Filantropica (2002)

Alternativni naziv: Philantropy
Kod nas nazvan: Filantropija
Žanr: Komedija | Drama
Režija: Nae Caranfil
Glumci: Mircea Diaconu, Gheorghe Dinica, Mara Nicolescu ...

Priča:
Ovidiu, profesor koji predaje u srednjoj školi nalazi naizgled lak način da zaradi dodatni novac.

Moj osvrt:
Ovo je film koji komotno možeš smestiti u Srbiju. Jedino što imam utisak da bi mi ovo začinili boljim humorom, naravno, pod uslovom da ovu temu daš nekom ko zna znanje. Inače bi tu bila gomila psovki i gluposti. Elem, Filantropica je karakteristična za ovo podneblje jer kritikuje sistem vrednosti koji ovde vlada. Ne, nisam crn, neškolovani nam vode državu, čovek koji nema minut radnog staža nam je premijer, čovek koji izmišlja fakultetsku diplomu predsednik, ministri većina onih kojima je prava diploma misaona imenica dok najpametniji i najbolji ili beže odavde ili nemaju šansu išta da pokažu. Filantropica je takav sistem predstavila kroz komediju koja i nije tako crna kako bi trebala biti. 

Prikaz profesora čiju priču pratimo je onakav kakvim se naši profeori danas i čine. Pre svega su bedno plaćeni za ono što rade. Onda tu dođu goveda koja im smanje platu. Video sam nedavno jednog od svojih nastavnika koji u apoteci nije imao novca da kupi lek - običan jebeni lek. No, Filantropica ne udara šamar tim crnilom već nas tera da se smejemo situaciji u kojoj je ovaj čovek. Nemoćan je pred tatinim sinovima od učenika, nema novca, piše knjige koje ne može da promoviše, živi sa roditeljima. Meni ovo uopšte nije "ha ha" momenat iako ga film lukavo prikazuje takvim. 

Život ovog profe se menja kada upoznaje prelepu devojku. Ovde se film na prvi pogled poistovećuje sa Američkom Lepotom. Ako malo bolje pogledamo, ovde se upravo pokazuje odstupanje između dva društva. Dok Spejsijev lik u Američkoj Lepoti radi na sebi unapređujući se. ovde profa da bi došao do cilja totalno srozava sve ono što jeste. Rezultat je sličan, i jedan i drugi dolaze do onoga što žele, i jedan i drugi ispaju face. I onda se zapitaš šta je potrebno u ovom društvu da bi bio faca? 

Šta se time pokazuje, time što na nelegana način, prevarom dolaziš do uspeha? Usran sistem vrednosti, zar ne? Daj nam nešto što ne znamo rekao bi neko. To je i tragično, što vidimo da sistem nije dobar a njegov smo deo. Nije to ovde naročito epohalno da bi ovaj film imao veliku vrednost. No to i nije cilj ovom filmu, već da pokaže alternativu. E to je odlično. Sa jedne strane imamo umetost i prosvetni rad koji su ismejani i omalovaženi. Sa druge strane imamo prevare koje dovode do željenog rezultata. Upravo ovo kao slika društva jeste šamar. 

Imamo i jednu snažnu scenu gde umetnici ismevaju ovog profesora tj. njegov poriv da napiše knjigu. Zašto to rade umesto da pomognu kolegi piscu? Zato što su i oni promašeni. Bili su neko u sistemu koji je cenio pisce. Sada su niko ali barem imaju one stare priče o sebi. Zašto bi pomogli nekom da uspe u vremenu kada su oni nebitni? Zar time oni ne pomažu ovako promašenom sistemu? No idemo na drugu stranu. Koliko ste puta čuli "ko još danas čita knjige" i koliko ste puta hteli da opalite šamar tom ko to kaže. Ljudi se ovde hvale kako ne čitaju. Mozak mi je napukao i kada sam čuo raspravu goveda u skupštini u kojoj su pominjali Orvelovu besmrtnu i genijalnu životinjsku farmu. Ovo je vreme u kojem se za kulturu odvaja sprdnja iz budžeta a za raspale fudbalske klubove milioni. U jednom gradu gde je čovek odvojio oko 9% za kulturne događaje došlo je do kritike od strane našeg overlorda i objašnjenja da za kulturu ide od 0 do 0.3%. O tome pričamo ovde, o tome priča i ovaj filmić. 

Tu su naravno i mediji. Oni ovde obraćaju pažnju na profu ali da li su razlozi pravi? Naravno da nisu. Oni dolaze do ovakvih likova samo ako mogu da prodaju njihovu priču. Da li je profitabilna priča o profi koji piše knjigu? Naravno da nije. Da li je profitabilna patetična priča o tom istom profesoru - oooo da. Ljudi se jednostavno pale na patetiku. Naša vlast je najbolji dokaz za tako nešto. 

I sve prevare koje gledamo, sva ponižavanja, svi odlasci sa pravednog puta, sva sranja koja čovek trpi i pravi u životu imaju jedan jedini cilj - uzeti keš. Pazite, šta god bio cilj ovom čoveku, opet se svodi na to da mu je keš potreban da bi ga ostvario. Vratiću se na Američku Lepotu gde čovek sebe unapređuje fizički da bi došao do cilja. Ovde šta god da je plan, čovek zavisi od novca i šta god želeo da uradi, novac je preduslov. 

Na kraju, ključna rečenica je ona kada čovek kaže da je samo želeo da predaje i piše knjige. To je baš poražavajuće, kad imaš posao koji voliš da radiš, kad je taj posao nešto dobro, najbolje što možeš je da preživljavaš od toga. Zbog toga je odlično što je ovde uzet profesor i pisac. To pokazuje srozavanje sistema, to pokazuje propast kulture. Na žalost, deo smo društva gde se cene druge vrednosti. No, ako su goveda u većini ima i onih koji znaju šta su prave vredosti. Držimo se takvih i podržimo ih. 

I na kraju, šta da radiš kada si u takvoj situaciji. Da se boriš, da jurišaš na vetrenjače, da pokušaš da isteraš pravdu? Možda ako si mlad, ako si dovoljno lud, uporan i ako možeš pokrenuti masu. Ali šta ako više nemaš snage, ako je težina naslaganih godina učinila svoje i utišala te. Da li ćeš se povući ili ćeš ipak krenuti lakšim putem. Bićeš ono što nisi ali ćeš barem živeti u onom prividnom miru. Unizi se ili propadni - i nije neki izbor.

Zanimljivosti
Nae Caranfil, režiser, ima kameo kao i u svim svojim filmovima. Ovde se pojavljuje u sceni sa karaokama.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 7/10