Ex Machina (2015)

Kod nas nazvan: Eks Mašina
Žanr: Drama | Misterija | Naučna Fantastika
Režija: Alex Garland
Glumci: Alicia Vikander, Domhnall Gleeson, Oscar Isaac...

Priča:
Mladi programer je izabran da učestvuje u epohalnom eksperimentu sa veštačkom inteligencijom tako što će procenjivate ljudske osobine zapanjujućeg ženskog A.I.

Moj osvrt:
E moja deco, dok se vi primate na Interstelare, Marsovce i ostale pizdarije, vrhunski Sci Fi vam lagano prođe ispred nosa. Lako je prodavati fore i fazone, lako je prezentovati trik jer to pali mase. U nečemu takvom obično zaboraviš na suštinu. Suština danas "smara", gubljenje je vremena, nije efekat, nije preokretovog preokreta preokret, nije patetika. Da li je to šteta? Naravno da nije. Vrhunske stvari nisu za svakoga. Zabava i pizdarijice jesu. 

Nije suština u tome da ljudi stare dok tebi godine stoje, da se žrtvuješ tamo bez ikakvog smisla, da slučajno naletiš na ljude koji ti kažu "e, kada si tu, mogao bi spasiti svet". Suština je u tome da si izabran sa razlogom. Suština je u tome da mi kažeš šta se zapravo dešava, šta ti je cilj, šta su prepreke koje stoje na putu do njega. Izbacite trikove iz Interstelara i videćete da on nema poentu, nema radnju, nema temu, nema skoro ništa da vam kaže. Ne kažem da mi treba objašnjenje za svaki detalj, ali mi daj ono zbog čega je potrebno da nešto prihvatim. Recimo, Mekkonahijev lik iz budućnosti dobija poruku da ide na neku poljanu. Tu poruku on šalje sam sebi iz budućnosti. Pitanje: kako je taj lik iz budućnosti znao da treba da se pojavi na toj poljani? Besmisleno, zar ne? Ali hej, možemo da prihvatimo to pod uslovom da nam je data suština. Tu je nema. Tu je suština da se spas sveta svodi na patetičnu priču između oca i ćerke. 

Nisam skrenuo sa teme. Naprotiv. Ex Machina nam daje veštačku inteligenciju usađenu u mašinu. Užasno teško za shvatiti da mašina može tako dobro da reaguje. Ali hej, ovaj film vam tako lagano usput daje sjajna objašnjenja kako je to moguće. Ako pak mislite da je i dalje to besmisleno, imam samo dve reči za vas: Blade Runner. Ne krpi ovaj film sve rupe ali nema onih besmislenih. Lako je prihvatiti tako nešto. I znate šta, film se ne trudi da mudrosere efektima, patetikom i preokretima, već vam objašnjava ideju, način na koji se došlo do rešenja, put koji je pređen da bi se nešto izvelo, razloge za to, mehanizme saznanja, načine na koji sve to radi. I to sve jasno tako da i čovek koji nije u tim vodama lako razume. Jebeno perfektno. 

Povezivanje čoveka i mašine - možda vam to deluje nemoguće ali setite se koliko ste vezani i za najobičnije predmete. Koliko vas je bolela svaka pokvarena igračka kada ste bili dete. Da li imate emocije prema svom prvom telefonu ili možda ovom koji sada koristite. Da li volite određenu šolju, da li preferirate određeni pribor, da li volite jednu marku automobila, patike, da li vam je bilo krivo kad ste pocepali omiljeni duks...? Da ne nabrajam više. Čovek se lako veže za predmete a zašto ne bi za mašinu sa kojom može da ima interakciju. 

Elem, priča se vrti oko ideje Tjuringovog testa. To je test u kom mašina može da prikaže inteligentno ponašanje poput čoveka. Momak je izabran da testira mašinu koja je ovog puta, gle čuda, dizajnirana kao žena. I ovo nije trik. Ovaj čovek je izabran sa razlogom i ova mašina je tako dizajnirana sa razlogom. Ali niko vam ne trubi o izabranom superheroju već o čoveku koji je izabran iz pravih razloga, kao najpodobniji za ovaj test. Nije šetao poljem pa eto, mogao je poslužiti. Niko vas ne ubeđuje u genijalnost tvorca ovakve veštačke inteligencije. Vidite njegovo delo vidite šta je sve napravio. On ne mora da bude čudni genijalac zatvoren u svoj svet. Sve je savršeno logično, sve ima smisla jer ljudi znaju šta hoće da nam ispričaju. 

Neko će sigurno povući paralelu sa maestralnim Blade Runnerom. I mogu vam reći da u početku sve ovo i liči na taj klasik. No, znali su ljudi koji su pravili ovo da ne treba ići istim putem. Mogli su, ali bi onda ovaj film bio prepakivanje nečeg veličanstvenog a to svakako ne bi bilo dobro. Ex Machina je otišao na drugu stranu. Zadržao je kritiku ljudske prirode ali umesto asocijalnosti, samoisticanja i želje za nadmoći, on je odlučio kritikovati destruktivnost i čovekovu borbu za samoodržanjem. 

Kao što rekoh, momak komunicira sa mašinom kako bi ispitao način na koji ona razmišlja i funkcioniše. Ako nekom izgleda trulo to što on lakše veruje mašini nego drugom čoveku kojeg poznaje, razmislite još jednom. Generalno, čovek lakše oda neku svoju tajnu i lakše se otvori potpunom strancu nego nekom ko mu je bliži. Da nije tako, psiholozi ne bi postojali. Ovde čovek postupa upravo tako, sa poverenjem prema nekom koga tek upoznaje. I još jedna stvar, ako ispituješ nekog, uvek se smatraš višim. Eto još jednog razloga. Momak može da oseti superiornost u odnosu na mašinu jer se može postaviti kao tvorac iste. U odnosu sa uspešnijim čovekom on će svakako imati odbrambeni stav. 

Zanemarimo na trenutak činjenicu da čovek razgovara sa mašinom. Gledajmo na to kao na komunikaciju između dve osobe. Ako nekog ispituješ, saznaješ više o njemu, znaš šta su mu slabosti i vrline, želje i strahovi, šta je dobro po tebe a šta potencijalna opasnost. Takođe, kako saznajemo više stvari o nekom, dolazi do upoznavanja a samim tim verovatno i do sticanja poverenja. Ako steknemo nečije poverenje, otvorićemo mu se i pokazati ono što sam već nabrojao u ovom pasusu. Samim tim što se otkrivamo nekom, pokazujemo mu svoju ranjivost. E sada se vratimo na razgovor između čoveka i mašine. Nije li ovo brutalna ideja. 

No kako steći nečije poverenje. Ipak je ovo mašina, zar ne. Da vas podsetim, mašine smo gledali i u Blade Runneru, ali takve da su uzvišenije i bolje od ljudi. Kako onda mašina da ubedi čoveka da joj veruje, kako da stekne njegovo poverenje da bi došlo do saradnje i zajedničkih ciljeva? Vratimo se na Blade Runnera i veličanstvenu scenu na krovu. Kako vas replikant zadobija? Šta je to što će vas osvojiti, slomiti, promeniti, preusmeriti? Braćo i sestre, nema jačeg oružja od emocije. 

A sada malo o "prometejevskoj" crti filma. Kada nekog naučiš nečemu, kada mu podariš znanje, dao si mu moć. To je jasno. Samim tim, srušio si mu brojne prepreke i on može da se širi. U Blade Runneru čovek je replikantu dao savršen telesni sklop ali mu je usadio i ono najlepše - emocije. I tu replikant pokazuje da je mnogo veći od čoveka jer uviđa lepotu emocija, ceni sve ono čega se čovek odrekao i šta propušta zbog materijalnog. Ali šta kada ne bi napravili mašinu koja uči na taj način, koja stiče znanje, emocije i ceni ono što dobija. Šta ako bi napravili nekog prevrtljivog, grabljivog i samoživog poput nas samih? Da li bi onda sebi napravili slugu, ili možda prijatelja, ili bi ipak označili početak svog kraja? Da li smo baš toliko promašeni?

Zanimljivosti:
Naslov je izveden iz "Deus Ex-Machina," što znači "Bog iz mašine". Kaleb govori da samo Bog može da stvori život. Sva tri lika imaju biblijska imena. Iako glavnu ulogu igra čuvena švedska glumica, film nikada nije prikazan u Švedskoj.

Naj scena:

Kreator vs. Kreacija

Moja ocena: 9/10

Back to the Future (1985)

Kod nas nazvan: Povratak u Budućnost
Žanr: Avantura | Komedija | Naučna Fantastika
Režija: Robert Zemeckis
Glumci: Michael J. Fox, Christopher Lloyd, Lea Thompson...

Priča:
Mladić je slučajno poslat 30 godina u prošlost, u automobilu koji putuje kroz vreme koji je izmislio njegov prijatelj, doktor Emet Braun. Da bi spasao sebe, on mora da se snađe kako bi zbližio svoje roditele.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, pre svega, želim vam srećnu novu godinu. Mrzi me da ponavljam sve one želje koje ste čuli po milion puta do sada. Reći ću samo ovo: ako ste imali neki plan ili želju, ne odlažite više. Počnite odmah uprkos onome što vas sprečava. Ako budete čekali savršen momenat, on nikada neće doći. Nek vam ova godina bude ona u kojoj ste napravili nešto što ste toliko želeli. 

Što se tiče života ovog bloga u 2016. tu nema nekih velikih mudrosti. Kao što sam već rekao, pokrivaću velike filmove, pokrivaću aktuelne i trudiću se više da praznim i listu sa vašim predlozima. Samo bih još jednom napomenuo da predlažete nešto što po vašem mišljenju zaista ima kvalitet ili je vredno pomena zbog silnog hajpa. Zaista ne bih da trošim vreme na nešto samo zato da biste čuli moju pljuvačinu po tome. Tako da ćete dočekati i nov Star Wars, Hateful Eight, Martian, Revenant i štatijaznam šta je već tu aktuelno. Samo vas molim za malo strpljenja. U prethodnoj godini nisam stigao sve te aktuelne pokriti, pre svega što je veliki deo godine ostao bez tekstova. No, da ne dužim više i da krenemo sa filmom. 

Back to the Future jedan od onih filmova koje uvek možemo da pogledamo. Glavni razlog za to je neprestana zabava. Back to the Future je uz to što je lagana komedija ujedno i sprdnja sa čovekovom nespremnošću da prihvati budućnost, da se okane onog u šta je sada ubeđen. Pre svega vidimo kako tamo neki izumi dovode do gomile problema. Videli smo to u više filmova. Nešto što bi trebalo biti napredak zapravo izaziva više problema nego koristi. I to je upravo ta budućnost za koju smo nespremni. Naše nerazumevanje materije dovodi do odbijanja da verujemo u nešto novo. 

No, ne pričajmo samo o izumima. Pričajmo o trendu i modi. Kada sa ove distance gledamo na nešto što je ranije bilo moderno, nešto što je ranije smatrano lepim, sve nam to deluje smešno. Radujemo se nekom napretku koji smo možda postigli ni jednog momenta ne shvatajući da će ovo što danas smatramo modernim za nekoliko godina biti opasan temelj budućim ismevanjima. Na neki način, čovečanstvo ismeva samo sebe. Gledamo čoveka koji se u prošlosti smeje Martijevoj odeći iz budućnosti ne shvatajući da je to nešto što će njegovi potomci nositi.

Čim nam nešto nije jasno, čim ne razumemo način na koji nešto novo funkcioniše, osudićemo to. To je u našoj prirodi. Ako nešto radimo na jedan način, da bi nas ubedili da to može bolje na nov, morali bi da izvedu savršen dokaz. Lako ćemo osuditi sve što ne razumemo i nećemo mu dati puno šanse. Zbog toga i genijalce posmatramo kao čudake. I to ovaj film i radi. Prikazuje nam jednog genijalca kao izuzetno čudnog lika koji pre deluje blesav nego inteligentan. Bez obzira što nam čovek pokazuje put kroz vreme mi ga i dalje pre smatramo šaljivdžijom nego genijalcem. 

Kada već sa glavnim junakom odšetamo u prošlost, prva stvar na koju nailazimo su ista politička načela. Slušamo ista obećanja i iste fraze. Prvo, da li je moguće da je svet toliko omanuo ako su isti ciljevi postojali toliko godina ranije? Pre bih rekao da svet nije briga. Ako mogu da nam prodaju istu priču o iskorenjavanju korupcije zadnjih x godina a mi to popijemo bez problema, zašto bi onda iskorenili tu istu korupciju. I kada se prilikom ponovnog gledanja ovog filma nasmejete tome, budite svesni da se smejete društvu kom pripadate i zapitajte se da li je zaista smešno kada vam preuzvišena egocentričnost izlazi po deset puta na dan pred mikrofon i kaže kako će se od tamo neke godine živeti bolje. Da pukneš od smeha. 

Verujem da ste nekada razmišljali šta bi bilo da možete putovati kroz vreme. Verujem isto tako da ste razmišljali samo o svojim šansama i potezima. Postoji tu još nešto. Zamislite da možete videti sve likove iz vaše sadašnjosti, ili sve one velikane, ili možda one velike zlikovce. zamislite da možete videti kako je izgledalo njihovo detinjstvo i da li je izgledalo da će postati to što jesu. To bi, verujem, bila velika lekcija za vas i opasno razbijanje predrasuda. Ovaj film to nudi kroz šalu ali pokazuje da je volja sve i da je potreban samo mali podsticaj da bi čovek napravio nešto veliko. 

No, ne gleda ovaj film samo tako široko. Veliki broj fazona je posvećen porodici glavnog lika. Film nas konstantno bombarduje tim. Marti se bori za opstanak svoje porodice ali konstantno nalazi razlog da se šali sa njom i sa odnosima koji vladaju u njoj. Ovaj film je odličan pokazatelj kako šala na sopstveni račun odlično radi posao. 

Imamo mnogo filmova sa putovanjem kroz vreme i mnogo je tu opcija za šalu. Pre svega su tu razlike u kulturi, izražavanju, frazama, modi i ko ne iskoristi tako nešto, postavlja se pitanje zašto je i pravio film. Back to the Future koristi sve to na najbolji mogući način i sve to vam prodaje usput. Nemamo gomilu fazona sa nebitnom pričom već imamo priču koju prati gomila urnebesnih scena. 

Back to the Future nije tu gde jeste bez razloga. Doneo je gomilu originalnih stvari, humor je neprestan, fazoni onakvi da se dan danas ljudi pozivaju na njih. Nemate bolji dokaz kvaliteta od toga. Sigurno je da on nema čaplinovsku dubinu ali kada je zabava u pitanju ovo je dobro koliko to može da bude. Uzima ono što znamo i okreće to na smešnu stranu pokazujući da ne postoji stvar sa kojom ne možeš dobro da se našališ. Na kraju, za mene najbolja scena je nekako i trijumf filma, što muzički, što kao vrhunski fazon razlika između doba i generacija ali u isto vreme to je i nešto što pomera granice.

Zanimljivosti:
Scenaristi Bob Gejl i Robert Zemekis su posle uspeha filma dobili pismo od Džona DeLoreana koji im se zahvalio zato što su njegov automobil učinili besmrtnim. Scenario je odbijan 40 puta. Majkl Foks je pričao o situaciji kada je bio u poseti Butanu da su ga budistički monasi videli i obratili mu se kao Martiju MekFlaju. Muzičar Mark Kempbel je izveo sve pesme koje peva Marti. Scenografi Gejl i Zemekis su izjavili kako se za njihovog života neće praviti rimejk ovih filmova. 

Delovi scenarija u kojim se pominje Ronald Regan su morali biti odobreni od strane Bele Kuće. Tokom svirke na maturskoj večeri, Marti oponaša nekoliko muzičara: Pete Townshend (The Who), Bruce Springsteen, Angus Young (AC/DC), Chuck Berry, Jimi Hendrix, Eddie Van Halen. Majkl Foks nije učio da vozi skejt za potrebe filma već je od ranije bio poznat kao odličan skejtborder. Uprkos tome, za veoma kompleksne scene korišćen je dubler. 

Za potrebe snimanja su korišćena tri DeLoreana. Nanošenje šminke i maske na Leu Tompson kako bi izgledala starije trajalo je oko 3 sata. U scenariju ne postoji da je Marti trebao udariti glavom u vrata DeLoreana ali to se slučajno desilo i to više puta. Prvo pojavljivanje na filmu Bilija Zejna. U filmu postoje 32 specijalna efekta. 

Film je zabranjen u Kini zato što "putovanje kroz vreme" znači nepoštovanje istorije. U sceni kada večera sa porodicom, Marti pije Pepsi. Sam Majkl Foks je veliki fan Pepsija tako da su mnogi smatrali da je ovo reklama. Eric Stoltz je inicijalno počeo glumiti glavnu ulogu ali je kasnije dobio otkaz i sve do tada snimljene scene su ponovo snimane sa Majkl Foksom.

Naj scena:

Johhny B. Goode

Moja ocena: 9/10

7500 (2014)

Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Takashi Shimizu
Glumci: Leslie Bibb, Ryan Kwanten, Amy Smart...

Priča:
Let 7500 kreće iz Los Anđelesa ka Tokiju. Za vreme trajanja noćnog leta, putnici se susreću sa paranormalniom silom u avionu.

Moj osvrt:
S obzirom da ovaj film dolazi od kreatora Ju-On filma i da smo se draga i ja uželeli horora, odlučismo vreme posvetiti ovom filmiću. Ok, imdb ocena ne obećava ali ko iskusan veruje toj oceni. Dobro, obično ovako niska ocena retko greši ali hej, posle jadnog Imitation Game, teško da je nešto moglo da me toliko iznervira. Rezultat - gledljiv filmić i to je to. 

Obično u rutinskim filmovima likovi budu kreteni. Ovde imamo jednog i po kretena tako da to nije tako strašno. Likovi su sasvim prihvatljivi. E sada, nema ovde ni d od drame jer od prvog do poslednjeg minuta oni su akteri u rutinskoj priči pri čemu su njihove priče totalno nebitne. Ne znamo skoro ništa o njima na kraju što nismo znali na početku. Dobro ili loše: loše ako praviš ozbiljan film. Ako praviš rutinsku pizdarijicu za ubijanje vremena, onda ti to ne treba. 

Film fino servira sablasne scene. Periodi praznog hoda koji nisu dosadni vode do uglavnom finih horor scenica. Kažem uglavnom jer mi se čini da imaju previše onih štrecalica i sve izgledaju isto. Uvek neka ruka izleće odnekle. Jednom, eventualno dva puta, takve stvari su ok. Posle su nebitne. No, van toga, ostale scene su pristojne. 

Sledeća stvar koja mi je potpuno ok je ta neka misterija. Dešavanja možda malo deluju nepovezano ali ipak vode ka koliko toliko smislenom kraju. Vidim da se silna buka digla oko nelogičnosti. Meh. Meni je ovo ok. Jedini problem koji imam sa ovim je što je sve ovo već viđeno. Samo je neko uzeo ideju i prepakovao je u nešto drugačije. Ima otvorenih pitanja ali ako hoćeš rešenje za sve, seti se da uvek možeš da dobiješ kreteniju poput Silent Hill 2. Priča je zaokružena. Ako imate problem što je već viđena, to je ok. Ako vam je nešto nejasno, pogledajte još koji horor i naći ćete rešenje. Recimo Sixt Sense bi bio odličan predlog. 

Da li je trajanjem ovo moglo da se ispegla u ozbiljan film? To je još jedna od zamerki koje ljudi daju. Moje mišljenje je da nije. Ok, kontam da su ljudi hteli više detalja, jači finiš, možda i nešto neviđeno, ali ne možeš reciklažom postići masterpis. Možeš napraviti nešto gledljivo i u najbolju ruku nešto pristojno (npr. Conjuring). Dodavanjem svega i svačega napravićeš splačine. 70tak minuta, koliko traje ovaj film, sasvim je dovoljno za nešto zabavno, bez puno mrsomuđenja. Da je ovo otišlo u više detalja, dobili bi kretene od likova sa njihovim patetičnim pričama. Ovako, ako hoćete malo horor zabave, evo je. Ako hoćete ozbiljan, dobar film, preskočite ovo.

Zanimljivosti:
7500 je kod koji označava otmicu. Film je inspirisan nesrećom na letu 522 Helios Airwaysa. Originalno, naslov filma je trebao biti Flight 75.

Naj scena:

Pojava

Moja ocena: 6/10