Žanr: Drama
Režija: Martin Brest
Glumci: Al Pacino, Chris O'Donnell,James Rebhorn
Priča:
Student kojem je očajnički potreban novac pristaje da čuva slepog čoveka ali taj posao nije ono što je očekivao.
Moj osvrt:
Negde sam pročitao da je ovo film o sjajnom prijateljstvu koje ostvaruju mladi učenik i slepi penzionisani pukovnik pri čemu jedan od drugog uče mnoge stvari. Nekako mi ovo zvuči prejednostavno i čini mi se da ako pitam šta je to što su jedan od drugog naučili, dobiću za odgovor mnoge floskule o lepoti života. Ne ne ne, sve je to jako neubedljivo. Emocija nije baš tako jednostavna. Da, suza koju pustite je u principu svaki put ista ali ni jedna emocija koja vam izazove tu suzu nije uporediva ni sa jednom drugom. Tako da me manite stvari koje uče jedan drugog. Da bi razumeli vrednost ovog filma moramo da gledamo širu sliku.
Kada gledamo lik Frenka Slejda, šta je prvo što ćemo reći? Da je vojnički strog ali iznad svega besan. U čemu leži taj bes, šta je njegov poraz? Slep je. Da, to je užasno stanje ali da li je to glavni uzrok poraza. Da li njegova nesreća potiče od toga što on ne može da vidi šta ga okružuje? Da li je zato besan na sve druge jer imaju taj dar koji on nema? Dozvolite da Vas razuverim. Kada Frenk uživa upravo u tom mirisu žene vidi se da je uznet a konačno smiren, da je zadovoljan i srećan. Pa kako, ako ne vidi tu ženu? Kada vodite ljubav, da li vam je ono što vidite bitnije od dodira? Ne, slepilo nije razlog besa.
Nećemo još na odgovor mada verujem da ga mnogi od vas već pretpostavljaju. Idemo do Čarlija. Šta možemo reći o njemu? Setimo se u Stand By Me klinaca koji kreću u pohod koji će označiti njihovo odrastanje. Ovo je Čarlijev pohod. Ovde već možemo da se vratimo na ono učenje ali mislim da i ovo nije striktno prenošenje znanje sa Frenka na Čarlija. Da, Čarli pored Frenka odrasta ali on uči kroz njega, on postavlja svoje vrednosti uz ovog čoveka, on svoju viziju sveta suprotstavlja Frenkovoj i kroz nju dobija mnogo, dobija saznanja šta utiče na njegov put, upoznaje stvari koje bismo svrstali u surovu realnost. Da li je Čarli druga osoba na kraju ove priče? Ne, nije, ne treba da bude. Menjaju nas stvari koje radimo i koje nam se dešavaju. Moramo da ih proživimo. Drugi utiču na nas. Čarli uči ali vrednosti u koje veruje se ne menjaju. To je jedna od ključnih stvari u filmu.
Vratimo se na Frenka. Njegova priča nije priča o čoveku koji uspeva da pobedi svoj hendikep. Postoje drugi filmovi o tome. Uprkos odsustvu vida njegov sistem vrednosti se ne menja. Njegove emocije su iskrene poput njegovih stavova sa kojima se nije baš uvek lako složiti. No zašto smo uz njega ako ume biti težak čovek koji će nezasluženo uvrediti. Zato što je iskren. Verujte mi, više treba poštovati iskrene neprijatelje nego neiskrene prijatelje. Stvar je u tome što Frenk svojom grubošću veću štetu nanosi sebi. Da li je ovakav stav njegova borba da sačuva onaj vojnički autoritet? Da, tu smo negde. No da li je taj vojnički autoritet izgubio svojim slepilom? Ne ne ne ne ne. Čime je izgubio taj autoritet?
Ako uporedimo ovu dvojicu ljudi, na prvi pogled ćemo reći da su sušta suprotnost. Da li je baš tako? Ako gledamo nastup, naravno da jesu. Ako gledamo iskustvo - to je prirodno, i besmisleno je porediti. No kada dolaze kritični momenti, ko drži svoj stav, ko se bori za svoju viziju, ko se suprotstavlja ovom drugom, ko će da istraje u onom što smatra? Ko od ove dvojice? Trik pitanje - obojica su čvrsti i istrajni u svojim stavovima. Krase ih iste osobine: integritet, hrabrost, empatija i poštovanje. E to je jedan od glavnih razloga zašto je Frenk pristao da mu Čarli pravi društvo. Kupio ga je time što ne odustaje uprkos neprijatnostima kojim ga ovaj izlaže. No postoji još nešto, nešto što je apsolutni trijumf njihovog prijateljstva. To je takođe odgovor na ona pitanja od gore. Šta je to?
Naveo sam četiri osobine koje krase ovu dvojicu. Kao što rekoh, film nam ih naizgled daje kao dve suprotnosti ali ove osobine ih izjednačuju. Hrabrost pokazuju u totalno drugim situacijama, jedan se bori sa svojim hendikepom, drugi se bori za svoju budućnost. Integritet - ni jedan ne odustaje od svojih moralnih načela. Empatija - e to je ono što ih je povezalo. Na neki način su prepoznali sebe u ovom drugom. Jedan je video mlađu verziju sebe, drugi je potencijalno video sebe u budućnosti i ono što može ili ne želi da postane. I sve ovo je rodilo poštovanje koje kulminira na kraju.
Negde sam pročitao da Frenk uči Čarlija koje momente u životu da ceni? I to je banalno. Frenk pokazuje Čarliju momente koje on sam ceni i svoju ljubav prema stvarima koje voli. Kako je on došao do te ljubavi? Proživeo je sve to i shvatio šta su vredsnoti koje ga usrećuju. Da li je onda ok da momku kažemo "e vidi sinak, batali to, ovo su stvari koje treba da voliš". Naravno da nisu. Zato kažem da je totalno pogrešan stav da Frenk uči Čarlija šta su životne vrednosti. Frenk zapravo pokazuje Čarliju da treba da ceni ono što voli i uživa u tome. Kroz Frenka Čarli vidi koliko su ti momenti ljubavi bitni i koliko ih treba negovati i ne žrtvovati ih. E to je vrednost koju nekom možeš preneti.
Hajde da ne bežimo više od odgovora, primaknimo im se. Frenkovo slepilo je iskorišćeno da se fokusiramo na ono glavno - emociju i osećaj. Pričali smo ne tako davno o Lisbon Story, pričali o Wings of Desire, pričali o Godini Smrti Rikarda Reiša, pričali o Knjizi Nespokoja. Sve ih veže osećaj. Fokus na osećaj nam budi svaku živu emociju i upravo zato volimo Frenka - on je sazdan od emocija. Ne uvek lepih ali uvek iskrenih. Film je čak prepun tih detalja. Recimo u čuvenoj sceni plesa, Tango nije slučajno izabran. Tango kao ples je simbol strasti, slobode i izražavanja emocija.
Hajde sada da odgovorimo na pitanja. Šta je to što je Frenk izgubio? Šta je njegov najveći poraz. Mladost braćo i sestre. Frenk je svestan da je kraj tu negde, da je svojim stavovima i postupcima propustio sve one stvari koje istinski ceni i voli. Mladost mu je davala sve te mogućnosti. Sada je već kasno. Rekao sam već, stvari koje si propustio ne možeš nadoknaditi. Sve da doživiš deset situacija slične prirode, ona jedna će u tebi ostaviti prazninu. Frenk shvata šta su prave vrednosti, shvata da ih gubi i ta mladost koju više nema je njegov poraz. Zato je besan na druge. Svi ti drugi je imaju ali je traće. Ali onda doalazi Čarli.
Šta to Čarlija izdvaja od drugih? Čarli je neko pred kim su sve te lepe stvari. Ako utičemo na jednu osobu, napravili smo veliku stvar. Ako utičemo na jednu, to nikada nije samo jedna. Čarli može da ostvari sve ono što Frenk nije. Čarli može da kroz Frenka vidi koliko su stvari koje te čine srećnim i stvari koje voliš velike. Čarli je mladost na koju je Frenk u početku besan ali ga upravo ta mladost pridobija jer sa sobom nosi kvalitete koje on sam ceni: integritet i hrabrost su nešto što stari vojnik mora da ceni.
Da se vratim na još jedno pitanje - čime je frenk izgubio autoritet? Ostario je. Ali Frenk izrasta onog momenta kada shvata da autoritet u poslu nije onaj koji je njegov glavni kvalitet. Surova vojničina je bila poražena i besna jer je izgubila moć da uči druge da marširaju, da se bore, da budu disciplinovani. Ista ta vojničina je prigrlila život kada je shvatila da može da pokaže nekom da treba da voli. Frenkova starost je tu zbog Čarlijeve mladosti.
Nije samo stvar u tome šta činimo za sebe, nije samo poenta u tome koliko smo uspešni u onome što radimo. Našu veličinu određuje ono što radimo za sve one koji dolaze posle nas. Ako te naučim da radiš moj posao bolje od mene, obučio sam te i dao ti alat. Ali ako te naučim da ljubav prema tom poslu širiš na druge, ako te kroz taj posao obogatim saznanjem koliko je lepo podići druge visoko, ako te kroz taj posao naučim da drugima olakšaš da se popnu, učinio sam te boljim od sebe ali dao ti mogućnost da to uradiš za one posle tebe. Ali ovde pričam o poslu. To je samo jedan mali segment. Postoji onaj drugi, veći, bolji. Ako te podstaknem da voliš, mnogo si bliži tome da otkriješ sve lepote u životu. Kao što rekoh u verovatno najlepšem tekstu koji sam napisao (Best of Youth), braćo i sestre, volite i budite voljeni. Na kraju puta je to ono što se računa.
Zanimljivosti:
Da bi se što bolje pripremio za ulogu, Paćinu je pomogla škola za slepe. Gabriela Anvar i Al Paćino su dve nedelje vežbali za scenu plesa. Ta scena je snimana 3 dana. Scena kada Frenk padne preko kante nije bila planirana. Paćino je i van snimanja najčešće ostajao u ulozi. On je inicijalno odbio ulogu.
Naj scena:
Kada je najbolja scena u filmu u pitanju, većina se nekako drži raspleta u školi. Da, ok je to scena ali ovaj film nije sudska drama. Ta scena je samo potvrdila sve o odnosu Frenka i Čarlija i zato je lepa. Za mene je Tango i dalje najbolja scena. Ona je sve ono što treba da izvučete iz ovog filma. Stoprocentna emocija i osećaj.
Moja ocena: 9/10