Žanr: Akcija | Avantura | Biografski | Drama | Istorijski | Ljubavni
Režija: Hiroshi Inagaki
Glumci: Toshirô Mifune, Mariko Okada, Rentarô Mikuni...
Priča:
Početak priče o legendarnom ratniku Musašiju Mijamotu, njegovim godinama u kojim je bio odmetnik i postao samuraj.
Moj osvrt:
Na prvi pogled ovo je jednostavan film o Samuraju koji se pobunio, koji je impulsivan, koji se bori za čast i zapravo je na putu da postane nešto. Površno gledano ovaj film će predstavljati solidan uvod za njegov nastavak. Postaviće formirane likove na dobru početnu tačku u priči i možda će vas naterati da odložite procenu kvaliteta dok ne pogledate sledeći film ili filmove. No, ono što gledamo je ipak i te kako vredno pažnje: transformacija likova, naravno najviše glavnog protagoniste koja nas dovodi do te tačke. Nekako mi se čini da je sa jedne strane gledano to ista osoba i pre i posle transformacije - teško se ljudi menjaju, zar ne. Ne očekuješ velike moralne i personalne promene. Ali opet transformacija je jako vidna. Kako bi dobra stara "Metla bez drške" rekla - "O, o, o, kako to?"
Naš samuraj je impulsivan i odličan borac sa velikim osećajem časti. Kako priča odmiče, jasno nam je da on štrči u ovom svetu. Non stop je u borbi sa svojom okolinom kakva god ona bila. I onda mislimo da u ovom svetu nema pravde, ljubavi i razumevanja za njega. Da li je to tako? Naravno da ne. Pričamo o realnom svetu u kom ima svega. Ovde imamo borbu samuraja sa spoljašnjim svetom ali on se bori i sam sa sobom. Šta nas vodi dalje?
Odgovor je jednostavan, kada smo u sukobu sa svima pa i sa sobom, to je najbolji pokazatelj da moramo da pronađemo sebe. Cela ova priča, šta god se dešavalo, kakve god sukobe gledali, kakvi god odnosi bili sa drugim dobrim i lošim ljudima, predstavlja jedno veliko samopronalaženje. Samuraj traži svoje mesto i svoju svrhu u ovom svetu. Onog momenta kada se pronađe, neće nestati svi sukobi, ali nestaće suvišni otvorivši mesto da pronađe svoje mesto u ovom svetu.
Rekoh da je suštinski to isti čovek ali da je na kraju razlika vidna. U čemu je toliki kotrast? Čovek ima ista moralna načela ali promena je i više nego očevidna. Šta je to što je ovaj čovek naučio? Gledali ste veliki broj filmova gde glavni junak trenira borilačke veštine. Ovaj ih već ima ali mu je trening ipak potreban. On uči neke od glavnih veština kao i svi ti ostali koji uče biti sjajni borci. To su naravno disciplina i samokontrola. Te dve stvari su dovoljne da pokažu razliku između dva borca.
Šta mu treba da dostigne disciplinu i samokontrolu? Stari učitelj koji će mu to objasniti? A neee, ovde pričamo o samopronalaženju. Da, tu su neki koji će nas uputiti ali mi sami pronalzimo taj put. Ovde već pričamo o moralnom razvoju. Ponavljam, čovek ima isti osećaj za čast i na početku i na kraju, ali odnosi sa svim likovima sa kojima dolazi u susret podstiču njegov moralni razvoj i ne samo da pojačavaju percepciju o samom sebi, moralni razvoj ga vodi do onog što on zaista treba da bude.
Negde sam pročitao a sada ću da maznem taj izraz - "vizuelna poetika prirode". Braćo i sestre, uživao sam u svim scenama ovog filma. Nema specijalnih efekata naravno, tu je priroda, tu je okruženje, tu je ambijent, tu je zvuk, tu je svetlost i tu su boje. Skoro svaku scenu možete zaustaviti i ona može biti odličan kadar kojim biste predstavili film. Ali nije to glavni kvalitet prirode. Glavni kvalitet je to što ona perfektno oslikava emociju i situaciju u kojoj se samuraj nalazi.
Sledeća stvar koja formira ovog čoveka je naravno dinamika koju ima sa likovima koje sreće. NAMERNO ga bombarduju sa različitim likovima koji utiču na njegov put i na to što on postaje. Svi ostali likovi koji nemaju ime ili svrhu su oni sa kojima ratuje. To su oni "prolazni" koji se nalaze na putu čoveka. Ovi koji su bitni, nebitno da li dobri ili loši, oni su ti koji su ključni za sve aspekte razvoja ovog čoveka.
Naravno, velika stvar je i sama duhovna potraga. Zapravo ona mu donosi mir. Ona ga vodi do otkrića šta je to njegova svrha. No opet tu se vraćamo na onu dinamiku između likova. Jedna žena koja je tu, predstavlja ljubav - logično eto ga motiv pa i svrha. No tu imamo i sveštenika - eto edukacije što nam daje širinu i otvara vidike. I kada imamo svrhu, kada osećamo ljubav, kada imamo disciplinu, kada vidimo dalje dolazimo do onoga što se zove unutrašnji mir.
Ono što bih još pomenuo su ritam i tempo filma. Smenjuju se haotične scene akcije sa mirnim dramskim momentima. I dok akcija ne donosi adrenalin već neugodu, konstantnu borbu i osećaj bezizlaznosti, mirne dramske scene nam omogućavaju da vidimo ovog čoveka kao nešto mnogo više od sjajnog ratnika sa moralnim načelima. I opet posle tih mirnih scena kreće haos koji nam ne daje nadu, ne da nam da vidimo kako će se sve ovo završiti. To krajnji kontrast čini mnogo jačim.
Možda najzanimljivije za mene u ovom filmu je pitanje slobodne volje. Da, Samuraj pronalazi ljubav, pronalazi disciplinu, znanje, mir, svrhu i deluje da je sve kako treba. No da li je srećan? Da li radi uvek ono što želi? E tu smo. Da li je ovaj njegov put bio izvestan i neizbežan ili je rezultat njegovih sopstvenih izbora. Da li su odluke vođene željom ili znanjem? To su na kraju jako bitna pitanja i za mene, to je ono što je donekle otvoreno i što me vodi u sledeći film.
Naj scena:
Ne znam kojim epitetima bih opisao ovu scenu u kojoj samuraj skriven sluša muziku koju svira žena koja je skrhana bolom.
Moja ocena: 7/10
Нема коментара:
Постави коментар