The Island of Dr. Moreau (1977)

 

Žanr: Avantura | Fantastika | Horor | Ljubavni | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Don Taylor
Glumci: Burt Lancaster, Michael York, Nigel Davenport

Priča:
Brodolomnik otkriva udaljeno ostrvo na kom naučnik vrši zlokobne eksperimente.

Moj osvrt:
Sećanja. Tamo negde 1998 i 1999 imali smo satelitsku antenu. Mlađima možda bude čudno ali nismo imali nekada kablovsku, bilo je tu nekoliko domaćih kanala i ako želiš strane, satelitska je bila jedini način da slušaš muziku na MTV-u ili Vivi, gledaš sport na Eurosportu ili DSF-u, gledaš crtane filmove na Nickelodeonu ili Cartoon Networku. E tu smo. Carton Network mog detinjstva je nešto što bih i danas gledao. Još jedan razlog, kada bi se završavao program CN-a tamo uveče, bila je tu TNT televizija sa klasičnim filmovima i petkom je bilo WCW - američko rvanje, kod nas poznato kao "kečeri". Sve što jedan klinac želi + upoznavanje sa klasičnom kinematografijom. Sećam se odlično jedne večeri kada je počeo film sjajnog naslova i preteće atmosfere, The Island of Dr. Moreau. No nisam bio noćna ptica kao što sam kasnije postao i kako je film taman počinjao da sipa horor atmosferu, tako sam ja morao da se pokupim i idem u krevet. E pa neke 24 godine kasnije došlo je vreme da se ovo odgleda do kraja. 

 

Velsa jako volim. Ne postoji njegovo delo u kom nisam uživao. Možda mi je najmanje drago ono koje je najpopularnije - Rat Svetova. Nevidljivi čovek mi je najbliži srcu baš zbog te mračne atmosfere. Obožavam knjige i priče koje su pisane tako. Ostrvo Dr. Moroa takođe volim ALI (veliko ali) ne pada mi na pamet da procenjujem ovaj film po knjizi. Tako da toga ovde neće biti. Pravimo se da knjiga ne postoji (osim ako je film nečim ne vređa) i gledamo film kao posebno delo. 

 

Premisa ovog filma je naivna. Ako ste jako mladi morate da shvatite da kada se ovakva priča pojavila u vreme kada je pisana, bila je revolucionarna. Zato ne mogu da prihvatim komentare da je sama ideja ovoga neubedljiva, loše izvedena, naivna ili šta već. Moramo ceniti značaj koji ovakve priče imaju za književnost ili kinematografiju. Ovi ljudi su hodali da bi novi umetnici mogli da trče. Pogledate i Vernovu čuvenu 20.000 milja pod morem. U poređenju sa današnjim Sci-Fi stvarima ona možda deluje naivno. Ali hej, ako imate u vidu da podmornice tada nisu postojale kada je ona pisana i da je knjiga bila revolucionarno delo, onda je jasno zašto morate da je cenite. Većina današnjih Sci-Fi stvari ne smisli skoro ništa revolucionarno već prepakuje ideju. A zamislite kako je neko prvi put čitao o mogućnosti da putuje ispod površine mora. 

 

Građenje atmosfere je ono što ovaj film radi do perfekcije. Ni jednim segmentom ne uspevaju da nas zamore ili da nam izgube pažnju. Zašto? Zato što film ne davi sve vreme da bi vam na kraju dao nešto. Prvo kreće kao mračna misterija, potom se pretoči u dobar horor, na njega se naslanja odlična priča o moralu da bi se sve završilo sjajnom dramom. I sve to u nešto više od sat i po. Ako me pitate šta je od toga najbolje izvedeno, teško mogu da vam dam odgovor na to. Ok, drama je možda najupečatljivija ali ne mogu da kažem da kvalitet ostalih segmenata filma nije na istom nivou. 

 

Stare horor priče se neretko zasnivaju na tzv. ludim naučnicima. I naravno oni su po običaju providno zli. Ne vidite ništa pored njihovog ludila. Motivi su jako upitni. Bert Lankaster ovde drži predavanje. Ne samo da vidimo da je običan čovek, ne samo da uspeva da dočara realnog genija sa posebnim ambicijama, čak i u momentima kada ga obuzima ludilo vi ne vidite neko providno, klišeizirano zlo. Ovaj čovek ostaje čovek koji je imao sopstvene sulude ambicije i ideje i vidite u njemu veru u sve to. Nama je nedokučivo ali njemu je jasno šta on želi time da postigne. Da budem iskren, malo sam gledao filmova u kojima Lankaster glumi. Do sada, sećam ga se samo u dva: ovom i Judgment at Nuremberg. U oba je perfektan. 

 

Ako ne znate ništa o ovoj priči, film će vam biti neuporedivo zabavniji, pre svega što dok traje misterija, nećete biti svesni šta vas očekuje. Gledaćete na to što se dešava okolo kao na pretnju koja vlada na ostrvu. Nećete razmišljati u smeru u kom će film da vas odvede. No kada se misterija rasvetli i film vas dovede do horora, ovo postaje posebna vrsta strave. Ne plašite se za likove već se plašite toga šta je ljudski um u stanju da napravi. I dok gledate sve te grozne slike kreću pitanja u glavi: zašto, čemu ovo vodi, šta je cilj, šta je ono što neko ko čini ovakve stvari želi da dobije. Film u jednom momentu vuče paralelu između zlikovaca koji su eksperimentisali na ljudima ali time došli i do velikih saznanja. To nam govori da je čovek koji u ovoj priči čini ta nedela i te kako svestan ali na neki način to je njegova žrtva. Hoćemo li još malo da diskutujemo oko toga da je ovo naivna priča? 

 

Ovo je perfektan film o odnosu čoveka i prirode. Čovek ima tu egoističnu crtu da sve na ovom svetu procenjuje i ravna po sebi. I to je upravo ono što Dr. Moro radi. Da, ovo je čudovišno ali na neki način nam i Vels u svojoj priči ali i ovaj film govore zapravo kakvi smo. Mi smo vrhovno biće koje je glavno na ovoj planeti. Mi određujemo da li će druga bića da žive ili umru. Mi njih ravnamo po sebi. Upravo je ovo što gledamo je surov prikaz tog "ravnanja". Pravimo ruglo od prirode. Ne, nije priroda izrodila čudovišta, mi smo ih stvorili time što menjamo zakone prirode. I borba koju vidimo nije borba čudovišta već borba između prirode i čoveka. Šta kažete, naivna priča? 

 

I dolazimo do gnusnog čina ubijanja. Držimo se na prirodi? Zašto priroda, tj. životinje ubijaju? Jedan jedini razlog - opstanak. Životinja ubija da jede ili da ne bude pojedena/ubijena. I to je sve. I kada gledamo životinje da ubijaju u ovom filmu - to nije životinjski instinkt. To je čovek u njima. Životinja ne pokazuje bezrazložnu mržnju. Pokazuje je čovek. Terajući prirodu da se ravna po nama stvorili smo čudovište. I u onda kada je to čudovište najodvratnije, baš tada liči na čoveka. 

 

No film je želeo i uspeo da odbrani čoveka. Kako? Tako što je od njega napravio ubicu, osvajača, superirorno biće? Ne. Najbolja scena za mene u filmu je borba čoveka za ono što čovek treba biti. Kako se čovek bori za to? Sećanjem na lepe trenutnke, na trenutke koje mu znače, na trenutke koje je podelio sa dragim ljudima. E to su stvari koje nas dele od životinja - lepe emocije koje nam govore da je vredno biti živ. Ne živimo da bismo ubijali ili jeli, živimo da proživimo momente koji će nas činiti srećnim ceo život. To je borba za čovečnost. E tu dolazi do izražaja i naša priroda. Naivno, zar ne? 

 

Nemam šta da kudim ovde posebno. Možda su neke maske manje ubedljive iako su generalno sjajne. Možda je Endru Bredok (brodolomnik koji stiže na ostrvo) preveliki čistunac pa smo kod njega potencijalno izgubili neke moralne dileme. Najveći propust ovog filma je misterija oko prelepe Marie. Ne, nije ona loša ali je neubedljivo izvedena i to tako da je verovatno nećete primetiti na prvi pogled. Sve ostalo je na mestu. Drago mi je što sam ovaj film iskopao iz sećanja i posvetio mu vreme. Onaj početak koji sam gledao pre dvadesetak godina je dobio sasvim zadovoljavajući kraj.

Zanimljivosti:
Tokom scene borbe sa životinjama, glava jednog kaskadera je završila u čeljustima tigra. Srećom je ostao nepovređen jer je nosio šlem od fiberglasa. Glumci koji su morali da budu pod maskama su ustajali u 3 ujutru kako bi bili spremni za snimanje. Majkl Jork je nekoliko puta odbio ulogu pre nego što ju je konačno prihvatio. Ovo je druga adaptacija Velsovog romana. Prva je Island of Lost Souls (1932). Dva crna leoparda su se parila i ženka se okotila tokom snimanja filma. Barbara Karera je pozirala za Playboy sa šminkom koja je podsećala na životinje kako bi promovisala ovaj film.

Naj scena:

Borba za ljudskost

Moja ocena: 7/10