Žanr: Horor
Režija: Steven Grayhm
Glumci: Laila Lockhart Kraner, Rudy Reyes, Steven Grayhm...
Priča:
Vozač kamiona koji pati od nesanice, posle smrti oca vraća se u svoj dom iz detinjstva i otkriva prisustvo paranormalnih sila koje obitavaju u kući i pohode svetu zemlju na kojoj je ona izgrađena.
Moj osvrt:
Negde duboko, ovde se krije jako dobar film. Ideja je tu, atmosfera je tu, delovi priče su tu. Šta je problem? Evo ovako. Zamislite da treba da složite slagalicu i da je rezultat prelepa slika prirode. No šta se desilo, pomešali su se delići slagalica potpuno drugih slika. Najgore od svega je što ste uspeli da ih sklopite zajedno. Na kraju ste dobili sklopljeno nešto. Vide se elementi one lepe prirode ali niste sigurni ni da li su oni na mestu, šta zapravo gledate i o čemu se tu radi. Vide se elementi drugih slagalica ali pejzaž je potpuno drugačiji. Odgovarao bi tamo negde na nekom drugom mestu. Ovde štrči. Na kraju, Tajna Sinh... Sinč.. Sinš.. nečega je nešto što se na žalost zaboravlja za jako kratko vreme.
Pre početka filma vidimo tekst koji nam priča neku drevnu mračnu legendu. Nisam iskreno fan ovog pristupa jer nam rano daje neka očekivanja. Više sam za Ringu fazon gde nam prvo daš glavolomke i užase a onda širiš priču. Ne kažem da je ovo nužno loše. Svakako je lakši izbor kojim nam film jasno daje do znanja o čemu će da priča. Šteta što su relativno brzo zaboravili da su stavili taj tekst na početku pa su pričali sve i svašta.
Skoro svaka scena je spora i atmosferična. Nemojte misliti da to što su scene spore znači da je film dosadan. Ako i jeste, ovaj tempo je poslednja stvar koja bi ga učinila takvim. Da je priča ispričana kako treba bio bi ovo sjajan film. Laganim građenjem atmosfere u svakoj sceni film je dostigao odličnu atmosferu jeze i iščekivanja. Negde malo pretera jer je scena takva da nema šanse da se desi nešto jezivo a predstavljaju je takvom. No na ovo ipak treba gledati kao na nešto dobro. Veoma dobro.
No ono što je neprocenjivo je zvuk. Film baš ističe ambijent, zvukove prirode ili zvukove u kući. I neretko se na to doda malo muzike koja je odlična i atmosferična. Ovo je sjajan primer kako treba raditi u hororima. Na moju sreću, sve te scene nisu završavali štrecalicama je je to najjeftiniji način prepadanja. Većina filmova prigrli te gluposti i onda kada ih posle nekog vremena očekujete jer je očigledno da će da slede, niti imaju efekat niti služe priči. Secret of Sinchanee bi zbog atmosfere i zvuka bio opasno uživanje, samo da je znao da ispriča priču.
Dok se priča zaleće i dok smo nesvesni propusta, film sjajno servira neke, uslovno rečeno, misteriozne detalje. Mi u glavi uklapamo priču i onda vidimo npr. neke tragove na krovu punom snega. Pa onda vidimo lanac sa kukom u dnu stepeništa u podrumu. Pa onda vidimo viziju male balerine koja crta krug oko svojih stopa. To su sjajni fazoni, pitate se zašto i čemu sve to služi čekajući da film poentira i oduševi/šokira vas. Secret of Sinchanee je ipak zaboravio zašto je servirao najveći deo ovih stvari. Nema objašnjenja, nema razloga, nema logike, nema nikakvog uticaja na priču ili ono što se dešavalo ili će se dešavati. Samo dodatni detalji koji golicaju maštu i ne služe ničemu.
Sve sablasne pojave su odlično posađene u scenu. Igra svetlosti i senke je savršena. No veliki problem imam sa tim što se te sablasne stvari konstantno pojavljuju iza leđa glavnog protagoniste. U redu ako ga prate ili tako nešto ali ovde to nije slučaj. Zamislite da ovo nije film već stvarni život koji nema gledaoce. U tom slučaju glavni lik ne bi ni skapirao da je u opasnosti jer bi se ti duhovi konstantno motali iza njega. Tako da ako duhovi i aveti postoje, praktično nas jako zabole i ceo život možemo da proživeti srećno jer oni su uvek tamo gde ih nikada nećemo videti. He he, avetni glupani.
Film je nafilovan masom horor scena ali već posle nekog vremena, kada vidite da i dalje ne uspeva da sklopi priču, zapitate se da li sve te scene imaju veze sa onim što je ideja filma. Ovde me je film podsetio na smeće zvano Conjuring 2 gde je cilj bio samo zaplašiti gledaoce. Ovaj film nije toliko tupav ali to mu nije kompliment. Teško je napraviti gluplji film od pomenutog nastavka Conjuringa. Kao što rekoh, tu ima zaista finih detalja ali na žalost kada vidite da su oni tu čisto radi reda, izgube stravu a ne samo draž.
Uz sve ovo što pričam, imamo i dvoje detektiva koji istražuju neka ubistva. Ok, očekivano je da ubistva imaju veze sa pričom i sve što treba je da mi nekim detaljima ukrštaš glavnu priču sa ovom. Film traje skoro dva sata a sve što treba da znamo daje nam se 10 minuta pred kraj. Što znači da gledate više od sat i po nabacivanja raznoraznih scena sa kojima ne možete ni da se povežete niti da ih povežete sa samom pričom. I ceo film funkcioniše na taj način. Gledate skoro dva sata filma, ne znate šta ste to gledali i onda vam na kraju daju uvod i zaključak.
Vratimo se na Ringu - imamo užasavajuće smrti u uvodu - ovde nemamo ništa sem neke priče. U Ringu otkrivamo raznorazne detalje kako bi saznali kako se ova smrt desila - Ovde imamo gomilu nasumičnih scena gde ne znamo zapravo ni šta je priča filma. Ringu: Gomila dramskih momenata gde se plašimo za živote ljudi koje pratimo - ovde ne znamo ni ko je u opasnosti a ni ko je opasnost. Ringu: upoznajemo način na koji zlo sprovodi sve te užase - ovde zapravo ne znamo ni šta je to zlo, samo znamo da se nešto loše dešava ali šta, to nam se ne kaže. Ringu: Na kraju upoznajemo zlo i čak osećamo žalost prema celoj toj priči, eto je i drama. - Ovde, na kraju upoznajemo o čemu se radi u filmu, vidimo zlo, vidimo ko se bori protiv njega. Pogledajte samo tekst na početku filma i premotajte na zadnjih 15 minuta, sve ključno ste videli.
Rekao sam na početku da se ovde negde krije dobar film. Da su neke scene sa kraja prebacile na početak gde bi znali kakvo zlo postoji i barem šta mu je namera, da su izbacili sve one scene koje su isforsirano ubačene a zaista nemaju veze sa idejom vodiljom ove priče, ovo bi bilo veoma dobro. Čak su na samom početku mogli da nam ispričaju sve o tom zlu, onda bi znali kome se preti i otkrivali šta to zlo hoće. Ovako ceo film pokušavate da vidite nešto što ima smisla i nešto što treba povezati u smislenu celinu. Film ovako ima barem dvadesetak minuta viška bespotrebnih scena i nema logičan sled ovih scena koje imaju smisla. Ako neko uzme ovo i ispremeće, The Secret of Sinchanee će biti sasvim dobro filmče. Ovako, nema mu puno nade.
Zanimljivosti:
Glavni protagonista ove priče radi za Rose Ledge kompaniju. To je stvarna kompanija koja je zaista servis za kamione.
Naj scena:
Uvod
Moja ocena: 4/10
Нема коментара:
Постави коментар