Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde .

петак, 19. фебруар 2021.

Druk (2020)

 

Alternativni naziv: Another Round
Žanr: Komedija | Drama
Režija: Thomas Vinterberg
Glumci: Mads Mikkelsen, Thomas Bo Larsen, Magnus Millang...

Priča:
Četiri prijatelja, profesora u školi, ispituju teoriju koja kaže da čovek treba da drži konstantni nivo alkohola u krvi.

Moj osvrt:
Otvaranje filma donosi jedan zanimljiv kontrast. Prvo vidimo momke i devojke koji luduju, piju i prave gluposti. Potom vidimo profesore koji su zabrinuti zbog toga što im učenici prave gluposti pod uticajem alkohola. Šta je onda tu kontrast? Pijani i trezni. Hm, ne bih rekao da je to tako bitno. Ovo nije film o alkoholu, verujte mi. Gledao sam ga dva puta baš zato što sam ga posmatrao pogrešno na prvo gledanje. Kontrast koji treba da uvidimo između ove dve grupe ljudi su godine. Dok gledamo učenike, vidimo da luduju, vidimo vesele boje i vidimo život. Ok, oni prave gluposti, moš misliti. Ali ono što gledamo je život koji blista u mladosti. Osmesi, provod, sreća, ljubav. I onda sa vratimo u kancelariju sa profesorima i vidimo šta - potpuno odsustvo boja i smušena lica. Čekaj, pa i ovi ljudi su bili mladi. Šta se desilo u međuvremenu? 

 


Sa jedne strane imamo smušene, mračne profesore, sa druge strane učenike koji su puni života. Ako izaberete stranu, neće vam se sviđati ova druga. Kao mlad, nećete voleti ovako dosadne profesore. Kao stariji, nećete imati razumevanja za živahne učenike. I to je ok. Stvar je što ste već bili ili će te biti u obe grupe u jednom periodu života. Ali posmatrajmo stvari šire. Nije li tragično da neko ko je naizgled mrtav iznutra treba da bude neko ko obrazuje drugog koji je pun života. Nije stručnost upitna. Upitne su dve stvari. Ključno pitanje je, kako je neko dospeo dotle. Mladi ljudi koji žele biti pedagozi sigurno imaju entuzijazam i verujem neku dozu revolucionarnog duha jer znaju šta bi možda trebalo i promeniti. Ali nisu li isti entuzijazam imale i ove osobe koje su sada smušene. Drugo pitanje je kako će taj neko da utiče na mladu osobu i bude dobar uzor. Da toj mladoj osobi pokaže pravi put? To se neće desiti. Stvoriće bunt i na žalost neprijatelja. 

 


Šta se desilo onda na tom putu, od entuzijastičnog mladog čoveka do ovog sivog? Čega smo se odrekli? Šta smo potisnuli? Šta smo zaboravili? Šta to podrazumevamo umesto da pokažemo? Film nam ne daje odgovor, ne upire nam prstom i kaže "e ove stvari su te sprečile da se ostvariš". Ne ne ne. Nije to tako komplikovano. U jednom momentu Martin (Mikelsen), objašnjavajući hladan odnos koji ima sa suprugom kaže "plan je bio da se držimo za ruke kada ostarimo". I to je na samom početku filma. Tu nam je sve rečeno. Previše mislimo na cilj. Hej, cilj mi je da ostvarim ovo, da kupim kola, da kupim stan, da se oženim, da... Zaboravljamo da život nije taj cilj, život je put do tog cilja i postavljanje novog. Previše postajemo funkcija, premalo se predajemo emocijama. Radimo neke stvari zato što tako treba i tako je očekivano. I umesto da osećamo, da uživamo, da se borimo, da patimo, da živimo do tog ostvarenja cilja, mi ulazimo u kolotečinu. I tu u filmu priskače u pomoć alkohol. 

 


Šta je prva stvar koju ovde vidimo kao posledicu alkohola? Osećanje. Otvaramo se. Imamo hrabrost za to. Svi ti šablonski ciljevi beže iz glave i prepuštamo se osećanjima. Dozvoljavamo sebi da zastanemo i da osetimo sve. Da osetimo bol onoga što smo propustili, da osetimo vrednost nečega što smo počeli da smatramo podrazumevanim, da osetimo šta nam to fali i šta smo to izgubili. I uz pomoć alkohola dolazi do izliva emocija. Ali hej, ne idimo daleko kada je alkohol u pitanju. Nije on stvorio emociju. Ne ne ne. On je samo vozilo. On je samo pomogao da ona bude jasnija. Emocija je tu, zakopana i grize nas iznutra. 

 


Emocija je pokretač. Ne alkohol. Vidimo posle da Martin odjednom zajedno sa učenicima kreće da uživa u svojim predavanjima. Ako ovde odamo priznanje alkoholu, onda smatramo da Martin nikada nije imao ovu sposobnost da predaje na ovaj način. Gluposti. Alkohol ne može ništa da izmisli i da te nauči. On je ovde pokrenuo emociju, emocija je pokrenula Martina i on konačno oseća šta treba da radi. Da je alkohol taj glavni baja, jedina ljubavna scena u filmu bi onda trebala biti produkt alkohola zar ne? Šta mislite, zašto vam film pre te scene na ekran donosi informaciju da je u Martinovoj krvi 0% alkohola. Potrebno je nešto da vam pokrene i probudi emociju. Da vas oslobodi stega svakodnevice. Alkohol to može. Ono što ne može je da vam stvori emociju koju nemate. 

 


Kada ovi ljudi krenu da konzumiraju alkohol, vide da im je to donelo dobro, traže još, traže više. Zašto? U jednom momentu Martin kaže da mu je dovoljno, da želi da se vrati svojoj porodici jer je evidentno srećan. Zašto onda odlučuje da nastavi sa ovim? Vratimo se na početak filma gde vidimo mlade kako luduju i provode se. Kada pogledamo sada ove zrele ljude, oni su se podsetili emocija i stvari koje su ih vodile ranije, dok su bili mlađi. Zato sam rekao da je ta razlika u godinama zapravo glavni kontrast između učenika i profesora. Ne možeš se vratiti u mladost. To film pokazuje kao otrežnjenje praveći paralelu sa tim početnim ludovanjem mladih. Doveo je ove starije u sličnu situaciju ali oni izgledaju kao budale i to utiče loše na njihov život. Ali nije ovo sve. Film je pametan. Ne pokazuje mladost i zrele godine kao dve krajnosti. Samo sa godinama mora da postoji mera koju si pronašao. 

 


Možda će vam se činiti da film, iako ima četiri glavna lika nedovoljno posvećuje pažnju svima. To nije tačno a evo i zašto. Rekao sam da mora da postoji mera. Ali kako nije ista mera u mladosti i u zrelim godinama, nije ista mera ni za sve. Zbog toga vas film vodi od tog malog eksperimenta sa manjim unosom alkohola do onog momenta kada se ljudi isključe od stvarnosti. I svaki lik je karakterističan. Naš Martin se pronalazi tu negde pri početku kada se njegov ljubavni život budi i kada mu predavanja pričinjavaju zadovoljstvo. Peter se pronalazi kasnije kada se otvara i kada saznajemo šta ga to muči i šta želi. Nikolaj nije uspeo da se pronađe ni u čemu ali je i pre ovog eksperimenta bilo jasno da on ima ispunjen život i tu glavnu stvar koja muči ostale. Tomi e to je već tragedija. Koliko god se tražio u tom eksperimentu, njemu je jedino beg od stvarnosti bio rešenje zato što u njoj nije uspeo da nađe ono što je vredno. Šta je to? O tome na kraju. Zajebimo sada alkohol i vratimo se u njihove živote. To je ono što film želi da vam kaže. Alkohol je ovde samo vozilo. Emocija se vozi.

 


Zašto onda pijemo? Alkohol je deo kulture od kad znamo za sebe. Pijemo kada smo srećni, kada slavimo, kada nazdravljamo, pijemo kada smo tužni, kada ispraćamo, pijemo iz običaja, pijemo u zdravlje... Ne treba posmatrati alkohol kao zlo. Ako znamo meru, ako možemo da se kontrolišemo, sve je pod kontrolom. Ako ne znamo, ako odemo predaleko, već pre toga mnoge stvari nisu bile kako treba. Akohol može biti uzrok ali i posledica. Da li tragedija uzrokovana alkoholom treba da nam bude opomena da nikada ne pijemo? Ne. Treba da nas opominje da moramo imati meru i moramo znati kada treba piti. To sve film niveliše na kraju kada se za trenutak uplašimo da će likovi krenuti ponovo u avanturu. Ali film je pametniji od toga, on nam kaže "u redu je". Zašto je u redu? Rekoh već, pijemo kada slavimo, pijemo kada ispraćamo. Piće nije loša stvar. 

 


Ne možeš vratiti mladost, to je tačno. Ali se možeš osećati mladim. Možeš raditi stvari koje si radio kada si bio mlad ali i one se sada rade na drugi način, na način skladan godinama. To ovaj prelepi kraj pokazuje. Postoji toliko prelepih stvari koje možeš raditi kroz ceo život ali moraš da imaš pokretač. Ples je jedna od njih i on otključava odgovor na sve. Martin, kada je trezan a nesrećan pokušava da pleše ali se izvlači na bol u leđima. Ne prija mu. Šta mu to fali? Martin, kada je pijan i lažno srećan pokušava ali doživljava pad, iako to izgleda kao dobar provod. To nije pleas koji pokazuje emociju. Šta tu fali? Martin na kraju, kada dobija poruku od supruge konačno igra punim plućima i punim srcem. Zašto? Kao što rekoh već jednom braćo i sestre, sve ima smisla kada voliš i kada si voljen. Cilj je tamo daleko ali ljubav ne treba da vam bude cilj. Ona treba da vas vodi ka njemu. Ne ćutite, ne čekajte, ne skrivajte, ne podrazumevajte. Volite.

Zanimljivosti:
Martin je originalno trebao imati sina i ćerku. Ćerku je trebala glumiti režiserova ćerka, Ida koja je tragično nastradala u saobraćajnoj nesreći pre snimanja. Njoj je i posvećen ovaj film. Danci su poznati kao nacija u kojoj tinejdžeri najviše konzumiraju alkohol u poređenju sa ostatkom sveta. Režiser Tomas Vinterberg se često za vreme snimanja sastajao sa četvoricom glavnih glumaca i pio. Mikelsen je izjavio da nisu konzumirali alkohol u danima kada je bilo snimanje. Mikelsen nije koristio dublera za scene plesa.

Naj scena:


"What a Life..."

Moja ocena: 8/10


5 коментара:

  1. poslednja scena je jedna od najlepsih stvari koje sam video na ekranu u posledenje vreme. fantasticno i pre svega, iskreno.

    ОдговориИзбриши
  2. Odlican film! Hoces li raditi recenziju za Daru iz Jasenovca?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisam siguran da budem iskren. Dobio sam ga kao predlog pre koji dan ali ne mogu ništa da obećam. Ne bih voleo da je napravljen loš film na tako ozbiljnu temu jer samim pisanjem da je taj film loš bih mogao bespotrebno razbesneti nekog.

      Da ne pomisliš da mi je problem trenutni hajp koji postoji oko filma i to da li je on propaganda ili ne. Ne bih voleo da se film koristi u te svrhe. Sa umetničke strane verujem da on nije takav ali plašim se da sav ovaj hajp koji političari prave u odnosu između naših zemalja može da povuče ovaj film sa sobom. Ovaj film bi trebao biti velika opomena i horor koji postoji u istoriji ovog naroda.
      Znam, biće ljudi na obe strane, i ovih koji će bezglavo da mrze Hrvate posle tog filma a biće i ljudi sa druge strane koji negiraju zločin. Na žalost, to je sve očekivano. To su dve velike boljke ovog podneblja: generalizacija i negiranje zločina. Sve nacije ovde boluju od toga. Nadam se da će naša deca, naši unuci i svi koji dođu posle njih živeti u neko vreme manje opterećen ovim budalama koje danas vladaju i svim tim njihovim mržnjama i kompleksima kojim nas teraju u nazad.

      E sad o tome šta je najveći problem. Takvi filmovi budu užasno potresni i treba mi baš dosta pripreme i dosta snage da pogledam tako nešto. Pogotovu od kada sam roditelj, sve teže preživljavam neke stvari i verujem da bi se predugo oporavljao posle njegovog gledanja.

      Nadam se da me razumeš. Ne mogu da obećam da ću pisati o njemu sada u skorije vreme ali isto tako ne mora da znači da mu nekada neću posvetiti vreme i pogledati ga.

      Избриши
    2. Iskreno, Dara jeste loš film i čak i da nismo imali potvrdu od samih SNSovaca, jasno je da je u pitanju njihov, ad hoc projekat, koji je uvreda za sve stradale i uz to čak ne može ni da bude raspirivač mržnje uzevši u obzir kako prikazuje stvari (ustaše su ovde manekeni i stripovske karikature, nekoliko njih za koje je dokumentovano da su počinili najstrašnije zločine su prikazani kako su ubili svega nekoliko ljudi vatrenim oružjem i to je sve, a sam Jasenovac u kojem se, uzgred budi rečeno, radnja skoro uopšte i ne dešava, neobično je skučen i u njemu je svega nekoliko desetina nimalo prljavih, zarozanih niti neuhranjenih logoraša). Da ne znaš, pomislio bi da je ovaj film snimila "suprotna strana" ili ljudi bez muda (kad već nemaju ni veštinu, integritet, viziju niti poštovanje, logično ni to, jel) da makar kažu šta se jeste desilo a o nekoj propagandi da se i ne govori. Uz sve to, sve izgleda jako jeftino, gluma je u nekim slučajevima jako loša, koristili su CGI krv i snimke iz drona koji su previše u Instagram fazonu a premalo u regular aerial movie shot stilu. Od scenarija nema ni S, ni početka ni kraja ni smisla. Od ovoga je gora samo Balkanska međa (kakvo čudo) i savetujem zaobilaženje u širokom luku.

      Избриши
    3. A da ne pričamo da je scenario polu plagijat Arsena Diklića i "Dece Kozare". Vidim i da Lordan Zafranović vodi sudski spor sa ovim Antonijevićem budući da je ovaj klasična pahuljica. Inače Borisovom komentar potpisujem od A do Š. Nema tu ni traga od dobrog filma kao što to tvrdi jedna strana niti propagande kao što to tvrdi ova druga koja je još moralno gnusnija. Maks Luburić prikazan kao da je jebeni diplomata koga je slučajno zadesio rat a ne kao psihotični, srbofobični bolesnik kakav i jeste bio.

      Избриши