Serbuan maut \ The Raid: Redemption (2011)

 

Žanr: Akcija | Krimi | Triler
Režija: Gareth Evans
Glumci: Iko Uwais, Ananda George, Ray Sahetapy...

Priča:
SWAT tim je zarobljen u zgradi sa okrutnim gangsterom i njegovom armijom ubica.

Moj osvrt:
Jaooo vidi akcija. Jaoo pazi ovaj potez. Jao vidi još jedan... Zeeev. E tako iskreno vaš outsider gleda akcione sekvence u današnjim filmovima. Jednostavno tu nema ni adrenalina, ni straha, ni dovoljne realističnosti da bi mi držalo pažnju. Sve se svodi na trik, na efekat, na prenadrkane superherojske poteze. I onda dođe Raid i išamara me po guzičetini taman kako treba. 

 

Raid kao akcioni film funkcioniše na svakom zamisliivom nivou. Ako pričamo o samoj akciji, tu vidimo neverovatne borilačke veštine ali čoveče, ne pamtim da sam gledao fajt u kom je udarac zaista udarac. U svakoj borbi sam imao utisak da se ovi ljudi zaista tuku. Ne moraš da radiš trostruki salto da bi nekog odvalio šamarom, treba samo da ga odvališ šamarom. To ovaj film dobro zna. Nema suvišnog poteza. Samo čistokrvna tuča. 

 

Kada gledam neprestanu akciju pre ili kasnije krenem da zevam. Ovde to nije slučaj. Zašto? Zato što su uspeli da naprave uvod u svaku borbu. Ček, ako su pravili uvod u borbu, zar to nije usporavanje priče. Ne ne ne. Sam uvod se sastoji od kratkog ali efikasnog dizanja tenzije pred borbu. Tenzija se diže stvaranjem kolosalne opasnosti na način da strahujemo za likove koje pratimo. E sad, ako nam nisu pravili dramske uvode o ljudima koje gledamo, zašto onda marimo za likove? Zato što sve deluje tako sirovo i surovo ali iznad svega realistično. Znamo da se takve stvari dešavaju i strah dođe kao prirodna reakcija na opasnost. Neprocenjivo. 

 

Naravno da uz brdo adrenanalina u akcijama moramo da imamo dosta obrta i .... čekaj šta kažeš, nema obrta? Jel moguće? Pa zašto? Zato što nam tvistovi nisu potrebni. Film nudi čistokrvnu akciju i zavidan nivo adrenalina. Zašto bi sve to kvario obrtima. Ubio bi dva najveća kvaliteta koje ima, surovu realnost i realističnu surovost. Samo bi odvlačio fokus sa adrenalinske akcije i atmosfere neprestane opasnosti. Potencijalno bi napravio govno kao što je to Nolan u Mračnom vitezu napravio sa Bejnom. 

 

Čak sam u nekim momentima imao utisak da gledam one old school akcione video igre. Imamo gomilu neprijatelja koje nešto lakše eliminišemo pa onda imamo bosove. Samo što ovde nemamo horde koje je baš lako eliminisati. Jedan metak je kraj. Sve je jako komplikovano a bosovi samo dođu kao poslastica. Jedan od tih "bosova" je takav da iako je zao, osetićete respekt prema njemu i njegovim sposobnostima borbe. Nekako kada vidim elemente časti kod negativca, počnem da još više cenim borbu protiv njega. 

 

Film ne pokušava da proda priču o pravdi koja će pobediti. Toliko je ovde nastradalih a rezultat kako god izgledao ne rešava suštinski problem. Film ti ne daje ni vremena da razmišljaš o svemu tome. Samo je prisutna svest ne samo o situaciji već o široj slici sa kojom smo valjda pomireni u današnje vreme. Nekako u pobedi ne vidimo neko svetlo i heroja koji je pobedio. Nema ovde pobede, samo preživljavanje ali pitanje je dokle. Ne vidimo ni sumrak zla. Ono je vazda prisutno i nekako uvek imamo utisak da vreba. Čak i kada krene odjavna špica nismo sigurni kako je sve to prošlo. 

 

Ono što je neverovatno, to je način na koji Raid koristi okruženje. Evo nedavno sam gledao Prey i šuma bi trebala biti brutalno mesto u kom Predator lovi. Nisam stekao taj utisak. Ali u Raid ova zgrada izgleda deset puta opasnija od te šume sa Predatorom. Način na koji je iskorišćena ova zgrada je nešto što nikada nisam video. Da mi je neko rekao da film čija radnja se odvija u zgradi može da mi donese ovoliko haosa i adrenalina, ne bih mu verovao. Daaaaaa znam, Nakatomi i Die Hard ali tu je akcenat na nečemu drugom. Ovo je totalno novi nivo akcije. Čini mi se da je novi Dred pokušao nešto ovakvo ali koliko se sećam, ni blizu nije ubedljiv kao Raid. 

 

Kada sam gledao Taken, pomislio sam da je to najbrži film ikada. Od prvog do zadnjeg momenta napeto, neprestana jurnjava, neizvesnost i adrenalin. Nema Raid dramski momenat kao Taken ali je to nadomestio brutalnom akcijom pa slobodno mogu reći i hororom jer ima konstantno tu atmosferu sveprisutnog straha. U moru akcija sa nabudženim efektima i šminkom umesto suštine, raid je krvavo surov i realističan. Ne verujem da grešim ako kažem da je ovo jedna od najboljih akcija u ovom veku.

Zanimljivosti:
Borilačka veština korišćena u filmu se zove Pencak Silat i nastala je u Indoneziji. Svo vatreno oružje koje se u filmu koristi su makete. Pucnjevi su plod specijalnih efekata. Svi glumci koji tumače uloge SWAT tima su prošli obuku sa Indonezijskim specijalnim odredima. Yayan Ruhian (Mad Dog) je obučavao predsedničko obezbeđenje u Pencak Silat borilačkoj veštini.

Naj scena:

Borba u hodniku. Podseća na Oldboy ali iskreno je mnogo bolja.

Moja ocena: 8/10