Witness for the Prosecution (1957)

Kod nas nazvan: Svedok Optužbe
Žanr: Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Billy Wilder
Glumci: Tyrone Power, Marlene Dietrich, Charles Laughton ...

Priča:
Advokat veteran mora da brani svog klijenta optuženog za ubistvo u procesu koji nosi iznenađenje za iznenađenjem

Moj osvrt:
Priznajem ovom filmu status klasika iako ga ne smatram epohalnim. Priznajem da je užasno zabavan i neverovatno dopadljiv iako veoma naivan. Priznajjem da iako ima uglavnom karikature od likova ima jedan nezaboravan. Priznajem da iako providan, sudski proces koji pratimo tokom filma je neverovatno zabavan. Kako je to moguće? Moguće je jer sve na svoje mesto postavljaju fantastični Čarls Loton i odličan humor.

Humor je svevremen. U momentima kad film treba da bude jako ozbiljan jer imamo čoveka osuđenog na smrt, film samo sipa šale. Imamo crni humor gde ga ne očekujemo, imamo odlično tajmiran sakrazam i 99% toga je na Lotonu. Sve to izgleda kao da se svi likovi i situacije nameštaju da ovaj majstor to kruniše odličnim fazonom. Ako je humor iz 1957 takav da mu se ja danas smejem, onda vam je jasno o kakvom kvalitetu se radi.  

Iako izgleda da je akcent na priči i suđenju, najveći trud je uložen u stvaranje Lotonovog lika. Vidimo na početku da je bolestan i da su od njega ostale samo priče. Potom se bori da (ne) preuzme slučaj i kada ga napokon preuzme vidimo transformaciju. Od bolešnjikavog lika nekako ponovo dobija samouverenost i autoritet. Iako je sve to predstavljeno kroz humor, daleko je to od sprdnje. Kada smo na stranom terenu, kada nismo u onom što poznajemo, plašljivi smo i nemoćni. Kada smo u materiji kojom vladamo, vraća se samouverenost. Ne možemo biti autoritet van onog u čemu i čime vladamo. 

Ne želim biti nepravedan time što ću samo pominjati Lotona. Postoji još jedan lik i još jedna izvedba vredna pažnje. Moram da priznam da je lik koji tumači Marlen Ditrih odlično legao u celu priču. Prvo njena izvedba je sjajna. Lik joj je totalno van šablona ovih filmova u sudnici. Prevariće i vas a ne samo porotu. Drugo, volećete je bez obzira šta radila i kakve pizdarije pravila.  Pored Lotona, zaista sam uživao u svakoj njenoj sceni.

Problem ovog filmića je totalno odsustvo drame. Lik je optužen za ubistvo. Nemamo ama baš nikakvu emociju ni za njega ni za žrtvu. Skoro da nam nije ni bitno da li će ga osuditi. Izvinjavam se, grešim. Bitno nam je, ali ne toliko zbog njega koliko zbog simpatičnog advokata. Ono što postoji drame nosi glavni lik kao i lik pomenute Marlen Ditrih. Ostalo je prilično ravno. Više se tu išlo na zabavu i trik. Vidi se da je ovo poteklo iz glave Agate Kristi. Ko to voli, uživaće. 

Uglavnom se smatra da je ovaj film vrhunski zbog obrta na kraju. Znaš kakav preokret moraš da napraviš da bi film zasnivao na tome? Kada sam gledao Usual Suspects, jedno 10 godina posle njegovog objavljivanja, jasno mi je bilo ko je Kajzer mnogo pre kraja. I baš zbog tog wow momenta u filmu gde je taj tvist najveći kvalitet, Usual Suspects je malko i precenjen film. Srećom ima on odličan sadržaj pa i kad znaš rasplet, film i dalje pije vodu. Jednostavno vremenom naučiš na fore i fazone i onda pretpostaviš šta će da se desi. Ovde su imali tvist, pa tvistovog tvista tvist, pa tvistovog tvista tvistov tvist. Prvi je lako otkriti dok su ostali tvistovi za mene bili baš overkill. Nekako je sve postalo pomalo smešno. 

Verovali ili ne, film me je pored ova dva lika i humora, najviše kupio onim što se dogodilo nakon raspleta. Ta scena je masterpis iz dva razloga. Prvi je žeđ Lotonovog lika za onim što radi. Ako ste čitali Kingovu Mračnu Kulu, znate šta je bilo na kraju. Bitno je da lik sačuva svrhu, da je ono što jeste, da je u onome u čemu je najbolji. To ga drži, to ga gura u nov dan, to ga vodi ka sledećem cilju. Sa druge strane, ovde imamo i neku žeđ za pravdom gde imamo onog čistog superheroja. Samo što je ovaj totalno drugačiji od onih šablonskih. 

No, kao šlag na tortu dođe i finalna replika medicinske sestre koja pazi našeg advokata. Ceo film gledamo rat između ovo dvoje i taj rat obiluje sjajnim humorom. Sam taj kraj pokazuje lepotu poštovanja. Nasmeje vas taj momenat i bude vam jako drag. Moraš da prihvatiš nekad nečiju igru, moraš da mu dozvoliš da odstupa, moraš da uvažiš njegovo znanje i da ga poštuješ slagao se ili ne sa njim.

Zanimljivosti:
Čarls Loton i Elsa Lankaster (medicinska sestra) su bili muž i žena. Čarls Loton je bio poznat kao težak za saradnju ali po rečima Bilija Vajldera, na snimanju ovog filma je zaista bilo uživanje raditi sa njim. Hičkok je izjavio kako su mnogi smatrali da je on režirao ovaj film a da s u njegov The Paradine Case pripisivali Vajlderu.

Marlen Ditrih je bila ubeđena da će biti nominovana za oskara za ovu ulogu. Čak je snimila i govor za šou u Vegasu gde je pomenula nominaciju. Na kraju nije bila nominovana što ju je jako pogodilo. U pretpremijerama publika je morala da potpiše da neće odati kraj filma nikom ko nije gledao. Kako bi se pokazala jedna od čuvenih nogu Marlen Ditrih, napisana je posebna scena koja je zahtevala 145 statista i 38 dublera. Koštala je 90.000 dolara. 

Glumci nisu znali rasplet sve do kraja kada su dobili poslednjih 10 strana scenarija. Prvi film po romanima Agate Kristi koji se njoj samoj svideo. Tokom snimanja, Loton je odglumio srčani udar i njegova supruga nije shvatila da je reč o glumi. Sve komične scene među njima dvoma su naknadno dodate. Nisu bile u originalnom scenariju. Bili Vajlder je izjavio kako je Loton bio zaljubljen u Tajrona Pauera.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 8/10