Once Upon a Time ... in Hollywood (2019)

Kod nas nazvan: Bilo Jednom... u Holivudu
Žanr: Komedija | Drama
Režija: Quentin Tarantino
Glumci: Leonardo DiCaprio, Brad Pitt, Margot Robbie ...

Priča:
Glumac na zalasku karijere i njegov kaskader pokušavaju da postignu uspeh u filmskoj industriji tokom poslednjih godina zlatnog doba Holivuda.

Moj osvrt:
Once upon a time... in Hollywood (OUATIH) je ljubavno pismo ne samo starom Holivudu i njegovom zlatnom dobu, već i samom filmu uopšte. Kada su filmovi o filmu u pitanju, ovo je uz Mulholland Dr. u samom vrhu. Dok je pomenutovo Linčovo čedo mračni masterpis, Tarantino nam je dao sve. Svu lepotu filma ćemo videti i ovde ali ćemo i te kako biti svesni onih mračnih stvari. Kako je ovo Tarantinov pretposlednji film, možemo slobodno reći da se on i te kako oprašta sa stilom.

Pre nego nastavite sa daljim čitanjem, moram da napomenem dve stvari. Prvo, pre gledanja filma pod moranjem je da znate tragičnu priču Šeron Tejt. Ako je ne znate a gledali ste film i žalite se da vam on nije ispričao puno, nema smisla da raspravljamo o tome. Drugo, ukoliko niste gledali film, ne čitajte tekst posle ovog pasusa. Nisu svi spojleri veliki ali ne treba da znate ove detalje o kojim ću pisati i koje ću opisitvati. Doživite ih sami. Pokušao sam da pišem tekst bez da spojlujem i najmanji detalj - ništa nisam napisao, ništa nisam rekao. Ako niste gledali film, odmah na gledanje pa dođite ovde da diskutujemo. 

Kao što rekoh, film je ljubavno pismo starom Holivudu. Koji filmovi su obeležili to doba? Pre svega vesterni. Tarantino je sam veliki fan vesterna tako da je bilo za očekivati da će film biti i neka posveta tom žanru. U potpunosti je zadržao duh tih filmova servirajući nam iznova scene koje nas podsete na Džon Vejna, Gari Kupera i ostale glumačke veličine koje su obeležile vestern. No nije samo vestern u Tarantinovoj posveti. Imamo simpatičnu scenu sa nenapadnom scenografijom u kojoj glumac, Rik Dalton (DiKaprio) peva. U tom zlatnom dobu Holivuda, morao si biti multitalentovan. Glumci su u isto vreme bili sjajni pevači. Ova scena će vas podsetiti na sve te scene iz starih filmova. 

Drugi način na koji je Tarantino odao poštu starim klasicima je način na koji su mnoge scene snimane. Neke scene će vas fascinirati iz prostog razloga što ćete ih gledati u novom ruhu. Recimo, gledaćete scenu i biti svesni da tako nešto niste videli odavno. Tako se nekada snimalo. I to je sjajna posveta. Ali Tarantino ide korak dalje. Recimo, imamo scenu u kojoj lik vozi automobil. Ona je snimljena u tom retro fazonu i svesni ste toga. I odjednom kamera se seli odatle i izlazi iz automobila. Nekada nije bilo mogućnosti da snimiš tako nešto. Tarantino ovim kaže jedno veliko "Hvala" ljudima koji su uspeli da ga nauče filmu, ljudima koji su ga inspirisali i naterali da ode korak dalje. Tako da je u svaki od tih omaža ubacio nešto novo ili nešto svoje. Klasična scena začinjena Tarantinovim ludilom - neprocenjivo. Svi ovi detalji pokazuju koliko je ljubavi uloženo u sve ovo. 

OUATIH prelepo pokazuje kako su svi tada u Holivudu živeli film. Recimo, posle radnog dana na snimanju filma, Klif But (Bred Pit) dolazi kući i gleda film sa uživanjem. Na svakom ekranu ili platnu u skoro svakoj sceni su filmovi. Čak i Mensonovi idioti sede i gledaju film. Emisiju koju Poljak koji je došao u Holivud gleda je posvećena filmu. U reklamama su filmski glumci. Na sve strane su filmski plakati. Priča se o filmu, film je glavna preokupacija, film je slava, cilj, želja, uspeh, merilo... 

Kada smo već kod ovoga, dolazimo do jedne prelepe scene. Margo Robi tumači Šeron Tejt i ona blista u svakoj sceni. Ona zapravo oličava svu nevinost i lepotu onoga što film i Holivud treba da predstavljaju. Ona dolazi u bioskop da gleda film u kom ona ima neku sporednu ulogu. Prvo, pitala ih je ako se pojavljuje u filmu da li mora da kupi kartu. Ok, novac joj nije problem pa se možemo zapitati zašto ovo radi? Nisu li zvezdama svuda vrata otvorena? Nije li to želja da za prepoznavanjem? Nije li to želja za pažnjom? Nije li to želja za priznanjem? Sva lepota filmskog uspeha je da neko priča o tvojoj bravuri kao glumca ili o tome da se pojavljuješ u čuvenom filmu. Danas su merila drugačija. 

Nije to cela scena. Sada sledi ono najlepše. Scena se nastavlja u bioskopu kada Šeron sedi u publici i gleda film sa ostalim ljudima osluškujući njihove reakcije, ne skrivajući sreću kada ljudi odreaguju na scenu u kojoj se ona pojavi. Prelepo. Upravo to treba da bude merilo vrednosti - koliko si dirnuo nekog, koliko si ga naterao da te zapazi, koliko si ga nasmejao, koliko si mu privukao pažnju onim što radiš. I dok lik koji ona tumači, na platnu privlači pažnju ljudima, Margo u tami blista uživajući u zadovoljstvu ljudi koji je gledaju. Ovu scenu sam vraćao nekoliko puta. 

Ova scena je bila sjajna a Margo prelepa i besprekorna. Margo/Šeron je zvezda ovog filma. Predstavlja ono najlepše i najčistije što film treba da ponudi. I ova scena nas razgali ali onda se setimo šta se sprema i krene grč u stomaku. Od ove scene, osećaj gađenja i veliki bes me nisu popuštali. Nešto ovako blistavo i sjajno treba da bude ugašeno od ruke onog morona Mensona i njegovih maloumnih idiota koji ga prate. Šta god se dešavalo na ekranu, koliko god to sjajno bilo i možda donosilo drugačiji utisak, iščekivanje je postajalo nesnosnije. Ne postoji kazna za tako nešto, ne postoji način da naneseš dovoljan bol ljudima koji su to učinili (ili gledajući film, koji će to učiniti). 

Tarantino kroz celu ovu priču prepliće život i film. Recimo Dalton glumi kauboja i krene da se nervira zato što je u jednoj predugoj sceni na kraju zaboravio tekst i možda ne izgleda tako profesionalno. I vidimo njegovu unutrašnju borbu da se izbori sa svim tim. Potom vidimo kako se sprema za nov dan snimanja. Ta scena toliko podseća na pripremu za revolveraški okršaj. Vidimo koliko je film postao deo života ovog čoveka. On je postao zvezda zahvaljujući svojoj glumi i upravo toj glumi je posvećen do kraja. Dalton je već glumac sa dosta iskustva ali pogledajte emocije kada mu devojčica pohvali glumu. Prelepo.

Zanimljivo je videti koja je glavna briga ovog glumca. Imao je toliko hitova i toliko sjajnih uloga ali i dalje on brine o tome da ostane na vrhu, da da najbolje od sebe, da izvuče maksimum iz svake uloge kakva god ona bila. Heroji su uvek glavni glumci, tu nema šta. Tek kasnije smo videli da negativci umeju neretko da zasene heroje (recimo Silence of the Lambs je odličan primer). Dalton je ušao u seriju filmova gde glumi negativce. Pogledajte onda njegovu glumu i njegov trud u filmu gde je on negativac a pogledajte kako to radi lik lik kojeg tumači (za mene netalentovani) Timoti Olifant koji je heroj u tom filmu. 

Još jedna od scena i te kako vredna pažnje je Klifov dolazak na ranč među idiote opsednute Mensonom. Prvo, ta scena užasno liči na onu gde imamo samog revolveraša protiv hordi neprijatelja. Taj njegov dolazak me je opasno podsetio na čuveni High Noon (Tačno u Podne) gde se šerif Vil Kejn (G. Kuper) sprema na okršaj sa opasnom bandom. Scena je izgrađena perfektno. Takođe, tenzija se gradi iz momenta u momenat. I na kraju, ne može da nas ne obuzme jeza. 

Zašto jeza? Heroj stoji među gomilom opasnih budala koje se jako čudno ponašaju. Znate i sami kako Tarantino ume da uzmuze scenu do poslednje kapi. I ova scena bi trajala predugo da je režira neko drugi. Tarantino ju je pretvorio u nekoliko momenta čiste jeze. Onda pomislite opet na Šeron i ovi likovi počnu još više da vam se gade. Ali heroj u sceni izgleda besprekorno. Pogledajte tu Klifa koji blista poput najvećih heroja u filmovima. Samouveren, hrabar, opušten, opasan, nezaustavljiv. Vrhunska scena koja pokazuje veličinu Kventina Tarantina. 

Zanimljiv je odnos između Rika (DiKaprio) i Klifa (Pit). S obzirom na njihov položaj, očekujete neku ljubomoru, smicalice, rasprave. Zašto to očekujemo? Zato što su nas i život i film naučili tako. Ali ne i Tarantino. On ovde prikazuje veličanstven prijateljski odnos dva lika. E sada, pogledajte sve te likove koje Dalton glumi. Nisu li svi oni ovaj pravi Klif kojeg gledamo. Klif je stvarni lik iz filmova i neki nivo koji Dalton želi da dosegne glumom. Već sam napisao da se ovde život i film prepliću. Tarantino govori koliki uticaj film zapravo ima. To je moć filma ali možda i pokazatelj najveće moć je ostavio za kraj. 

Kao što rekoh, sa grčem u stomaku čekamo neminovni rasplet. I onda Tarantino pribegava nečemu drugom, menjanju činjenica, prekrajanju istorije. Nije da to nije radio. Setimo se samo Inglorious Basterds gde je time pokazao neku moć filma. Ali to je tamo bila mala posveta filmu i dobar fazon. Ovde to ima drugačiji osećaj. Promenio je sudbinu Šeron Tejt. Nisam čitao kritike za film, niti jednu jedinu. To ću uraditi posle pisanja ovog teksta. Ako se iko bunio zbog ovoga, taj ne vidi dalje od svog nosa. Zašto? 

Znamo šta se desilo u stvarnom životu. Znamo kako je skončala Šeron Tejt. Film tu ne može doneti ništa novo. Mogao je samo da nas dodatno zgrozi. Ali Tarantino se odlučio na nešto drugo. Samim tim što je Šeron Tejt ostavio u životu, probudio je u potpunosti druge emocije. Mene je učinio neizmerno tužnim. BUKVALNO ceo film, kada god vidimo Šeron kako blista, to u isto vreme boli zbog njene sudbine. Pred kraj je vidimo i trudnu. Da li taj bol može biti veći? Da li zaista moramo da gledamo dodatno kako umire na sceni? Ne, jer to je užasan i jeftin trik kome je recimo Kuaron pribegao u filmu Roma. Tarantino je to uradio pametnije. 

Zašto pametnije? Zato što smo svesni svega. Svesni smo šta se desilo. Ono što vidimo dalje je normalan život koji Šeron nije doživela. I to nas čini neizmerno tužnim. No nije samo ovo poenta priče. Zašto su filmovi pravljeni, šta im je svrha? Da nas zabave, da nam daju taj neki osećaj lepog, da nam pokažu da je ljubav ta koja pobeđuje, da nam prikažu kako je sjajno biti heroj.... Ako već ne može u stvarnosti, Tarantino ispravlja nepravdu u filmu dajući svakom ono što je zaslužio: Šeron - život koji nije doživela, Daltonu šansu da bude heroj i van platna, Klifu šansu da glumi i u stvarnom životu, mensonovim moronima mučenje kakvo zaslužuju. Mislite da je to sve? Naravno da nije. Tarantino odaje filmu poštovanje tako što mu daje šansu da bude ono za šta je prvenstveno namenjen - nešto što nas emotivno ispunjava, pokazuje da ima ljubavi, prijateljstva, herojstva, dobra i pravde. 

Once Upon a Time... in Hollywood se završava tim rečima na platnu. Once upon a Time (Bilo jednom...) su početne reči mnogih bajki. Tarantino posvećuje ovaj film tom vremenu bajki koje je prekinuto jednim užasnim ubistvom. Daje nam šansu da sanjamo o nečemu što je moglo biti, daje nam osećaj pravde koji se izgubio, daje nam veru da će heroji uvek izaći kao pobednici, daje nam nadu da je lepota i dalje prisutna i neukaljana. Ali na kraju, ostavlja i preveliki osećaj tuge jer smo svesni da se u stvarnosti dosta toga izgubilo. Ako već stvarnost nije onakva kakvu želimo da bude, barem neka film ima tu moć da je ispravi. Ovo je Tarantinovo savršeno ljubavno pismo filmu koji mu je toliko dao a kome ni on ni malo nije ostao dužan.

Zanimljivosti:
Tarantino retko dozvoljava improvizacije ali je DiKapriu to nekoliko puta dozvolio. Kadilak iz ovog filma pripada Majklu Madsenu. Isti automobil je korišćen u filmu Reservoir Dogs (1992). Margo Robi u nekoliko scena nosi nakit koji je zaista nosila Šeron Tejt. Šeronina sestra Debra je dala odobrenje za snimanje filma. Scene u Plejboj vili su zaista snimane tamo. Poslednji film Luka Perija. Tarantino nije razgovarao sa Polanskim pre snimanja filma. 

Tarantino je u Kanu tražio od publike da nikom ne odaju šta su videli na filmu. On je pet godina radio na scenariju. DiKaprio i Pit su se sprijateljili za vreme snimanja i izjavili su kako bi bilo sjajno da ponovo zajdno snimaju neki film. Kurt Rasel je bio narator u filmu. Tarantino je inicijalno pisao knjigu i onda je shvatio da bi ona bolje prošla kao scenario. Kako bi radio sa Tarantinom, DiKaprio je pristao na 25% nižu platu. Njegova standardna plata je 20 miliona. Tarantino kaže da je jedan od najsrećnijih režisera u istoriji jer je uspeo da za isti film dobio DiKapria i Pita. 

Columbia Pictures logo na početku filma je onaj koji se koristio 1969. kada se radnja filma i odvija. Film je dobio sedmominutne ovacije na premijeri u Kanu. U filmu, Šeron Tejt u knjižari kupuje knjigu Tess of the d'Urbervilles. Ona je poklonila tu knjigu Romanu Polanskom pred njegovo putovanje, rekavši da je sjajna da se po njoj napravi film u kom bi ona glumila. Polanski ju je tada video poslednji put. Kasnije je napravio svoju adaptaciju tog filma Tess (1979) kog je posvetio svojoj pokojnoj supruzi. 

DiKaprio je izjavio kako je oduševljen što je glumio u istoj sceni sa svojim tinejdžerskim idolom, Lukom Perijem. U Kini film neće biti emitovan dok se ne izbace scene sa Brus Lijem jer su smatrali da je on sramotno prikazan. Tarantino je izjavio kako mu ne pada na pamet da prekraja film zbog bilo koga. Šeron Li je posebno bila nezadovoljna zbog toga kako je njen otac prikazan.

Naj scena:

Sreća

Moja ocena: 10/10