Vampyr (1932)

 

Kod nas nazvan: Vampir
Žanr: Fantastika | Horor
Režija: Carl Theodor Dreyer
Glumci: Julian West, Maurice Schutz, Rena Mandel ...

Priča:
Avanturista opsednut natprirodnim dolazi u mesto gde se veoma bolesna devojka pretvara u vampira.

Moj osvrt:
Glavni junak naše priče je avanturista, zavisnik o sablasnim stvarima i pričama. To je baš lak način da nas: a) uvuku u bilo kakvu horor priču. Zašto smo tu - eto ovaj lik se pali na strašne stvari pa je došao da pogleda šta se tu dešava; b) ubede da je ok što ovaj bata bez ikakvog razloga ode tamo negde gde se dešavaju te pizdarije iako je opasnost očigledna. Ceo taj početni segment je bajkovit i mračan u isto vreme. Preteća atmosfera je nekako podrazumevana u ovako starijim horor filmovima. 

 

No ovde bih pomenuo najveći problem koji sam imao sa filmom a to je upravo glavni lik. Njegovo učešće u svim ovim događajima mi je nekako isforisrano i nametnuto. On je totalni stranac za sve ljude okolo ali eto, dođe i bude dobrodošao svuda. Svi mu se obraćaju i smatraju da je najnormalnija stvar što je on tu. Zar nije mogao biti bludni sin koji se vraća kući i zatiče neželjene stvari na svom povratku. Ovo je samo jedna od mogućih varijanti koje bi bile ubedljivije. 

 

Drugi problem koji sam imao sa ovim momkom je što je prilično drven u svim momentima. Pazite, ovo nije nemi film ali pripada tom dobu gde su se emocije prenaglašavale mimikom, facijalnom ekspresijom, pokretima. Ovaj momak to ponekad radi očima ali najčešće deluje kao da je na teškim sedativima. Ispada da su svi drugi likovi koji su u ovom slučaju sporedni, dopadljiviji od njega. 

 

U pojedinim momentima i nismo baš sigurni šta to gledamo. Da li je ovo loše? O ne. Ti momenti su takođe bajkoviti i pitamo se da li je u pitanju san ili java. Nemogućnost da odredimo doba dana (ili noći) kao i da raščivijamo igru senki i neke od događaja će nas ostaviti u dilemi šta se zapravo dogodilo. No, ovo su "onostrane" sile i upravo ta nepoznanica krije neku lepotu iz prostog razloga što je predstavljena na ovakav način. Dok se film ne zaleti, dok ne vidimo uticaj Le Fanuove Karimile, nećemo baš biti sigurni šta to gledamo. 

 

Prelomni momenat u filmu je otvaranje stare knjige koja nam objašnjava priču o vampirima. Nemojte pomisliti da je ovo loše jer nam priča priču koju već znamo. Ne ne ne. Ovo je prelepo iz više razloga. Prvi, znate i sami braćo i sestre da sam bibliofil. Knjiga ovako stara koja priča o nečemu zlom - kupio si me. Više puta se ponavlja da neko čita tu knjigu i praktično najavi šta ide posle čega gledamo nekoliko scena pre nego se opet vratimo knjizi. Ok, znam sve te fore sa vampirima, nisam ovde pronašao ništa novo ali sam uživao u svakoj rečenici iz ove knjige. Stvarale su odgovarajuću atmosferu i stvarale su neko očekivanje zapleta/raspleta što je sasvim dobro. 

 

Druga stvar zbog koje mi se svidela cela ova priča sa knjigom je to što smo videli odlično doziranje horora i opasnosti. Hajde da se pravimo da ne znamo ništa o vampirima. Ova priča kreće tako što nas uvodi u celu tu tamu i nismo sigurni šta očekujemo. Loše stvari su evidentne ali ne postoji najava šta će se dogoditi. I onda naredno čitanje - stvari su konkretnije. Vidimo šta se dešava. Potom se otvaraju nova pitanja. Najbitnije od njih - kako se boriti protiv ovog zla. I onda nas knjiga ukopava i donekle poražava samim tim što vidimo da se zlo širi, da je nezaustavljivo, da je obuzelo sve. To je taj prelepi momenat beznađa u hororu. Ovo je film iz 1932. Mnogi noviji filmovi ovo nemaju. 

 

Rasplet je sličan onom početku u kom nismo baš najjasniji šta se dešava samo što smo ovde počašćeni scenom zatvaranja i zakivanja mrtvačkog sanduka. Ok, šta je tu tako spektakularno? Paaaa samo to da je ovo scena iz PRVOG LICA. I dalje je tu ona dilema šta je san, šta je java ali bez obzira na to, ovo je prilično jezivo i za današnje standarde. Pravi horor masterpis. Verujem da će ovo biti najupečatljiviji momenat filma ljudima koji budu gledali. 

 

Za jedan horor film, fali mi još malo jezivih scena. Ok, znam, 1932 je, šta možeš da mi dostaviš? Ček ček, zar Nosferatu nije i stariji od ovoga a tamo sve pršti od horora. Film ima odličnu atmosferu i morao je da je začini sa još tame. Takođe, kraj je nekako previše svetao i pun optimizma. Previše je to "svetlost je odnela tamu, čujemo ptičice, šetamo gledamo cveće i drveće". No to je do mene koji preferiram da tama u hororu ne iščezne skroz. Vampyr je svakako lepa, atmosferična, mračna bajka kojoj vredi posvetiti pažnju.

Zanimljivosti:
Za većinu glumaca, ovo je bio jedini nastup na filmu. Carl Theodor Dreyer je inače preferirao da radi sa amaterima. Kako bi se dočarao san, stavljana je gaza ispred sočiva kamere. Prvi film koji je u Britaniji zaradio oznaku "H" što je značilo da je previše strašan za sve mlađe od 16 godina. Kako bi imao što više paučine u jednoj prostoriji, Dreyer je razbio teglu sa džemom mesec dana pre snimanja scene znajući da će to privući insekte. Potrošeno je 3 tone pšeničnog brašna za potrebe snimanja.

Naj scene:

Knjiga

Moja ocena: 7/10