Kod nas nazvan: Velika pljačka voza
Žanr: Avantura | Krimi | Drama | Triler
Režija: Michael Crichton
Glumci: Sean Connery, Donald Sutherland, Lesley-Anne Down
Priča:
Engleska, 1850. Prekaljeni pljačkaš želi da opljačka voz koji prevozi pošiljku zlata. Obezbeđenje je veoma jako i sve to izgleda kao nemoguća misija. No on ima plan i pravu ekipu da to izvede.
Moj osvrt:
Braćo i sestre, ovo je jedan skriveni dragulj od filma. Ne kažem da je ovo nešto što će vam se urezati u pamćenje. Ne ne. Ovaj film ne pokušava da priča neku veliku priču, da nam deli lekcije i donese neku dramu. Ovaj film pokušava ali i te kako uspeva da bude opasno zabavan. Postoje filmovi koje praviš isključivo zbog zabave. E ovo je genijalan primer kako takav film treba da izgleda. No, čudi me da nisam ranije čuo za ovo. Zašto film nije toliko cenjen? Učinio sam ono što retko činim i pročitao rivjue na imdb-u. Imao sam šta pročitati. Neke kritike možda i stoje ali većina kritika su takve besmislice i sada hoću da se rvem sa tim.
Ok, ovo nije Oceans Eleven. Ne, nisam dobro počeo. Ne mislim na kvalitet filma. Oceans Eleven jeste dopadljiv ali vazda precenjen film. Ovo je za mene zabavnije i bolje. Kada kažem da nije Oceans Eleven, nemamo toliko kompleksan problem gde moramo da izmišljamo nemoguća rešenja kako bi pljačka uspela. Ovo je realističnije ali nipošto ne nedostaje izazova. Pljačka voza u viktorijansko doba bez pomoći tehnologije, brzih automobila, nekog velikog alata gde moraš da razmišljaš, snalaziš se i budeš efikasan. Meni je ovo znatno primamljivije.
Kad smo kod tog Viktorijanskog doba, film ga je preneo sjajno. Preneo je one romantične segmente ali dodao neke svoje začine (malo kasnije o tome), preneo je i onu mračnu stranu (trebalo je nešto više) gde možete komotno ubaciti priču o čuvenom Trboseku. Složićete se da nimo imali priliku da gledamo filmove ove tematike smeštene u to doba.
Sama pljačka je inspirisana stvarnim događajima ali ne tražite paralele. Taj stvarni događaj je samo inspiracija. Zlato koje treba opljačkati je namenjeno britanskim vojnicima. I sada bi pljačkaši trebali biti zlikovci zar ne? O ne. Kako je filmu onda uspelo da nas natera da zauzmemo stranu pljačkaša? Jednostavno. Likovi koje treba prevariti su isti oni koje vidimo u Vatrenim Kočijama, ljigavci koji misle da su iznad svih. Dobro, u pomenutom klasiku je valjda to trebalo biti ok. Sa druge strane nam stave Konerija, Saterlenda i Lesli-En Daun maksimalno iskoristivši njihove talente i harizmu. Izbor je lak.
Pomenuo sam već začin koji je dodat tom viktorijanskom dobu i tu je već prva stvar gde dolazi do mog neslaganja sa opšteprihvaćenim mišljenjem o ovom filmu. Braćo i sestre, ovaj dijalog je suvo zlato. Toliko je dvosmislenosti, toliko igara reči, toliko skrivenih poruka koje nas ili nasmeju ili pred nas stave toliko pitanja i opcija da imam utisak da je neko sedeo i temeljno smišljao svaku prokletu izgovorenu reč u filmu. Smejao sam se neuporedivo više nego u većini novih komedija koje sam gledao. Ako dobro vladate engleskim, mogu samo da kažem da ćete uživati u onom što čujete. Naravno, ovako talentovana trojka je sve to začinila na najbolji mogući način. Znate već Konerija u Bondu. Kada god nešto izgovori sa osmehom znate da je to memorabilna rečenica. Ovo je Bond u viktorijansko doba.
Najveća kritika ovog filma je da je dosadan i da se dugo čeka na tu pljačku voza. To sam pročitao u najviše prikaza i iskreno nisam mogao da verujem da je to neko napisao. Da bi se opljačkao voz, likovi moraju doći do tri ključa. Što znači da moraju na neki način da izvedu prevare i pljačke da bi došli do tih ključeva. Svaka od tri pljačke je neprocenjiva. Nije prekomplikovana ali svaka od njih je tražila analizu i detaljno planiranje. Scena u kojoj uvežbavaju samu pljačku je vrhunska. Ja sam uživao u svakom momentu te tri pljačke i to toliko da kad je došlo do pljačke voza, nisam ni bio toliko zagrejan da vidim šta će sada izvesti. Sve dotle mi je bilo sjajno tako da ne moram da imam mega klimaks. Ali dobro, za te likove što im je dosadno, premotajte Space Jam na kraj - Džordan daje odlučujući koš sa pola terena. Nemojte se mučiti da gledate film. I da, nikako ne gledajte Bekstvo iz Šošenka. Čoveku bre treba bre dva sata da pobegne iz zatvora. Premotajte 2 sata filma da vidite da je izašao. Nema ovde sporih i dosadnih delova filma. Kako reče veliki Lemi, "The Chase is better than the catch".
Ovaj film drži predavanje kako iskoristiti talentovane glumce i kako svakom dati ulogu tako da je bitan šraf i zabavan lik. Uzmimo Oceans Eleven recimo. Ta ekipa je simpatična ali tu postoji par favorita. Ostali su tu da ispune formu. Ako mislite da nisam u pravu, pitaću vas o koliko njih možete snimiti zaseban film? Ovde bih gledao film o bilo kom od ovo troje. Čak mi je krivo što još nisu dali više detalja o njima, što se još nisu igrali i dali nam i duži rasplet. Ne samo da su dozvolili glumcima da iskažu svoj talenat što ćete videti u brojnim scenama koje će delovati kao da zapravo vežbaju uloge i relaksirano improvizuju, već su svakom liku dali vreme i jedinstvenosti takve da ćete se zaljubiti u njih.
Zašto je sve to dobro? Recimo Saterlendov lik upoznajemo kao uspešnog džeparoša koji ima dobru ekipu. No kada vidimo njegov talenat u pljačkanju, onda se zapitamo da li je on samo običan džeparoš ili nešto više? Koja je njegova tajna kada mu ovakve stvari polaze za rukom. Film daje šansu da se o njemu priča naširoko ali to ne radi. Lik koji tumači Lesli-En Daun je prelepa dama koja nosi veliku misteriju sa sobom. Savršeno glumi svaku ulogu u koju je stave i vidi se ta romantična povezanost sa likom koji tumači Koneri. I tu nam golicaju maštu šta će biti. I tu nas zainteresuju više za istoriju ovog lika ali ne dobijamo ni to. I na kraju Konerijev lik oko koga je čini se uloženo najviše truda. On je tek velika zagonetka. Nešto kao Istvudov lik u Dobar, Loš Zao. Nekako se čini da nije iskren i opet nam golicaju maštu sa tim kako će on da postupi na kraju. Ni to ne koriste do kraja. Čak u jednom momentu dolazimo dotle da je ovaj lik spreman na krvavu osvetu i tu sam bio malo iznenađen jer je to bio odlazak u prilično tamu stranu. Nije mi delovao kao lik koji nosi mrak sa sobom. E ovo mi je možda najkrivlje što nije razrađeno. No, sve ovo što "fali" zapravo nije mana već samo pokazatelj koliko je ovo dobro osmišljen film i koliko je još potencijala imao.
Sjajan momenat filma je u finalu kada se glavnom junaku postavlja pitanje zašto se odlučio na pljačku. Ceo film nam golicaju maštu Konerijevim likom - šta će da uradi, šta mu je plan, da li postoji nešto što nam se ne govori, da li je zaista tako šarmantan ili je prevrtljivi zlikovac. I njegov odgovor na pitanje oko pljačke je nešto što izaziva salve smeha. Zašto? Zato što je neočekivan. To je ok, ali zašto bi snaga bila u neočekivanom odgovoru na takvo pitanje. Ne, braćo i sestre, snaga je u iskrenosti. Time, The Great Train Robbery pred nama kreira antiheroja u kog smo večno zaljubljeni. Konerijev talenat to iznosi na spektakularan način.
Kao što rekoh, namera ovog filma je da vas zabavi i što se toga tiče, ovo je sjajno ostvarenje. Bez i jedne scene viška, bez idiotskih obrta, sa sjajno zamišljenim i odglumljenim likovima, sa sjajnim dijalogom ovo je nešto što bih mogao gledati iznova i poseduje toliko scena koje mogu rado da prepričavam. Ne bih da odajem najbolju scenu. Nek stoji samo ovako. Mogu da vam kažem da je čovek ( u ovom slučaju Saterlend) uradio najobičniju moguću stvar dva puta a da sam bukvalno plakao od smeha. Toliko je ovaj film zabavan i toliko je ova ekipa dobra. Za one kojima je nebitno sve pre kraja, koji neće da sede skoro dva sata gledajući pljačke pre one glavne, da se ne biste mučili, otkriću vam da će oni na kraju da...
Zanimljivosti:
Koneri je zaista trčao po vrhu voza i ta scena je snimana nekoliko dana. Voz je trebao da ide 35 milja na sat a Koneri se žalio da voz ide znatno brže. Ekipa koja je snimala iz helikoptera je utvrdila da je Koneri bio u pravu - voz je išao preko 55 milja na sat. Krov voza je bio posut peskom kako bi se smanjila šansa da se Koneri oklizne. Lik Clean Willy-ja je igrao jedan od najčuvenijih britanskih baletana. On sam je izveo scenu sa penjanjem koja je bila jako rizična zbog pada sa tolike visine.
Kako bi promovisali film, United Artists su ponudili nagradu od 10.000 dolara onome ko dokaže da su Koneri i Vili koristili statiste. Film je zasnovan na Krajtonovoj knjizi koja je inspirisana stvarnim događajima. Snimljen je tri godine posle izlaska knjige. Izraz "I'll see you in lavender." je korišćen u viktorijansko doba i značio je "see you dead".
Naj scena:
U podrumu...
Moja ocena: 8/10
Нема коментара:
Постави коментар