Arrival (2016)

Kod nas nazvan: Dolazak
Žanr: Drama | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Denis Villeneuve
Glumci: Amy Adams, Jeremy Renner, Forest Whitaker ...

Priča:
12 misterioznih letelica se pojavljuje širom sveta. Profesorka lingvistike, Luiz Benks ima zadatak da protumači jezik posetioca.

Moj osvrt:
Ovo je sooooo Interstellar. Znači, jako jako zanimljiv film, izgleda odlično, ima dobrih fazona ali generalno, jako jako tupavo ostvarenje. Mislim super je to, ako ne misliš puno, zabaviš se, ne skontaš koliko je film zapravo glup i fasciniran si. Nije teško dokazati to ni za jedan od ova dva filma, ali bi tu bilo previše spojlera. Ok, da ne hejtujem previše, rado ću pogledati bilo koji film tog kvaliteta jer opet, zanimljivo je to, ubiješ vreme, zabaviš se, vidiš ponešto dopadljivo. Ali ne mogu da se primim da mi to neko prodaje kao filmčinu, kao nešto epohalno kada je šuplje za sve pare. 

Zapravo, film je počeo odlično. Samo to iščekivanje prvog kontakta i prvi kontakt su jako dobro odrađeni. Pomalo preteća i dosta tripozna atmosfera je kreirana. Sam dizajn vanzemaljskog broda je jednostavan ali savršeno sumoran i mračan. Zidovi doprinose nekoj klaustrofobiji i deluju malo hororično. Dočarana je hladnoća i strah je prisutan. Već tu postoji nagoveštaj da će ovo biti više od onog kretenskog "došli smo da vam se načestitamo mile nove godine" pristupa gde nekoj tamo vrsti pasuje naša planeta ali joj mi smetamo. To je već debelo prežvakano. 

Najveći kvalitet filma je svakako priča oko komunikacije sa alienima. Ok, nije to sad prepametno i spektakularno ali stvar je u pristupu. Hajde da se potrudimo da razgovaramo sa njima. Da upoznamo tu vrstu, da vidimo namere, da razmenimo iskustva, mi njima reč, oni nama reč, ali Vilotići su prekinuli... a ne, odlutao sam, izvinjavam se. Koliko je filmova napravilo ovakav pristup? A koliko je išlo odmah na priču da će alieni da nas istrebe? Šta biste pre gledali? No, da sve ne bude savršeno, pobrinuli su se scenaristi jednim pogrešnim tumačenjem poruke. Umesto da se komunikacija sa alienima nastavi iste sekunde, oni je prekidaju i stvaraju haos. Mislite da je to ok? Hm. Evo ovako. Vi mi postavite pitanje, ja odgovorim tako da me niste baš najbolje čuli ili razumeli. Vi ne zamolite da ponovim to što sam rekao već iz tog nejasnog odgovora zaključujete apokaliptične gluposti. Sjajno, zar ne? 

Ono što iritira je taj neprijateljski stav ljudi i haos koji kreiraju. Ok, pojavili su se alieni, malo se plašimo za bezbednost. Ali čoveče, tu su već neko vreme. Da su imali neprijateljske namere, zar bi se trudili da komuniciraju sa nama? Zar bi nam davali šansu da nešto naučimo o njima? Ali hej, ko još misli o tome, hajde da bespotrebno zapodenemo kavgu sa njima i bacimo svet u paniku. Što se mene tiče, ova iskenjavanja sa vojskom i kreiranom panikom su trebali svesti na minimum ili totalno izbaciti. Ovo je trebalo biti upoznavanje sa alienima pri čemu bi ta priča trebala biti bogatija i smislenija i to je to. Mogao je ovo biti sasvim dobar sf filmić. 

Ono što prosto ide na nerve su Ameri koji su iznad svih. Znate i sami šta mislim o svim tim svestkim silama. Sve su to neopisivi govnari. Ali čoveče, svi se ovde lože na rat sem Amera. Ma daaaaaaj. Kina uleće u frku ,Rusija je prati dok su kod amera ratoljupci samo incident. Oni su totalno cool. Kod njih nema nemira na ulicama a ceo ostali svet je u panici. Ali dobro, oni imaju sudbinski predodređene heroje. Pa gledajte Interstellar. Jedna formula krije spasenje planete ali na njoj ne rade svetski umovi već američka naučnica, ćerka superheroja bananamena atomskog mrava. Zašto? Pa da se stvori patetična pričica i da se pokaže kako je SAD uber alles. MRŠ!!! 

E sad, da ne bih spojlovao Arrival, iskoristiću jedan spojler iz Interstellar-a da opišem koliko je generalno ovaj film tupav. Situacija koju imamo u ovom filmu neodoljivo podseća na situaciju koju ću opisati iz Nolanovog filma. Elem, znamo da glavni batica tamo dobija poruku da ode na neku poljanu. Ispostavlja se da je on iz budućnosti sebi poslao tu poruku. Ok, ali ko je tom liku iz budućnosti rekao da treba da ode na poljanu? A? Ništa? Mozgoslom? Ma ne. Pazite, nije to samo "a dobro, to je jedan detalj". To je jedan od prelomnih momenata filma a oni nameste da je taj momenat neopisivo glup. Mogu da budem tolerantan, ali toliko baš i ne mogu. Arrival za jedan od ključnih momenata koristi sličnu glupost. Pozdravite se od pametnog filma. 

Postoji tu jedna dojajno naivna poruka. Mali spojler ali teško da se ovo ne može zaključiti: alieni na neki način teraju velike sile da funkcionišu kao jedna, da se ujedine za bolje sutra. Wow. Give peace a chance. Mir u svetu. Mis sveta Afrikanka crvene kože iz azijskog dela SSSR-a koja je došla u SAD iz Australije. Naivno koliko se naivan može biti. Ok, ovakve poruke su ok ako gledaš film iz pedesetih. Ali ovde one su baš onako mlake i nebitne. Nema mira u svetu, nema pomirenja, nema "budimo svi kao jedan". Suviše smo sjebani za tako nešto. 

Na samom početku filma vidimo najveću tragediju koju čovek može da doživi i cela ta tragedija je protkana kroz ceo film. Nekako sam imao utisak da će se sve svesti na neverovatno glupavi Contact gde je svrha univerzuma ta da spoji glavnu likušu sa preminulim ocem. Nisam mogao da se otmem od tog utiska. Na kraju, nije to loše ispalo. Mislim nije toliko loše ispalo. Ne znam šta bih rekao o toj drami kada se vidi rasplet. Na prvu ruku može delovati užasno emotivno ali meni je to totalno isforsirano. Teško je komentarisati odluke, pogotovu ovakvu kao u filmu, ali po meni je ovo pomalo i bezobrazno. Čak mi i deluje kao uvreda za ljude koje su preživeli tako nešto. Ako nije uvreda, onda barem gađa najniže moguće. No, za mir u kući, ostaviću to kao ni plus ni minus. 

Recimo da je film isključio vojsku, nemire i sve te gluposti oko sukoba sa alienima i da je to vreme posvetio priči o kontaktu i o namerama, ovo je moglo biti čak i sjajno. Na kraju je to ispalo jako široko, jako neodređeno. Eto, možda je moglo biti ovde i neke priče ali eto bitno je sad da smo stupili u kontakt pa će priče i biti. Meh. Kada dođe rasplet, sve postaje jako besmisleno i jako mlako. Na to dodajte da su prilično osiromašili priču i šta imamo: Isforsiranu dramurdu i smrdljivi i nepotrebni haos sa vojskom. I opet ono pitanje, gde je tu suština? Šta je priča? U Interstellaru je ljubav koja prevazilazi granice pa i zdrav razum i elementarnu logiku. Ovde je "nešto će se nekad desiti pa se nekad nešto desilo u ovom filmu iako to nema logike". 

Rekoh, zanimljivo je ovo. Gledaću rado bilo koji ovakav film. Ali ne prodajite mi ovo kao pametno, pogotovu vi braćo i sestre. Da je mogao biti sjajan i pametan film - mogao je. Ali se prodao za spektakl, za trik, za šarenu lažu. Ima elemente koji su zaista dobri. Ima ideje koje su u startu bile odlične. Ali i njih je izdao. Zašto od nečeg što je moglo biti film za razmišljanje praviš Dan Nezavisnosti. Previše je takvog štiva. Neću više. Ok, neću odiseju u svemiru. Ali daj mi nešto što ima muda, ima ideju, ima pamet u sebi. Kada su Arrival i Interstellar ovoliko izvikani i ovolo prehvaljeni, šta bi bilo da su još i dobri poput zanemarenog Dark City? A da, tada klinci ne bi "lajkovali" film, tada ljubitelji sapunica ne bi ronili suze grdne, tada džepovi filmotvoraca ne bi bili dupke puni. Posle ovoga mogu da napišem pozdrav, "do sledećeg pokušaja da se napravi ozbiljan SF film".

Zanimljivosti:
Ted Ćang, autor priče po kojoj je film pravljen je izjavio da je film odlična adaptacija. Originalno, film se trebao zvati "Story of your life". Sirena korišćena u filmu je ista ona koja je korišćena u Purge filmovima.

Naj scene:

Nekoliko prvih susreta i komunikacija sa alienima.

Moja ocena: 6/10