Promising Young Woman (2020)

 

Kod nas nazvan: Devojka koja obećava
Žanr: Drama | Krimi | Triler
Režija: Emerald Fennell
Glumci: Carey Mulligan, Bo Burnham, Alison Brie...

Priča:
Istraumirana događajima iz prošlosti, devojka je u potrazi za osvetom.

Moj osvrt:
Potrudiću se da ovaj tekst bude što kraći iz prostog razloga što ovaj film ne zaslužuje nikakvu pažnju. Postoje filmovi koji imaju inicijalno dobru ideju ali promaše u realizaciji. Postoje filmovi koji imaju dobar razvoj karaktera ali promaše sa izborom glumaca. Postoje filmovi koji žele nešto da ispričaju ali promaše sa preteranom upotrebom obrta. Postoje filmovi koji imaju odličnu glumačku postavu ali promaše sa dijalozima. A imamo i ovaj film - ovaj je promašio u bukvalno svemu. Kao pozitivno ću navesti samo jednu jedinu stvar a to nije ni najmanji razlog da se gubi vreme na ovu smejuriju koja pokušava da upre prstom na društvo i ispriča nešto. Znate već, pričao sam o tome kada sam pisao o Gone Girl - ne možeš mi ispričati veliku mudru priču koristeći potpune morone. 

 

Prva stvar koja nema mesta u ovakvom filmu, koja para uši, koja je izmeštena iz svakog vida realnosti, koja ne može da se uklopi i u jednu jedinu scenu koja postoji u filmu je muzika. Ovo nema veze sa mojim muzičkim preferencama. Npr. nikada ne bih mogao da pustim "Rasti moj zeleni bore" da slušam ovako, ali smatram da je to jedna od najboljih pesama za film u smislu kako je upotrebljena, kada, kako je otpevana (veliko poštovanje Vasilisi) kako zvuči i kakav utisak dostavlja. Ta pesma u tom filmu je besmrtna. Nije ovde reč o tome šta volim da slušam i šta bih slušao ali ova muzika za devojčice ima smisla ako praviš film za devojčice od 12 godina. Kao klinac sam čak i voleo "2 become 1" od Spice Girls. Ali sve te pesmice za devojčice u filmu koji u centru priče ima silovanje i osvetu je mogao da smesti samo nego ko nema blage veze sa muzikom i tonom i bilo čim što proizvodi zvuk pa makar to bio i običan prdež. 

 

Prva ideja filma - devojka koja se pravi pijana kako bi je neki lik odveo kući u nameri da je iskoristi i onda.... I taj "onda" deo film krije neko vreme. Istog momenta kada nam ga prikaže jasno je o kakvom polupanom smeću se ovde radi. Nisam upozoravao na spojlere ali za film koji ocenim ovako smatram da to upozorenje nije potrebno. Elem, devojčica onda pokaže momčetu da je zapravo trezna i održi mu vaspitnu pridiku. Hmmmm. Čekaj stani pazi, da li je moguće da ni jedan od tih likova nije bio siledžija koga ona ne bi mogla da edukuje već bi mogla gadno da nadrlja? Da li je moguće da ni jedan od tih likova nije mogao da ima nameru da joj izvadi bubreg i proda na crnom tržištu. Da li je moguće da ni jedan od tih likova nema deset takvih drugara koji čekaju da on dovede jadnu devojku? Ma neeee, svi ti likovi koji privode obeznanjene devojke su zapravo sisice u duši. I tu dolazimo do jedne od stvari koje neznalice koriste da bi branile svoje neznanje, a to je generalizacija. Ona vam unapred formira mišljenje i nemate potrebe da istražujete dalje. Samo presudite. As simple as that. 

 

Za vreme studentskih dana, pijana devojka je silovana i njene optužbe nisu dokazane. Ona je oduzela sebi život a mi pratimo priču njene najbolje prijateljice koja je zog tog događaja napustila studije i posvetila život novom pozivu, edukaciji nemoralnih idiota + osveti drugarice. Mislim ova tema je već obrađena više puta ali nemam ništa protiv da neko daj svoj potpis. Šta je moglo da ispadne od ove priče. Prvo imamo taj rape and revenge deo koji bi prvo trebao da šokira i kulminira krvlju. Film nam želi govoriti kako su ljudi postali neosetljivi na ovakve stvari, kako okreću glavu i to jeste ne dobar već odličan pristup. Problem je što je i sam film toj temi prišao totalno bezmudo, bezidejno i čak sramotno. To je užasavajuć i tragičan događaj oko koga se vrti ceo film ali žrtva tog dođaja zapravo u filmu ni ne postoji. Film joj ne daje ni jednu jedinu mrvicu pažnje i bitnosti. Sve što vidimo je patnja njene najbolje prijateljice i to je to. 

 

Drugi deo filma je mogao biti u stilu Bronsonovog "Death Wish-a". Ideja da devojka uzima pravdu u svoje ruke i kažnjava zločine u začetku je sasvim ok. Ali hej, zašto bi to bilo tako jednostavno. Film je napravio takvu šaradu od ovih osveta, prekomplikovao je i najjednostavniju stvar i to bez ikakve potrebe. Čak ni nemam ništa protiv da te osvete budu preterane ali ovo što vidimo je idiotski do krajnjih granica. Sve ove osvete su trebale biti znatno jednostavnije a znatno brutalnije. Ovo je kao da želite imati seks sa prelepom partnerkom/partnerom za kojim žudite godinama ali to pokušavate da uradite jednom nogom okačeni za plafon dok u jednoj ruci držite uključen mikser a drugom potpisujete papire za kredit za stan. Zamislite onda takvo planiranje osvete. Pa da ovaj kome se svetite vidi šta radite, ubio bi se sam od muke, samo da vas ne gleda. 

 

Još jedna od stvari zbog kojih me je film odbio je dijalog. Ne samo dijalog već i ponašanje likova. Ovde moram da citiram Gruča Marksa koji kaže: “Dete od 5 godina bi ovo razumelo. Neka mi neko dovede dete od pet godina.” Da sam doveo moju ćerkicu od 5 godina i pustio joj jednu scenu iz ovog filma, bez obzira što zna tek nekoliko reči na engleskom, ona bi mi rekla "tata, niko ne priča ovako". Niko ne priča ovako, niko se ne ponaša ovako, ne postoje likovi koji su ovoliko tupavi, besmisleni i glupi a da su u pozicijama u kojim su likovi u ovom filmu. Znate ono kad se likovi ne sećaju drugih sa kojima su išli celu srednju školu. To je prvo teška idiotija jer NIKADA nećete zaboraviti nekog s kim ste išli u razred godinama. Ali naspram onog što možete videti u ovom filmu, taj zaborav srednjoškolskih drugara je mala beba. Ovde likovi komotno zaborave na takvu sitnicu kao što je silovanje. Kao jebigica, nije da je bio fudbalski meč pa sad da pamtim poteze, silujemo se 10 puta dnevno pa je to sve uobičajeno. Direktorka škole kojoj su prijavili silovanje se ne seća da je silovanje prijavljeno. JEL ME ZAJEBAVAŠ?!?!. E takvi su vam likovi u ovom filmu. Dijalozi, ponašanja, odluke, rezonovanja... pokušavam da smislim na kom nivou treba da mi bude tolerancija da bih mogao ovo da popasem kao nešto ok. Ne mogu. Nemam ti ja tri života sine. 

 

I dolazimo do jedinog razloga zbog kog sam na momenat pomislio da ima nade za ovaj film. Elem, to neko melanholično ili letargično stanje u kojem je ova devojka postaje uzdrmano pojavom momka koji bi čak mogao da joj se svidi. I taj momak je (bar neko vreme) jedina svetla tačka ovog filma. Njihova priča kreće kao jedna sasvim podnošljiva romantična komedija i stvari koje ovaj momak izgovara su jedine podnošljive u celom filmu. Ne samo da su ti monolozi ok već sadrže i ok dozu humora. Ovde sam pomsilio da film možda ode u potpuno drugom smeru. Pomislio sam da možda ima nade da će veza ovo dvoje uspeti da trgne devojku i da joj pomogne da pređe preko svega. Možda bi mogli da igramo na tu kartu nedostižne pravde i teškog odricanja od nje ali opet prihvatanja da život ide dalje. Možda bi njihov zajednički odlazak u zalazak sunca bio u isto vreme romantičan ali i bolan. Zašto da ne? Ne znam da li se neko odvažio na tako nešto. 

 

Ovde moram da napravim jednu digresiju i vratim se u ono tinejdžersko doba kada je pornografija napravila upliv u moj život. Da, samo za vas, vraćam se u tinejdžerske dane kada sam bio u fazi napaljenog klinca. Elem, postojao je izvesni filmić sa lepolikom, bujnom tetom iz Nemačke koja je radila bukvalno isto što i ova devojka samo što je išla korak dalje pa je poput crne udovice, posle seksualnog zahvata imala i zahvat presuđivanja partneru u krevetu. Ali hej, pojavio se hrabri vitez pa je otrgnuo iz svega toga što je naravno proslavljeno kako se samo u filmovima ove produkcije proslaviti može. Iako sam davno prestao pratiti tu produkciju, radije bih ponovo gledao taj film nego ovo sada. Imao je znatno logičniji sled događaja, glumu na ništa slabijem nivou ali znatno ubedljivije dijaloge. 

 

I onda sam uključio izmrcvareni mozak i shvatio da se uzalud nadam nečemu drugačijem. Vidiš kako je film do tada tekao i svestan si da nema šanse za nešto bolje. U jednom bolnom momentu je bilo jasno da ovaj momak služi samo da bude "namešten", da se ispoštuju usrani obrti koji ništa ne znače, da se podrži usrana generalizacija. Nemojte ovde potezati feminizam. Zašto? Zato što je ogromna razlika između feminizma i idiotizma. Film je želeo da nam pokaže kako društvo jednostavno nije briga za žrtve i to je ok namera. Ali ni ovaj film nije briga za žrtve. Stvar je u šminkici i prodaji muda za bubrege, političkoj korektnosti, kupovanju nagrade tzv. hrabrim temama. Da li ikog čudi što je režiser ovog nedela bio u izboru za oskara za režiju? Suština je zatrpana u moru nebuloza. Ako vas ovaj film ne iznervira, siguran sam da će vas nasmejati serijom idiotija, užasnim komplikovanjem, slabom glumom, moronskim dijalozima i izmeštenom muzikom. Ono što me raduje, tamo za pet godina kada budem gledao listu filmova na slovo "P", kada vidim Promising Young Woman, zapitaću se "Šta je ovo? Ne sećam se da sam ovo gledao." Nivo nebitnosti ovog filma za bilo šta na planeti zemlji je prilično fascinantan.

Zanimljivosti:
Naslov filma je zasnovan na istinitom događaju gde je silovatelj Brok Tarner optužen na samo 6 meseci za slučaj silovanja. Tako kratka kazna je opravdana time što je ovaj momak bio "dečko koji obećava".

Naj scena:

Samo ovaj monolog:
...because she was just... Nina. And then she wasn't. Suddenly she was something else...

Moja ocena: 2/10