oca (Besani u Sijetlu stajl) ali i odvažnog i hrabrog vođu koji će sve odvesti u bolje sutra (ne, ne pričam o našem velikom vođi). Ne samo da su reciklirali ideje, dijaloge, obrte - reciklirali su i likove. Ko voli da gleda jedno te isto svakih par minuta, be my guest. Meni je ovo već dobrano dosadno.

Da Interstellar nema scenu u kojoj En Hedavej patetično objašnjava kako je ljubav iznad svake logike, dimenzije i čegaveć, ovo o čemu ću sad da pričam bi bio najidiotskiji dijalog godine. Elem, ljubavna priča vile Ravijojle i patuljoAragorna (jerbo mora da postoji aragorn u svakoj dimenziji, za sve erotske fantazije naših dragih dama) i dalje puca iz sve snage. Ne ne, ne puca lepotom već patetikom jer ova ekipa je nesposobna za išta više. Elem, pazite ove rečenice: "Ako je ovo ljubav, oduzmi je od mene", "Zašto ovoliko boli? - Zato što je stvarna". Da je pisac ovog idotluka sedeo do mene, dao bih mu pištolj i rekao da se upuca. Ovim su savršeno usrali potencijalni dramski momenat. Ali hej, ko u filmu pravljenom bez ikakvih kriterijuma traži dramu?. 

E tu je film i pogodio sa jedne strane, mada je uglavnom onaj gorak utisak veći. Ko god je čitao knjigu zna da su neki likovi nastradali. Elem, to povlači da film treba uozbiljiti. Ali kako onda uglaviti idiota koji se prerušava u ženu? Ako pogibija treba da nosi dramu, kako onda tako nešto ne usrati patetikom i stvarnom ljubavlju koja boli? Da je Džekson znao, napravio bi to kako valja. Ne sporim, ima tu momenata za blaži srcodrm ali problem je što su momenti koji idu na živce brojniji. 

Realno, lova koja je uložena u ovo zaslepljuje ljude. Samo ime Tolkina, zaostavština Gospodara i bombonice za oko su dovoljne da stvore hajp. Problem je što ovde Tolkina nema, Gospodar (filmski) je recikliran i to one glupave, šablonske stvari. Ako ovom Hobitu oduzmeš lovu, dobiješ film kvaliteta Sharknada - tešku kreteniju koja može da bude zabavna za gledanje. Podneo sam sve i svašta u Gospodaru iako to nije ni prišlo Tolkinu. Ovo što je urađeno sa Hobitom je maksimalna idiotizacija nečeg što je ionako jednostavno. Kao i u drugom delu, ovde nema elemenata za prelaznu ocenu ali ću i ovog puta biti široke ruke. Ima zabavnih momenata, ima slatkiša za oko, ima stvari koje povremeno liče na nešto. Nek se Džekson prebaci na ekranizaciju Teletabisa. Tolkina nek ostavi. Ima ljudi koji tu mogu nešto i napraviti, koji mogu ekranizovati Tolkina kakav jeste. Ovakve splačine ne bih očekivao ni od Emeriha. Patetiku možda, ali kontam da čovek ne bi nabacivao iste stvari do iznemoglosti. Ser MekKelan je rekao da nije siguran da je ovo kraj. Za mene jeste.

Zanimljivosti:
Neki od glumaca su zadržali oružje, maske ili opremu koju su nosili u filmu. Lik Tauriel je u potpunosti izmislio Piter Džekson (i eto dokaza o tome koliko je ovaj čova smejurija). Ian MekKelan i Kejt Blanše su jedino dvoje glumaca koji se pojavljuju u svih šest Džeksonovih filmova snimljenih po Tolkinovim delima. Pet armija čine patuljci, vilenjaci, ljudi, orci i orlovi. Prvi film od pomenutih šest koji nije dobio ni jednu nominaciju za oskara.

Naj scena:

Šmaugova razaranja

Moja ocena: 6/10