Rushmore (1998)

 

Žanr: Komedija | Drama | Ljubavni
Režija: Wes Anderson
Glumci: Jason Schawrtzman, Bill Murray, Olivia Williams...

Priča:
Tinejdžer u Rushmore Akademiji se zaljubljuje u znatno stariju učiteljicu i postaje prijatelj sa sredovečnim industrijalcem. Kasnije, otkriva da su žena u koju je zaljubljen i njegov prijatelj u vezi i kreće u osvetu.

Moj osvrt:
Kad gledamo filmove o mladosti, obično je to prikazano kao vreme nevinosti ili vreme borbe. Rushmore je negde između ta dva. Ovo je film o dečaku koji želi da postane čovek i film o čoveku koji više ne zna kako to da bude. Iako ovo izgleda kao komedija o blesavom tinejdžeru, Anderson je gradi kao priču o identitetu, egu i potrazi za mestom u svetu. Kad smo kod tog sveta, čini mi se da ovaj u filmu ne pripada nikom od likova. 

 

Maks Fišer nije tipični srednjoškolac kog smo gledali nebrojeno puta. On je karikatura ambicije - samouveren je, teatralan, pun ideja koje zapravo nemaju nikakvog temelja. Za razliku od svojih vršnjaka on pokušava da izgradi sopstveni univerzum. Njegov svet nije škola. Njegov svet je pozornica a svaki projekat, predstava, govor ili gest su samo pokušaj da potvrdi da postoji i da može da vlada u tom svetu. 

 

Rushmore akademija nije škola već pozornica na kojoj Maks pokušava da ostvari verzuju sebe koju je osmislio. Ona je ovde minijaturni svet, uredan, lep, simetričan ali u suštini lažan. Sve je tu pažljivo dizajnirano ali iznutra je jako prazno. Kao i uostalom Maksova ličnost. U tom prostoru on deluje kao stvaralac ali u isto vreme je zarobljenik sopstvenih iluzija. 

 

Čini mi se da Maks više voli ideju uspeha nego sam uspeh. On želi da bude genije, vođa, umetnik, zavodnik. No, iako ne izgleda tako, njegova ambicija nije rezultat samopouzdanja. Ne, braćo i sestre. Ona je rezultat straha da bez te maske koju nosi neće ostati ništa. To je ključna emocija filma, ne ambicija nego panika. Strah od praznine koja dolazi kad nestane publike. 

 

Kad Maks upozna učiteljicu Rozmeri Kros, njegov svet dobija centar ali i pukotinu. Ona nije ljubavni interes u klasičnom smislu. Ona je simbol svega što Maks zamišlja pod pojmom zrelosti. Anderson nikada ne prikazuje njihov odnos kao nešto što će možda uspeti već kao sudar dva različita sveta: dečaka koji glumi odraslog čoveka i žene koja pokušava da preživi tugu. 

 

Njihova veza nije romansa već je ogledalo za Maksa. Tako on po prvi put može da vidi koliko je zapravo mali. E to je upravo momenat u kom film prestaje da bude komedija i postaje priča o odrastanju. Ispod slojeva ironije i humora, Rushmore krije surovu istinu o tome kako je teško odrasti i koliko je bolno kada svet prestane biti tvoja pozornica. 

 

Najbolji kompliment za Bil Mareja koji mogu da dam ovde je da je on Bil Marej. Čini mi se da je imao dosta slobode u tumačenju ovog lika i iskoristio je na najbolji mogući način. Ključno je uvideti da je on ovde odrasla verzija Maksa. Postigao je sve što Maks podrazumeva uspehom ali je izgubio smisao. Njih dvojica postaju rivali ali i odrazi jedan drugog. Blum (Marej) vidi u Maksu ono što je sam izgubio a Maks u njemu ono što želi da postane. Njihov sukob je ujedno priznavanje poraza. 

 

Scene u kojoj Maks i Blum ratuju - sabotiraju, podmeću, špijuniraju, deluju komično ali ispod njih postoji određena doza tuge. Zašto? Zato što oba lika pokušavaju da sačuvaju nešto što su izvesno izgubili: mladost, strast, osećaj svrhe. Njihova borba nije borba za ženu. Oni se bore za sopstvenu sliku o sebi. 

 

Rushmore odlično koristi opsesiju stvaranjem kao način bega od stvarnosti. Maksove predstave su specifične. One nisu umetnost, jasno je čim pogledate prvu. One su terapija. Maks ne pokušava da se izrazi kroz njih već da se sakrije. I to je genijalna Anderonova odluka - njegov junak ne beži od neuspeha. Njegov junak beži od tišine koja dolazi posle poraza. 

 

Rozmeri, sad druge strane, nosi potpuno drugačiju vrstu bola od ove dvojice. Njena tuga nije dramatična već tiha. U njoj vidimo ono što Maks ne razume, da život nije priča koja mora da ima smisao. Život je niz trenutaka koje preživljavamo najbolje što umemo. No kada Maks to konačno shvati, on prestaje da bude dečak. 

 

Andersonov svet u Rushmoreu je u isto vreme satiričan i saosećajan. On ne ismeva svoje likove već ih posmatra kao ljude koji pokušavaju da pronađu način da opstanu u svetu koji baš i ne nagrađuje iskrenost. Film je prepun ironije ali bez cinizma. 

 

Moram pomenuti i muziku. Britanski rock 60tih nose energiju mladosti koja veruje da je sve moguće, čak i kad se sve raspada. Ova muzika krije nostalgiju za vremenom u kom su greške bile hrabre.

 

Kraj filma je tih. Nema pobede, nema poraza. Maks ne postaje bolji čovek preko noći ali ono što je ključno - postaje iskreniji. Na kraju imamo utisak da je naučio da živi u stvarnosti. Za nekog to možda predstavlja mali korak. U stvarnosti, ovo je revolucija. 

 

Rushmore je film o neuspehu koji postaje početak, o iluziji koja se raspadne da bi se iza nje pojavilo nešto ljudsko. Anderson ga gradi kao baladu o idealizmu i ironiji ali ispod svega je jedna nepobediva stvar a to je potreba za pripadanjem. Maks želi da ostavi trag ali na kraju shvata da trag koji ostaje je onaj jedini koji ne planiraš - onaj koji se desi kada pokušavaš da budeš iskren. U svetu punom sarkazma i distanciranosti, Anderson je snimio film koji priznaje da ranjivost nije slabost, nego je oblik hrabrosti. I zato ovo nije film o školi, ljubavi i rivalstvu. Ovo je film o trenutku kad naučiš da prihvatiš da nećeš biti ono što si zamišljao, i da to nije kraj. To je početak. 

Zanimljivosti:
Džejson Švarcman je došao na audiciju noseći blejzer i grb Rushmora koji je sam napravio. Prvog dana glavnog snimanja, Ves Anderson je bio zadivljen što će raditi s Bil Marejem. Marej je pomagao u prenošenju opreme, a kada je Dizni odbio snimiti scenu s helikopterom koja bi koštala sedamdeset pet hiljada dolara, dao je Andersonu blanko ček kako bi pokrio troškove. Dva glumca koja su tumačila Marejeve sinove su mu odista išli na nerve i njegove uvrede u filmu su često bile improvizacija. Marej je bio oduševljen scenariom toliko da je izjavio kako bi snimio ovaj film besplatno. Bentli koji se vidi u filmu je pozajmljen uz uslov da se vlasnikova ćerka pojavi u filmu. 

Naj scena: 

- Well, you pulled it off.
- Yeah, it went okay. At least nobody got hurt.
- Except you.
- No, I didn't get hurt that bad.

Moja ocena: 8/10 

 

Sledeći...