The Cobbler (2014)

Žanr: Komedija | Drama | Fantastika
Režija: Tom McCarthy
Glumci: Adam Sandler, Melonie Diaz, Steve Buscemi...

Priča:
Obućar kojem je dosadio svakodnevni život dolazi do mogućnosti da bude neko drugi i vidi svet na drugačiji način.

Moj osvrt:
Evo još jednog i nadam se poslednjeg filma za dečicu barem za neko duže vreme. Čova je smoren od života. Radi posao koji mu je tata ostavio (obućar), nije zadovoljan ni jednim segmentom svog života, bla bla bla. Iz svega ovoga mi treba da steknemo utisak jednog promašenog lika kome je život neispunjen. Na žalost, ovde mi to više izgleda kao da je ovaj lik prokleto dosadan i ne ume ništa da uradi kako bi pronašao šta je  zapravo problem u celoj situaciji. Ne kažem to na osnovu onog što sam video na početku već je to utisak posle odgledanog filma. 

Pre svega moramo uzeti nekog sa kim bi poredili ovaj lik. Zašto ne uzeti lik koji tumači Bil Marej u Danu Mrmota. Taj lik je prazan ali barem ima neku ličnost i vidi se da traga za rešenjem. Taj film trijumfuje upravo kada on pronalazi rešenje za sve probleme, kada pronađe ono što mu neće svaki dan činiti istim, što će mu doneti promenu i lepotu u životu. Ovde ne vidimo takvu potragu, ovde ne nalazimo takvu promenu. Ovde nam govore, koliko god da se osećaš loše, pogledaj, zapravo ti je do jaja. Čemu onda nezadovoljstvo onim što jesi ako bez ikakve promene shvatiš da si ipak ono što treba da budeš. Mislim nije to nerealno, samo je dosadno za gledanje. 

Kako ovaj lik koji je već u zrelim godinama upoznaje svet? Tako što može da bude neko drugi. Hm, to nije loše. Problem je što su likovi iza kojih se on skriva totalno nebitni, nezanimljivi i nerelevantni za ono što mu se u životu dešava. Ok, donosi to neku frku i par komičnih scena. Nije to loše kao nešto što unosi zabavu u dosadu koju ovaj čovek živi, ali kakvo otkrovenje onda tražimo? Vrhunac ovih igrarija je opako patetična scena u kojoj je Dastin Hofman pristao da učestvuje. Nemoj to sebi raditi majstore. Mnogo si veći od toga. 

Kažem, nije ovo loše u smislu da lik menja okolinu i pomaže u rešavanju nekih problema. To donosi neke zabavne scene. Ali ovo je više trik nego suština. U svemu ovome on pokazuje šta - da je lik koji mari za druge. Hm, pa mogao si to pokazati i bez ovih pizdarija. Nije li to fazon u Danu Mrmota. Pokazati svima da si više od onog što misle ali ne kroz trik već kroz ono što jesi. Treba da pokažeš i drugima ali i sebi da možeš bolje, da možeš da promeniš u sebi ono što treba menjati. Ovde i na početku i na kraju gledamo istog čoveka sa par saznanja više. Ono što je dobio na kraju mogao je dobiti i bez ovih peripetija i trikova. 

Nije ovo loša ideja. Ali za hodanje u tuđim cipelama trebalo je da izaberu cipele ljudi koji su značajni za ovu životnu priču. Cipele slučajnih prolaznika i nekih smešnih likova trebale su poslužiti samo za povremene fazone. Zamislite situaciju u kojoj biste mogli nositi cipele ljudi kojima biste mogli pomoći, čije probleme biste možda rešili, ili biste možda videli nešto što oni vide i rešili svoje probleme, dileme ili obogatili svoje iskustvo. To bi bilo nešto. A zamislite nasuprot tome da nosite cipele nekolicine slučajnih prolaznika. Biti neko nebitan za tvoju priču - i nije naročito inspirativno. Kao ni ovaj film.

Zanimljivosti:
Sandler znači "cobbler" na hebrejskom.

Naj scena:

Ispitivanje

Moja ocena: 4/10