Mai wei / My Way (2011)

Alternativni naziv: My Way
Žanr: Akcija | Drama | Ratni
Režija: Je-kyu Kang
Glumci: Dong-Gun Jang, Joe Odagiri, Bingbing Fan...

Priča:
U Drugom Svetskom Ratu, dva rivala trkača, jedan iz Koreje drugi iz Japana, kreću u zajedničku borbu protiv Sovjeta.

Moj osvrt:
Ako niste gledali korejski Brotherhood of War, ne znam šta ste čekali do sada. Jedino opravdanje je da imate razvijenu alergiju prema filmovima koji imaju ratnu tematiku. My Way mi je nekako došao kao prirodan izbor i posle Brotherhood of War ali i posle bilo kog drugog korejskog filma koji sam gledao. Ako bi narednih 100 filmova koje gledam morali biti iz jedne države, nemam dilemu koja bi to bila. Moguće da sam zbog svih tih očekivanja My Way doživeo kao tek ok film. Moguće je da je on znatno bolji od ovog što ću prikazati. Iskreno, skoro celom dužinom trajanja filma sam bio manje - više ravnodušan. 

Veliki problem koji sam imao je sa tim kako film želi da probudi emociju. Ne volim kada se koristi pakost jer ona skoro uvek vuče patetiku za sobom. Mali spojler: Glavni lik od svog jadnog oca dobija patike za trčanje. Drugi lik znajući za to uzima i spaljuje ih pred njim. Te patike zapravo i nemaju toliku priču da i ovo bio kolosalan momenat. Ovo je planski kreirano samo zbog ove scene. Previše je takvih momenata. Nisu oni baš smrdljivo, holivudski, sapunjarski patetični ali to je nešto što od braće Korejaca nisam očekivao. 

Odmah sam se setio ruskog Stalingrad (2013). Sećam se da sam čitao na nekom domaćem portalu najavu i komentare ispod od kojih su većina bili u fazonu kako će Rusi da pokažu Holivudu kako se pravi film. Rezultat toga je bio totalno holivudski napravljen film od strane rusa. My Way mi je ostavio takav utisak. Ovo je na kraju nekako ispao holivudski film sa nešto manje holivudskog proseravanja na koja smo navikli. Previše bajkovitih dramskih momenata, previše onih baš zgodnih stvari koje se nameste u poslednjoj sekundi, previše stvari se dešava glavnim likovima u filmu. My Way na neki način, u jednom delu dođe kao nešto bolja i smislenija verzija nedavno opisanog The Way Back. 

Na početku imamo sukob dve države prenesen na sport i takmičenje dva momka. Ovo smo već videli u Yip Man-u recimo. Doduše i istorija je imala neke sportske duele koji su prerasli ono što bi trebalo da predstavljaju (Kasparov VS. Karpov recimo). To je donekle ok ako ipak ono što je u pozadini ima jači eho od onog što vidimo, ako se ti događaji preslikavaju jedni u druge. Pitkije je za gledaoca kada u nekom sukobu imaš fizičko lice prema kojem možeš da imaš simpatiju ili mržnju. Problem je u tome što ovde to lice bude ispred događaja. 

To je još jedan problem koji sam imao sa filmom. Toliko je ovde velikih događaja, toliko sukoba, toliko užasa ali nekako sve je podređeno ovoj dvojici. Bilo da je rat u pitanju, obična tuča, teški uslovi u logoru, moralne dileme, ova dvojica su uvek prisutni i uvek postaju glavne dve tačke. Sukob između druga dva lika je tragičan i traumatičan ali odjednom on postaje upotrebljen kako bi se ova dvojica izdigla u momentu. Zašto zanemaruješ sve ostalo kada to ostalo može da nosi i veću priču od priče koju nose ova dvojica. Čak to ostalo može da učini i njihovu priču boljom. 

Jun-shik Kim je heroj ove priče dok je Tatsuo Hasegawa njen uslovno rečeno negativac. Kim je toliko bajkovit, toliko napucan svim što se poželeti može da mi postaje onako šablonski heroj i totalno je nezanimljiv. Neuprljan je, moralan, hrabar, odličan u čemu god. Ali previše je tih pomalo patetičnih scena sa njim. Šta god se dešavalo on je uvek pravičan i kod njega nema nikakvih promena. Prolazi kroz rat, logor i ostale užase ali hej, on je smiren i nema tu nikakvih problema. Možda je malo tužan ali malo tužan može da bude i kad mu ugine kanarinac. 

Sa druge strane Hasegawa je samo malo iskarikiran. On je surovi ratnik koji je rob velikih ideala. Ako manemo onu šablonsku mržnju koju Hasegawa gaji prema Kimu, videćemo mnogo više u njegovom liku nego u Kimovom. Videćemo promenu i tragove koje užasi ostavljaju na njemu. Njegovo učešće u većini ključnih scena nije šablonsko već je zaista upečatljivo. U prvom sukobu je šokantan i lud. U drugom izgubljen gde vidimo kroz kakvu dramu on prolazi. Njega događaji i ljudi menjaju. On shvata mnoge stvari. Za svo to vreme, Kim je rutinski supermen bez mane i straha. 

Previše kolosalnih dogođaja se odvija u filmu. Ne želim da spojlujem sve detalje ali pazite ovo: likovi su uvučeni u jedan ratni sukob, pa su zarobljeni i poslati u logor, pa su uvučeni u drugi ratni sukob sa drugom vojskom, pa se onda bore protiv nehumanih uslova i prirode, pa su uvučeni u treći ratni sukob sa trećom vojskom a kada vidite koji je ovo sukob, jasno će vam biti preterivanje koje film nosi. Ovo je teški overkill. Na sve to imamo i još jednu priču kojom film počinje i završava se, koja dođe kao kap koja je prelila čašu. 

Odnos između ove dvojice je onakav kakav očekujete. Možda vas jedino iznenađenje čeka pri kraju ali suštinski ono ne menja puno priču. No to što je njihov odnos predvidiv, ne čini ga to negledljivim. Ima ovde dosta scena u kojima ćete uživati i koje će vam doneti osećaj zadovoljstva. Da je film nešto ozbiljniji i manje bajkovit, da je ta drama malo zauzdana, verujem da bi ovaj odnos izneo film na znatno viši nivo. 

Scene borbi su brutalne. Prvu odlikuje krvopljus i totalno iznenađenje ludilom. Tačno ćete imati osećaj izgubljenosti, straha i užasa u toj borbi. Druga je za mene masterpis. Ne izgleda kolosalno ali čoveče, tu imamo velike dramske momente i odličnu ratnu predstavu. Pazite, akcija je zauzdana maksimalno. Ostala je samo surovost koju rat donosi. U prvoj borbi ima i spektakularnih borbenih manevara - ovde za tako nešto nema vremena. Kiša metaka, eksplozija, krvi i smrt na sve strane. Perfektna scena. O borbi na kraju ne bih. Samo ću reći da ima nekoliko zaista sjajnih kadrova i nekoliko spektakularnih scena. Na žalost, onaj naboj koji sam video u prve dve borbe, ovde postoji samo u jednom malom delu. 

Na kraju mogu samo reći da je ovaj film na neki način ubijen prevelikim spektaklom. Želeli su previše da se dopadnu svima izgleda. Likovi ulaze u toliko situacija da je malo tri života da se ovo doživi. Drama je nekako šablonska i već viđena. Odnos između dva glavna lika svakako vredan pažnje ali nekad je on ubijao ono što možemo videti i van njega. Scene rata su spektakularne i stoje rame uz rame sa svim velikim ratnim filmovima. Da ovo nije pravljeno kao slatkiš koji treba da se dopadne svima, imali bi epski film. Ovako je lagana limunada koju svakako možeš pogledati.

Zanimljivosti:
Priča je zasnovana na Yang Kyoungjongu koji je tvrdio da je u Drugom Svetskom ratu učestvovao u vojskama tri države, Japana, Rusije i Nemačke.

Naj scena:

Drugi ratni okršaj

Moja ocena: 6/10