Mænd & høns / Men & Chicken (2015)

Alternativni naziv: Men & Chicken
Žanr: Komedija | Drama | Misterija | Naučna Fantastika
Režija: Anders Thomas Jensen
Glumci:  David Dencik, Mads Mikkelsen, Nikolaj Lie Kaas ...

Priča:
Dva brata, u potrazi za svojom porodicom, otkrivaju užasavajuću istinu o svom poreklu.

Moj osvrt:
Iskren da budem, odavno nisam gledao ovako nešto. Tokom gledanja mi se dešavalo da jednostavno mrzim ovaj film a opet, na momente sam video da želi da mi kaže nešto dobro. Opet, to što mi govori je zatrpavao stvarima koje mi se ne dopadaju. Gomila prelepih elemenata se meša sa još većom gomilom stvari za koje nisam imao stpljenja i rezultat je takav da na kraju ne znam ni kako da ocenim film. 

Prva stvar u filmu je ta misterija koju likovi treba da otkriju i otkrivaju je u poslednjem momentu. Najdalje do polovine filma svakom će biti jasno o čemu se tu zapravo radi (plus minus koji detalj). Ok, možemo reći da to nisu naročito skrivali ali opet, šta je namera tu? Premalo je humora na tu temu, premalo je fazona iskorišćeno. Mislim, jasno je kao dan šta je rasplet. Mogli su sa tim krenuti mnogo ranije da se sprdaju. Na kraju mi je film delovao kao uvrnuta verzija jedne Velsove knjige. Kada se izvuku paralele, ima tu stvari koje su mi se i dopale. Ta horor nastranost mi je prijala u celoj temi ali na žalost, odvratnost je uvek bila sveprisutna i vukla je na drugu stranu. 

Druga stvar koja mi je najviše zasmetala su likovi koji su jedinstveni ali u isto vreme nepodnošljivi. Njihovi dijalozi su više bili bolni za slušati nego što su u sebi imali dozu humora. Na sreću tu je brilijantni Mikelsen. Čoveče, lik koji on tumači bi trebao da mi jako ide na nerve a zbog Mikelsenove izvedbe ovaj lik mi je jedini bio zabavan. Jedini ima neki krakater, jedini nije (totalna) karikatura. Za razliku od ostalih likova koji su isti od prve do zadnje scene, ovaj jedini pokazuje nešto više, neku emociju i promene uz koje ga upoznajemo tokom filma. Bez njega, u nekim momentima verujem da bih odustao od gledanja. 

Ovo je crna komedija. Iskreno, osim nekim Mikelsenovim minijaturama, nisam se puno smejao. Humor je bio previše odvratan čak i za moj stomak. Ovde već treba da vam je jasno da film možete doživeti mnogo bolje nego ja. Ukoliko vam ovakvi likovi budu ok i ovakav humor bude onaj koji vas zabavlja, nemate prepreke da otkrijete mnogo više od mene u ovom filmu. Ovo kažem jer sam svestan da se u filmu mnogo dobrih stvari odvija i mnogo toga nam se priča. Sama implementacija svih tih ideja je na žalost takva da ja nisam mogao da je prihvatim tako pitko. 

Dosta sam mračio, hajde sada na kvalitete koje film neosporno poseduje. Kroz celu priču ključna je potraga za odgovorima. Prvo pitanje koje se postavlja je ko je otac ova dva brata. Kasnije se pitanja slažu jedno na drugo. I Upravo ta potraga za odgovorima je predstavljena kao patnja. Ne samo potraga, već i odsustvo odgovora dovodi do istog. Još tragičnije je što svaki odgovor boli. E film to prikazuje spektakularno jer manje više svaki veliki odgovor ovde donosi fizički bol. Odgovori prave sve preokrete u filmu, odgovori menjaju odnose među likovima i bukvalno ni jedan odgovor ne donosi olakšanje. 

I dok deo ekipe traga za odgovorima, drugi deo ih konstantno izbegava čak se i jako trudi da spreči dolazak do njih. Film se ovde lepo igra sa temom religije i jednim od gorućih, moralnih pitanja a to je zahtev Boga da Avram žrtvuje sopstvenog sina. Diskusija oko toga je urnebesna. Ne samo da se izbegava odgovor na pitanje već je jasno da se konstantno skreće sa teme i da drugi detalji imaju veće interesovanje. Non stop je prisutan taj utisak da ništa ne sme da se dira ako je neko iznad to tako naredio. Recimo vrata od podruma kuće ne smeju da se otvore zato što je otac tako naredio. Nema veze što otac više ne može ništa da zabrani ni što se ništa loše ne može desiti otvaranjem tih vrata - ona jednostavno moraju da ostanu zatvorena. Urnebesno je što se ljudi glože upravo oko toga. Neko traži pitanje, neko nema odgovor ali sprečava ovog drugog da ga nađe - nastaje rat između te dve strane. Dobro nas to opisuje. 

Film dobro pokazuje i šta je efekat toga da ne tražiš odgovore, da ne nalaziš razloge. To pokazuje bukvalno kroz ceo film na više načina. Pre svega tu imamo odnos između likova. Potom njihov fizički izgled. Pa onda njihova okolina koja je užasavajuća. Tek u jednoj maloj sceni nam se daje situacija u kojoj su odgovori pronađeni. Bol postoji, ne sviđa nam se to što smo otkrili, ali hej, rodila se promena i odnela ruglo. Ako odustanemo od traženja odgovora, nikada se nećemo izvući iz blata. Da čovečanstvo funkcioniše po tom principu, ne bi nikada izašli iz pećina. 

Šta nam ostaje ako ne tražimo odgovore na pitanja? Čime se vodimo? Instinktom. I upravo tu film pametno pravi paralelu između ljudi i životinja. Svojim likovima je ostavio samo instinkt. I svi imaju neki kvalitet ali su svi u isto vreme nekompletni kao osobe. Svakom nešto fali i upravo zbog odsustva tog nečega ove likove gledamo kao karikature, kao budale. Ako čoveku ostaviš samo instinkt, on je besmislen. Sa jedne strane nema razlike između njega i životinja. Sa druge strane, životinja svoje instinkte ispoljava i izražava na prirodan način. Kako bi izgledalo kada bi ljudi na taj način ispoljavali svoje instinkte? Pogledajte film i tu vam je odgovor. 

Kao što rekoh, veliki problem sam imao sa humorom koji mi nije legao i previše stvari koji ne prijaju stomaku. Likovi su bili negledljivi (osim bravuroznog Mikelsena) i nisu baš uspeli da dopru do mene. Sa druge strane ovaj film priča nemalo stvari. Obiluje sa nezavidnim brojem pametnih aluzija, dosta je tu lepih paralela tako da to žestoko nadoknađuje ovu negledljivost. Ponavljam, ukoliko vam ovo bude gledljivo, film će za vas imati neuporedivo veću vrednost. Ja jednostavno nisam mogao da ga uhvatim za ruku u šetam sa njim lagodno.

Zanimljivosti:
Film je sniman u Berlinu u napuštenom sanatorijumu. Scena u kojoj se likovi svađaju oko tanjira je inspirisana svađom Jensenove dece zbog istog razloga. Film je dobio optužbe da pogrdno prikazuje ljude sa zečijom usnom. Ženski glas koji radi naraciju u filmu pripada Jensenovoj ćerci Karen Marie. Prezime izumitelja Tanatosa na grčkom znači "smrt".

Naj scena:

Rasprava i analiza pročitanog.

Moja ocena: 6/10