El hoyo / The Platform (2019)

Alternativni naziv: The Platform
Žanr: Horor | Naučna fantastika | Triler
Režija: Galder Gaztelu-Urrutia
Glumci: Ivan Massagué, Zorion Eguileor, Antonia San Juan...

Priča:
Vertikalni zatvor sa jednom ćelijom po nivou. Dvoje ljudi u ćeliji. Jedna platforma sa hranom koja ide od gornjeg nivoa ka donjim. Beskrajna noćna mora zatvorenih na platformi.

Moj osvrt:
Kada imaš sjajan, originalan i sulud fazon koji bi ubacio film, imaš odličnu startnu poziciju, imaš odličan zaplet. Taj zaplet treba da bude nešto oko čega gradiš sve ostalo. Imamo sjajne primere, kao npr Cube. Na površini je to skalamerija koja ubija ljude. Šira slika je kolosalna jer sve je tu: čovečanstvo, uloga u društvu, psihologija, religija... ma sve. Ako ostaneš samo na toj suludoj ideji bez da je širiš dalje, bez da imaš širu sliku - to je gimik. To je trik i navlakuša za površnog gledaoca koji će svakako biti zadovljan. Onaj ko traži nešto više, imaće potpuno pogrešan utisak. Na žalost, The Platform je u glavnom u ovoj drugoj grupi. 

Šta Platform radi dobro? Nekoliko stvari je vredno hvale. Pre svega ta ideja o stolu sa hranom koji se spušta sa nivoa na nivo. Ako svako pojede taman toliko koliko mu treba, biće za sve. I tu imamo kritiku čoveka i njegove gramzivosti. Bitnije je zadovoljiti svoju zadnjicu nego malo istrpeti kako bi svi bili zadovoljni. 

Druga dobra stvar je ona koju i očekujete - odnos između ljudi na različitim nivoima. Dobro je to što svako može da bude na svakom nivou ali skoro svako se ponaša ne u skladu sa tim ko je već u skladu sa tim gde je. Lepo je prikazana ta netolerancija i odsustvo empatije ali i dalje ništa epohalno ne vidimo u tome. Sve je to već viđeno i sve je to očekivano.

Upravo ovde gubimo ono što je Cube imao: uloga u društvu. Platform deli ljude u nivoe ali svi su oni suštinski isti. Gde god da su isto se ponašaju. I tu nemaš ništa epohalno da prikažeš. Za sve to ti treba 10 minuta filma. Vratimo se na Cube. Jasna je razlika među ljudima a svi su u istom sranju. No svako ima svoju ulogu, svako vuče gore ili dole, svako može da se istakne u određenom momentu. Pogledajte Cube - niko nije skroz beo ili crn. Uzmimo najvećeg negativca tamo - izveo je i nešto vredno divljenja. Platform je sveo čoveka na krvožednu životinju koja ne razmišlja ama baš ni o čemu osim zadovoljenja svojih potreba. Nismo svi takvi. 

Sledeća dobra stvar je zapravo dobar pokazatelj sistema. Ovaj sistem radi jer su ga ljudi prihvatili takvim. Ali ovakav sistem ima jednu veliku manu. Pazite, on se zasniva na tome da je čovek proždrljiva sebična životinja. Takav sistem savršeno funkcioniše ako smo svi takvi. Ponavljam, nismo. Većina možda jeste ali postoji granica do koje čovek može da trpi nešto. Zamislite sada situaciju u kojoj svako pojede taman koliko treba - ovaj sistem postaje besmislen. Prestaje da funkcioniše kao takav. Film je krenuo da posvećuje pažnju ovome ali je odustao zbog neke mambo džambo priče i poruke. 

Šta je problem? Opet moram na Cube. U Cube se likovi ne sećaju kako su dospeli. Cube je na neki način slika života. Sećamo li se kako smo došli na ovaj svet? Naravno da ne. Ali se kroz ovaj svet borimo. Platform zapravo predstavlja svoj svet kao kaznu i kao nešto u šta svojevoljno možeš da uđeš. Sistem u kom možeš da umreš od gladi je stvar tvog izbora? Cube je ne samo pobegao od te globalne zavere već se i sprdao sa njom. Platform naprosto hrani ljude opsednute zaverom time što nam prikazuje da tu ima neka kolosalna priča koju vodi tamo neko moćan. 

Generalno, sistem ovako ustrojen je paradoksalan. Prvo, Platform je svet u kom ima dovoljno za sve ali grabljivi uzmu sebi više pa nema za one dole. Ok, to jeste jedna od poruka filma. Ali zašto mi onda stavljaš to kao neku zaveru, kao igru koju vode neki tamo gore. Ako tu igru vodi Bog, zašto bi ljude bacio u rupu a hranio ih božanskom hranom. Zar ljudima nije dat svet? Zar ljudi ne bi taj svet mogli da upropaste ili učine boljim. U ovom filmu ljudi ne čine ama baš ništa. U Cube ljudi putuju od mesta do mesta, od boje do boje, od raspoloženja do raspoloženja, od situacije do situacije i svako ima ulogu. U Platform ljudi leže, sede, pričaju, kupaju se, seru i jedu. Šta je njihova uloga onda u sistemu? Zašto bi ih iko hranio takve? Šta bi imao od toga? 

Platforma je mesto u koje se stiže izborom. Čovek umesto zatvora (gde bi imao normalne obroke) bira Platfomu. Zašto? Možemo da kažemo da ne zna šta je bilo unutra pa se zeznuo. Zašto bi onda odabrao takvu nesigurnost? Čovek ulazi na Platformu da bi ostavio pušenje i pročitao Don Kihota. Zašto to nisi mogao u toplini doma svoga? Šta je priča ostalih? Kako je dete moglo dospeti unutra? 

O nelogičnostima bi mogli do sutra. Prva i osnovna, zašto niko nije seo na taj sto koji se spušta i sačekao. Tada bi se na stolu vratio gore i mogao da izađe napolje. Da li je to zabranjeno - ne kaže nam se. Ispostavlja se da nije još u prvih nekoliko minuta filma. Jel moguće da niko od ljudi unutra nema nikog napolju i da nikom nije rečeno gde su? Ti koji serviraju hranu, šta oni imaju od svega ovoga? Šta je njihova priča? Ne bih o nauci, tehnici i ostalom - ovo je film fantastike i iluzorno je diskutovati o tome. 

Još jedan pokazatelj da je čovek sveden na životinju je jedini instinkt kojim se vode svi - glad. Skoro niko ne razmišlja o izlasku - svi samo razmišljaju o tome šta će pojesti. Ako nisi siguran da li ćeš sutra imati da jedeš, danas već nešto preduzimaš po tom pitanju. Ovde su ljudi totalno prepušteni trenutnom stanju. Ne bi to bio problem da sledeći nivo za njih ne znači sigurnu smrt. Imamo ovde i scene kanibalizma ali kanibalizam kao takav je samo trenutno rešenje. Film ga baš i ne prestavlja takvim. Ili ćemo jesti hranu ili ćemo jesti jedni druge. Zapanjujuća količina bezidejnosti. 

I sve bi to bilo ok, bio bih donekle i zadovoljan filmom ali je on naglo popustio u poslednjoj trećini. Napravio je temelj, napravio je opomenu, napravio neku (kakvu takvu) paralelu sa stvarnim svetom i onda je trebao da nam ponudi nešto više: promenu, revoluciju, kontra mere, totalnu pobedu sistema, odgovor na bilo šta... Ne sve ovo, već samo jednu malu razliku u odnosu na ono u šta nas je uveo. Na žalost toga nema ovde. Film odjednom pokušava da bude jako pametan, pokušava da pruži neku filozofiju i tu gubi sve konce.

Dobra stvar je što je film konačno pokušao da sruši taj sistem, da mu se suprotsavi, da pokaže alternativu, da pronađe rupu. Na žalost, nije znao kako će to. Čak je u jednom momentu objasnio kako bi taj sistem postao besmislen. Mogli su ići tim putem. Čak i da je film pošao tim putem, nije morao da pobedi sistem ali je mogao da nagovesti nešto, da pokaže ranjivost, da pokaže da održivost takvog sistema nije realna. Ne. Film je želeo da nas uvede u pitanja ali ne onakva koja bi nas naterala da se zamislimo o tome šta smo gledali, već nas natera da razmišljamo i uvidimo sve propuste. 

Naravno kao i većina novih filmova i ovaj teži nekim većim ili manjim obrtima. Ovaj obrt bi možda radio posao da su barem nešto nagovestili pre njega. Morali su pripremiti takav teren gde bi taj obrt imao smisla, gde bi taj obrt bio revolucija ili pokret. Možda je ovo bio neki pokušaj filma da kaže "ok, ne možemo pobediti sistem ali ima nade u budućnost". Ako mislite tako, odmah da pitam, kakve nade? Ovo što je u filmu učinjeno kao veliki gest, poništilo bi se jednim običnim spuštanjem stola dole. Kakva je to poruka onda poslata? 

I ovakav, Platform ipak ima nekoliko stvari koje su vredne pažnje. Ima savršeno turobnu atmosferu i solidne horor elemente. Ko je klaustrofobičan, za njega će ovo tek biti horor. Problem je što je film suštinski promašio poentu. Želeo je biti neka opomena, neka poruka ali nisu puno lomili glavu oko njega. Više su išli na to neko građenje napetosti nego na smislenu priču.  Nije ovo loše pogledati ali ako hoćete ozbiljan film na ovu temu, Cube je neuporedivo kvalitetniji.

Zanimljivosti:
Kada se ima u vidu visina jednog nivoa, izračunato je da je dubina platforme nešto veća od 2 kilometra.

Naj scena:

Zaplet.

Moja ocena: 5/10