Being John Malkovich (1999)

Kod nas nazvan: Biti Džon Malkovič
Žanr: Komedija | Drama | Fantastika
Režija: Spike Jonze
Glumci: John Cusack, Cameron Diaz, Catherine Keener ...

Priča:
Lutkar otkiva portal koji ga doslovno vodi u glavu filmske zvezde - Džona Malkoviča.

Moj osvrt:
Kada neku temu obradiš apstraktno ili u svoju izvedbu uneseš određenu dozu apsurda, tema mora da bude upečatljiva. Vratimo se na City of Women o kom sam nedavno pisao. Povremeno je izuzetno težak za gledanje ali on sve vreme na taj način govori o kompleksnosti odnosa između muškarca i žene. To radi na zaista jedinstven način. Pa posle toga malo pomeri fokus na zaljubljenost gde zaista osetiš ljubav koju gajiš prema ženskom polu. Pa onda krene u kritiku i diskusiju oko slike savršene žene. I takvom filmu možeš da oprostiš i apsurd i povremeno negledljive scene. Problem koji imam sa Being John Malkovich je što su mu teme opšte, što nisu naročito razrađene i što je veći fokus bačen na apsurd i apstrakciju umesto na ono što želi da nam se kaže. Ono što je trebao da potencira je ostalo nerazrađeno. I pored neospornih kvaliteta koje poseduje, ja nisam našao ništa više od ovoga o čemu ću pisati i to u dva uzastopna gledanja. 

Glavna tema filma je - biti neko drugi. Nije loša tema za obraditi i treba joj apsurdni pristup ali ovde nisu otišli daleko sa načinom na koji su obradili tu temu. Prvo su nam predstavljeni likovi Krega i Loti (bračni par) i njihovi mali, nebitni, dosadni, neuspešni životi. Scene u kojim su zajedno su mučne za gledanje, dvoje lepih glumaca je fizički unakaženo, atmosfera je tmurna, razgovori su klišeizirani. Ceo taj njihov odnos je neupečatljiv, mizeran i dosadan. 

I ubrzo film kreće sa prvim apsurdom a to je sedmi i po sprat a potom i do prolaza u glavu Džona Malkoviča. Oukej, pomsilih. Imamo neku varijantu Alise u zemlji čuda. No, kroz ceo film nam onda fali ta zemlja čuda. Da li su hteli da nam predstave te kratke bezbrižne momente kada si neko drugi kao čudo? To je baš malo i jako neubedljivo čudo. Prolaz u Malkovičevu glavu je isti kao i prolaz u glavu bilo kog drugog praktično. Ako izuzmemo nekoliko scena gde jeste bitno što je on poznata ličnost, za scene drame je totalno irelevatan njegov status. Zašto to kažem? 

Kada ljudi krenu da ulaze u um Džona Malkoviča, nastaje oduševljenje iako scene koje gledamo nisu spektakularne. Recimo da se Malkovič tušira ili vodi razgovor telefonom. Šta je tu tako sjajno? Zašto su ljudi oduševljeni? Upravo u tome je caka i to je sjajan momenat u filmu. Ljudi su oduševljeni ne što su Džon Malkovič, već što u tom momentu nemaju nikakve brige. Oslobodili su se svojih briga, postali neko drugi i uživaju u jednostavnim stvarima. Veliki broj ljudi kada radi neke jednostavne stvari, obično misli na one koje ih opterećuju. Ovi kratki momenti rasterećenosti i odsustva brige su za njih neprocenjivi. Ali tako su mogli biti bilo ko drugi, zar ne? 

Tu dolazimo i do lik Maksin koja predstavlja nešto što i Kreg i Loti žele. Ona je ovde u jednom momentu simbol za ono za čim žudimo, za nagradu koja je tu ali konstantno izmiče. I to izmicanje je odlično predstavljeno u početku gde šta kod Kreg kaže - njeno prisustvo dolazi u pitanje. Taj početak filma nosi sasvim dobru dozu humora. Kasnije je humor samo tu u dve odlične scene u kojima se pojavljuje Čarli Šin. I ta Maksin odjednom vezuje sve njih: Krega, Loti i samog Malkoviča. Ona blista u cetru ove priče. Iiiiiii to je to. Njen lik do kraja ostaje užasno neiskorišćen. Nema nikakvog daljeg razvoja, nema obrta, nema nečeg većeg. Njen lik je od prvog do zadnjeg momenta prelepi ukras koji izgleda ne zaslužuje svoju priču. Naspram onog što sam očekivao na početku, malo je reći da sam razočaran ishodom. Da Katrin Kiner ne blista u ovoj ulozi, verovatno bi razočarenje bilo i veće. 

Seksualni kontekst cele ove priče mi je malo klimav. Pre svega, previše je vulgarnih aluzija. Bukvalno ne postoji lik u filmu koji ne priča o seksu ili nema neke aluzije. I od tako sveprisutne priče o seksu došlo je dotle da je tema seksa na kraju i nedirnuta. Wow, svi misle na seks, moš misliti. Ko bi to rekao. Zar ne bi bilo bolje da su se malo u svom ovom apsurdu bavili samom tom temom. Zašto i seks ne bi bio predstavljen apsurdno, posprdno ili možda na drugoj strani kao vladalac svega. Mjok. Hajde da pričamo masne viceve i slušamo Garu. To je jako smešno. 

I ceo taj ljubavni trougao, Loti - Kreg - Maksin je previše iskomplikovan i nije predstavljen tako da mariš za njega. Ko koga tu želi i zašto, zašto neko želi nekog drugog na ovaj a ne na onaj način. Zašto im je Malkovič vozilo. Jel to ona smrdljiva priča "volim tvoj karakter ali jbg, fizički i materijalno bi da si neko drugi". Ako jeste, to je priča za sapunjare i to će me zanimati "o svetom nikada". Kad imaš ljubavni trougao, treba da imaš varijante koje bi više ili manje želeo. Svaka od tih varijanti bi značila još mnogo stvari. Ovde me je baš briga. Nema razlike. Ako hoćete vrhunski film na tu temu i vrhunski film koji je ove teme obradio mnogo bolje od ovog filma, gledajte Bitter Moon i vidite kako to doktor Polanski radi. Ovde su sve promašaje maskirali u apsurd. To nije kvalitet. To je šminka. 

I onda dolazimo do dela gde Kregovo lutkarsko umeće nastupa. Naime, on uspeva da kontroliše Malkoviča. Prvo ću o tome šta je dobro. Vratimo se na opštu temu - biti neko drugi. Šta ako bi zaista uspeli biti neko drugi? Zamišljamo to onda kao lagodni život do kog nas je taj drugi doveo. Nemamo briga, nemamo problema itd. Istina je da bi mi život tog drugog jako brzo sveli na svoj prethodni život. Zašto? Zato što smo to i dalje mi. I dalje radimo stvari na isti način i dalje postupamo na isti način. Nebitno je šta je oko nas. Tu već dolazimo i do teme duše/ličnosti i selidbe duše/ličnosti u drugo telo. Telo kao vozilo te ne vodi, vodite ono što jesi. Tvoja ličnost te neće osloboditi stega koje si sam sebi nametnuo. I recimo da je to film ok obradio. 

Šta je problem? Gledali ste lutkare, zar ne? Lutkari upravljaju sa više lutaka. Ovde to nije obrađeno. Hajde, nije to zaista problem. Ovde je situacija takva da imamo nebrojeno lutkara a jednu lutku. Zamislite sad da svi dođu do situacije da upravljaju tom lutkom. Rastrgli bi je u roku od odmah. Da li se ovde to vidi na jadnom Malkoviču? Ma neee. Sve je ok. Svejedno je jedan ili više lutkara. Praktično se igraš sa oružjem Boga, sa mogućnošću da nekom odrediš život. I to iskoristiš samo da pokažeš ono što sam pisao u prethodnom pasusu. Haha, vidi deda je ušao u Malkoviča pa posmatra mlađe gospođe. Jako smešno. 

Šta je sa Malkovičem? Na žalost on je samo objekat. Od prvog do zadnjeg momenta filma, on je vozilo i to je to. Iz njegovog života imamo dve scene sa Čarli Šinom. Uz svo dužno poštovanje svima u filmu, on je ovde najveći i najtalentovaniji glumac. On je to u filmu i pokazao. Zar nisi mogao malo da se osvrneš i na njegov život? Aaa jesi. A kako? Tako što i on ima probleme kao i svi drugi pa smo mi kao u magli da je život tih slavnih likova savršen. Moš misliti? Ko bi to rekao? Pa nikada ne bih pretpostavio. 

Being John Malkovich nije nikakva velika studija ličnosti. Nije nam ispričao ništa veliko. Lepa je ideja što su te teme pokušali da dostave krouz apsurd ali su više brinuli o apsurudu nego o samim temama. Gluma jeste na najvišem nivou. Film jeste jedinstven. Ali nije uspeo da dopre do mene ni posle dva gledanja.

Zanimljivosti:
Malkoviču je više puta ponuđeno da snima ovaj film. Njemu se ideja svidela ali je mislio da bi neki drugi glumac bolje odgovarao za ulogu. Čak je i ponudio da bude producent ali su ga na kraju ubedili da prihvati ulogu. Malkovič je inače predlagao Tom Kruza za glavnu ulogu. Scena kada malkoviča neko iz auta pogodi konzervom je realna. Jonze je želeo da izbaci tu scenu jer je već bilo kasno i pokušavali su 70-80 puta. Na kraju, pokušao je Kjuzakov poznanik i uspeo iz prvog puta. Kofman je napisao scenario i poslao Kopoli. Kopoli se svideo i pokazao ga je zetu koji je na kraju i režirao film. To je ujedno bio i njegov režiserski debi. 

Scena u kojoj lik sreće Malkoviča u restoranu i priča o tome kako je bio oduševljen kada je gledao kako Malkovič glumi retarda u nekom filmu je improvizacija. U originalnom scenariju, Kevin Bejkon je trebao biti u ulozi koja je na kraju dopala Šinu. Šina je predložio sam Malkovič. Malkovič je izjavio kako je ulozi prišao kao fikcionalnoj, kako nije postupao ni jednog momenta kao u stvarnom životu. Ketrin Kiner se nije svidela uloga koju je igrala, tačnije nije bila zadovoljna sa likom Maksin.

Naj scene:

Iskreno, dve scene sa Čarli Šinom su me slatko nasmejale. Možda nemaju neku veću vrednost ali su odličan deo života čoveka čije ime je u naslovu filma. Ovakvih stvari je moralo biti više.

Moja ocena: 6/10