Gongdong gyeongbi guyeok JSA (2000)

Alternativni naziv: J.S.A.: Joint Security Area
Žanr: Drama | Triler | Ratni
Režija: Chan-wook Park
Glumci: Yeong-ae Lee, Byung-hun Lee, Kang-ho Song ...

Priča:
Na granici između Severne i Južne koreje, dva severnokorejska vojnika su ubijena, pretpostavlja se od strane južnokorejskih oružanih snaga. Tim sastavljen od vojnika iz Švajcarske istražuje ovaj slučaj i otkriva mnogo nelogičnosti.

Moj osvrt:
Dve zaraćene strane, incident, frka. Dolazi neko neutralan da proceni šta se tu zapravo desilo. Poznato? Nemojmo gledati samo rat. Da je sreće da ni ne znamo šta je to. Pogledajmo bilo kakvu frku, bilo koji incident: ovaj idiotluk sa dronom, bilo kakav sudski spor, slaboumnu navijačku raspravu - bilo šta. I sada tu dođe neki bata zadužen da reši spor. On bi trebao biti neutralan. Zamislite sebe na tom mestu. Ako donesete pravičnu odluku, kakva god ona bila, mislite li da ste neutralni? Vaša odluka sigurno ne odgovara nekom. U njegovim očima vi ste daleko od neutralnog. Sad će neko reći, šta ako donesemo odluku koja ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani? Onda niste neutralni, onda ste treća strana. JSA vas upravo izaziva ovim. Prvo, stavlja ženu da rešava nešto što je sukob između muškaraca. Ako pogledamo dve zaraćene strane, nema žena ni u jednoj vojsci. Takođe, neko ko ne učestvuje u sukobima dolazi da sudi o sukobu. Automatski se kreira neprijateljska atmosfera prema nekom ko bi trebao biti neutralan. JSA kaže da nema neutralnih. Čak i ako ne učinite ništa, učinili ste nešto. 

Hajde da sada gledamo to sa strane nekog ko bi trebao biti neutralan. Dolaziš da sudiš o slučaju koji se završio gomilom mrtvih. Može li tu postojati dobra odluka? Ne možeš sprečiti rat, ne možeš pomiriti strane. Što je najgore, tvoja odluka će verovatno doneti nova nezadovoljstva i sukobe. To znači da će tvoja odluka, bez obzira koliko je pravična, mudra i korisna zapravo doneti nova ubistva. Kao što rekoh "dolazi neko neutralan...". Nema neutralnih! 

JSA potom baca fokus na uloge u dvema zaraćenim stranama. Činjenica da nema neutralnih potiče od toga da će uvek neko biti protiv nekog. Ništa što činimo neće biti u potpunosti dobro za svakoga. Sve zavisi od aspekta tj. stanovišta onog ko posmatra ceo slučaj ili učestvuje u njemu. Zbog toga je jasno kao dan zašto su nečiji heroji zlotvori za neke druge. To je mana čovečanstva što za heroje više forsiramo ljude koji oduzimaju živote nego ljude koji ih spašavaju. Zbog toga imamo i paradoks da neki oduzimaju život da bi spasli život. Kada kažemo reč "heroj" svima prvo na pamet padaju heroji ratova. Ako je neko naš ratni heroj, pravdamo mu sve što je činio. Ne mislim ovde samo na nas, mislim uopšteno. Vidimo u filmu kako se forsira da su ljudi napravili herojska dela jer su ubili nekog iz protivničkog tabora. Ali ako pogledamo upravo u te "heroje", vidimo nešto mnogo više od herojstva. 

Zašto pomoći neprijatelju? Možemo ovde otvoriti pitanje. Vidiš da je neprijatelj na tvojoj teritoriji, vidiš da je naoružan. Zašto bi mu pomogao? Svi se mi delimo i sve više podela uvodimo: po boji kože, po političkim stavovima, po pricipima, po idealima, po navijačkim opredeljenjima, na one koji čitaju ili ne, na one koji imaju profil ili ne, na "svi mi koji...". Iskreno, šta vam znače te podele ako znate da se vaš život okončava u nekoliko narednih trenutaka? Da li ćete biti ponosni na to što ste pripadali negde ili na to što ste učinili nešto? Da li bi vam u tom momentu bilo ispod časti da vam život spase neko ko ne pripada vašoj grupi? Kada prestanemo da dišemo, kada smrt dođe, svi smo isti. Zašto onda želiš pomoći neprijatelju? Zato što ne priznaješ podelu, zato što ti je besmislena, zato što ti se gadi. Tu imamo jednu savršenu scenu gde dva vojnika stoje na nečemu što predstavlja granicu njihove dve teritorije gde jedan drugom kaže "Senka ti prelazi granicu". Savršena simbolika. To što mu senka prelazi granicu može da znači i da njegova dela prevazilaze podele, može da znači da je dobrodošao i na drugoj strani itd. 

Kako oni koji su u ratu gledaju na jednakost? Ratovi ne nastaju zbog borbe za jednakost, ratovi su uvek za bolje uslove. Ne tražiš jednakost, tražiš da tebi bude bolje, tražiš korist i dobit. Kako onda možemo pričati o jednakosti? O jednakosti mogu pričati oni kojima ona fali. Da li je onda jednakost moguća u ovakvoj situaciji? Ne. Jednakost koju će jedni promovisati je zapravo nešto što samo njima odgovara. To je njihoiva vizija stanja u kome su oni dominantni a ovi drugi saglasni sa tim stanjem. Kako ja mogu da kažem šta je dovoljno nekom drugom? Kako mogu da tvrdim da neko treba da se zadovolji nečim kada ne znam njegove potrebe. Jednakost se postiže dogovorom i tolerancijom. A gde su dogovor i tolerancija u ratu? 

JSA daje posebno značenje frazi "povući obarač". To se uglavnom u filmovima uzima zdravo za gotovo. Prvo, sama spremnost da pucaš na nekog nosi veliki teret. Svi smo mi prikriveni ratnici. Svi smo se kao klinci igrali ratovanja na ovaj ili onaj način. Možda smo i kasnije vežbali borilačke veštine, možda smo brzi, možda smo lovci, možda posećujemo streljanu i veoma smo precizni. To su nebitne tehnikalije. U ratu ne znače puno jer spremnost da oduzmeš život je nešto sasvim drugo. Mi vidimo ovde kako vojnik ne zna da li može povući obarač i pucati na drugog. Možda je zapravo svestan da ako pucaš u drugog, pucao si i u sebe. 

Moram da se vratim na podele. Većina vas je sigurno gledala Lepa Sela Lepo Gore. Siguran sam da se sećate scene sa dva prijatelja "Hoće li biti onog rata?". I ta scena i ovaj film zapravo pokazuju svu tragediju podela. Da li je podela toliko jaka, toliko bitna u vašem životu? Da li zaista toliko želite da pripadate jednoj strani da biste se odrekli svih onih na drugoj. Da li to u šta verujete znači da su vam neprijatelji svi oni koji ne veruju u isto to. Da li vam je podela iznad čoveka? Da li je ta podela toliko jaka, toliko bitna, toliko važna, toliko isključiva, toliko definitivna da ste spremni odreći se, ili još gore, uništiti nekog ko je na drugoj strani? Šta ako je ta osoba vaš prijatelj?

Zanimljivosti:
Pošto snimanje nije dozvoljeno u stvarnoj zoni, napravljena je realistična replika u studiju i ona i dan danas postoji.

Naj scena:

"Senka ti prelazi granicu"

Moja ocena: 8/10