Caligola (1979)

Alternativni naziv: Caligula
Žanr: Drama | Istorijski | Za odrasle
Režija: Tinto Brass
Glumci: Malcolm McDowell, Peter O'Toole, Helen Mirren...

Priča:
Šokantna ali i tragična priča o jednom o najozloglašenijih rimskih vladara.

Moj osvrt:
Caligula je sulud film prepun svega i svačega. To je jedan od onih koje ljudi vole ili mrze ali nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Niti je ovo toliko užasan film ali daleko od toga da je naročito kvalitetan. Glavni problem je nefokusiranost na određenu temu ili nameru. Film je tek retko uspeo da sprovede kritiku ili da da simboliku do kraja. Uvek je kretao da uradi nešto od toga i onda se rastočio na sve strane servirajući šokove. 

Negde pri početku imamo razgovor između trenutnog vladara (Piter O'Tul) i mladog Kaligule (Malkolm MekDauel). Upravo tu vidimo neku paralelu između starog Rima i onog koji dolazi. Dok je trenutni vladar bolestan i truo, ovaj naredni je mlad i u punoj snazi. Ali, dok trenutni govori da čuva nevinost ljudi i kažnjava one koji pogreše, koliko god sitna greška bila, ovaj naredni ima fokus na nečemu potpuno drugom - telesno zadovoljstvo i neka suluda slika o sebi. Dok je trenutni rim truo ali čist, naredni je snažan ali nemoralan. Takva nas vremena čekaju.

Reklo bi se dobro za početak. Na žalost to je brzo ugušeno. Taj dijalog ima jako dobrih strana ali dok pratimo dijalog konstantno nam u kadar upata golotinja pa čak i scene eksplicitnog seksa (da, gledao sam originalnu verziju). Ok, lično nemam ništa protiv pornografije, uživam u njoj az mač az d nekst gaj, pogotovu što je ova vintidž, ali čoveče, nemoj mi servirati to dok traje dijalog koji moram da pratim. Ok, ko može da drži fokus dok mu gole sike, guze, đoke itd. sevaju pred očima, svaka čast. Ja ne mogu. Tako da sam morao iznova da vraćam dijalog kako bih pohvatao o čemu pričaju. 

I onda dolazimo do onoga što sam napomenuo - rasipanje fokusa. Odjednom ni ovaj stari nije tako moralan, odjednom nije to tako kao što nam izgleda. Praktično imamo dve budale, trenutnog vladara i narednog vladara. Čekaj, hoćeš da kažeš da promena ne donosi ništa novo? Samo će sjahati jedan da uzjaše drugi. Ok, nije to daleko od naše političke situacije gde jednu budalu menja druga, ali opet, pričao si mi jedno, nagoveštavao jedno i sad ispada drugo. Film se konstantno trudi da bude pametan pa to zaboravi da bi nam začinio scene brutalnošću, surovošću, seksom, perverzijama... 

Još jedna dobra stvar oko ovog početka, iako nam skreću pažnju svim i svačim, dolazak Kaligule kod starog vladara izgleda kao silazak u pakao. Kažem, nije ovo tako tupav film za kakvog ga prodaju. Čak me neke scene podsećaju na slike na kojima Dante i Vergilije idu kroz pakao. Imamo neku višespratnu konstrukciju i na svakom nivou vidimo nešto drugačije. Na to se servira surova kazna za ne tako užasan prestup. Okej, u Paklu smo. I tu obitava Vladar rima kao vrhovni zapovednik. Najs. 

Ima još tu simbolike oko nekih likova. Recimo tu je Nerva - savetnik starog vladara. I on deluje kao razumno biće. Njegova smrt tako nagoveštava i smrt razuma i logike. Svesni smo da sa odlaskom ovog čoveka nema više mesta savesti, dobrom rasuđivanju i da su moral i razum pali pred ludilom. Takođe, potencira se da je bitno uz koga je lik po imenu Makro (zapovednik vojske). Ovde nije samo do njega, ovde žele da nam kažu da je pobednik onaj koji ima vojsku uz sebe. 

Ako se dobro sećam iz istorije, Kaligula nije bio oduvek lud. Mislim da su to trebali ispoštovati u filmu, ne toliko zbog istorijskih činjenica koliko zbog transformacije lika i fenomenalnog MekDauela koji bi to izneo na najbolji mogući način. Ok, možda su mislili da je to njegovo ludilo jedino što je bitno vezano za njega. Ali onda su trebali skratiti film. Voleo bih da kažem da su neke stvari jednostavno previše. Moram da kažem da su mnoge. Negde je jasno šta su hteli da postignu ali negde je cilj samo ispucavanje nekog ludila na ekran. Mislim, ne očekujem logiku u ludilu ali očekujem da to ludilo ima svoju priču. 

Kada su mučenja i kazne u pitanju, ima zaista spektakularnih pizdarija. Kažem, negde je to urađeno smisleno pa je ok. Uglavnom je to šarada, šou i kada već preteraju sa tim budalaštinama, film postane jako naporan za gledanje. Mogli su to značajno skratiti ili neke budalaštine ostaviti samo kao deo priče. E sada, scene eksplicitnog seksa su jako nepotrebne. Ponavljam, nemam ništa protiv. Perverznjak u meni bi takvu scenu koja je smislena rado video. Problem je što je to ovde, osim scene u finalu, seks radi seksa. Bukvalno jedina svrha je da to stoji kao neki šok a od svega mi samo možemo da se divimo tim ženskim i muškim telima (u zavisnosti od toga ko šta voli) bez da uvidimo čemu baš to tu služi. Ok, u finalu ta scena ima svrhe, pa nije čak strašno ni što je eksplicitna. Dotle je sve to jako isforsirano. 

Kada dolazi na vlast, Kaligula svesno sve sklanja od sebe, čak i ljude koji su mu odani. Prvi utisak mi je bio da je to jako čudno dok nisam malo razmislio. Sklonio je čoveka koji mu je pomogao da dođe na vlast tako što je ubio prethodnog kralja - ko može da tvrd da taj čovek jednog dana ne bi ubio i njega. Kaligula pravi distancu od svih i na neki način se izdiže iznad svakog. Tu već njegovo ludilo i te kako ima smisla. Ne samo da sve sklanja iz neposredne blizine već svima dokazuje i pokazuje da radi šta god želi. To sve kulminira suludom ali simboličnom scenom gubljenja, tačnije oduzimanja nevinosti. 

Problem je što u jednom momentu skapiraš da se film pretvorio u šou program. To bi bilo užasno da nije jedne činjenice. Ovaj one man show vodi Malkolm MekDauel. Možete mi reći da vam je ovo najgori film koji ste pogledali ali ono što ne možete osporiti je da se ovakva gluma viđa jako retko. MekDauel dominira u svim rasoploženjima i stanjima u kojima se nalazi Kaligula. Čovek uspeva da bude odvratan, simpatičan, surov, zao, mudar, povređen, besan, zaljubljen, zgađen, duhovit i u svakoj toj verziji je prokleto savršen. Zbog njega mi je iskreno žao što ovo nije mnogo bolji film i ponovo mi nije jasno zašto se on izgubio kao glumac. If... , A Clockwork Orange pa i ova uloga su domaći zadatak za mnoge majstore a kamo li slabije glumce. 

Pogledajmo samo momenat u kom Kaligula shvata da može da bude povređen, u kom doživljava prvi gubitak. Tu ga prvi put vidimo kao normalnog čoveka a zapravo bi trebao da ludi. Tu vidite jednu simpatičnu nelogičnost. Ceo film, Kaligula je lud, potom poludi i postane običan, normalan čovek naizgled. Meni je ovo simpatično. Čak je i ovaj deo filma sjajan gde on nakon svega uspeva da ode u narod, gde vidi narod koji vlast doživljava kao svojevrsni šou. Čak ljudi na ulici izvode jednu šaljivu predstavu koja nosi sjajnu simboliku. Simulirajući piramidu vlasti, na dnu su robovi, i onda na svakom narednom nivou idu bitniji ljudi da bi na vrhu bio sam vladar. Pogledajte šta se desi kada nekoliko robova padne. Sjajno. 

Još jedna stvar koja potvrđuje da je ovaj deo filma najkvalitetniji je kada se Kaligula vrati iz naroda i obrati svojim senatorima. Prvo, sebe proglašava za Boga. Potom natera senatore da ga i oni smatraju za takvog. Na kraju ide kroz njih i oponaša blejanje ovaca da bi im pokazao zapravo šta su oni. PERFEKTNO. To je momenat u kom sam prvi put Kaligulu doživeo kao čoveka koji zaista poseduje moć a ne kao budalu kome je ona poklonjena. 

I onda imamo taj kontroverzni nastavak gde pravi tzv. senatorski bordel u kom su "zaposlene" supruge senatora. I opet sjajno, simbolično i mudadžijski. Pogledajte našu političku scenu - prosto se trkaju ko će da uđe dublje u guzu našem vođi. Prodaće sve što imaju, prodaće obraz ali neće ustuknuti. Evo da budem konkretan, pronađite vest u kom predsednik kaže Vanji Udovičiću da on ni nije Srbin na šta se ovaj smeje. Vanja čoveče, gde ti je ponos? Nema ga. Nebitan je. Kao što prodaš obraz, prodaćeš nešto više. Upravo to govori Kaligula ovim postupkom. 

Gledanje ovog filma je povremeno bilo mučno. Jako sam se trudio da shvatim šta leži iza nekih scena ludila, iza nekih postupaka ali jasno je da su to trikovi, šokovi radi šoka, odluka Tinta Brasa da snimi film koji će svima ići uz onu stvar. Previše je bespotrebnih šokova i ludila pa to povremeno izgleda kao batinanje mrtvog konja. No ne samo da batinaju tu jadnu životinju, oni ne prestaju ni kad je taj konj već odavno samleven u kobasice. I onda te sulude scene budu jako teške za svariti. No, kada film vrati fokus, ima tu stvari koje su i te kako vredne pažnje. Jesu zakopane u moru budalaština ali tu su. Lepo je bilo videti i Helen Miren ali je moj generalni utisak da je ona neiskorišćena ovde. Definitivno, najveća vrednost ovog filma je Malkolm MekDauel. Koliko god scene bile besmislene ili naporne, uživao sam u svakoj njegovoj izvedbi. Zbog njega sam filmu dao ocenu više.

Zanimljivosti:
Scena porođaja je odistinska. Korišćene su tri trudnice koje su se porađale. Aneka Di Lorenco koja je tumačila Mesalinu, tužila je producente zato što nije znala da će u filmu biti eksplicitnih scena seksa, tvrdeći sa joj je pojavljivanje u ovom filmu upropastilo karijeru. Pobedila je na sudu ali je dobila četiri dolara i šest centi kao odštetu. Scena nervnog sloma na kiši je MekDauelova ideja. Film je sniman 4 godine. 

Tinto Bras je originalno želeo da kao glumačku postavu stavi prave kriminalce i zbog toga je dobio otkaz. U Brazilu je ovaj film podeljen na dva dela pri čemu drugi deo nikada nije prikazan. Posle silovanja Prokulusove žene, Kaligula je trebao uraditi isto to Prokulusu ali je MekDauel odbio da snimi tu scenu. Dogovorio se sa Brasom da to bude neeksplicitna scena fistinga. Piter O'Tul je tvrdio da nije znao da će u filmu biti eksplicitnog seksa. Helen Miren opisuje ovaj film kao "neodoljivu mešavinu umetnosti i testisa". Veruje se da je preko 2500 ljudi učestvovalo u snimanju filma.

Naj scena:

Obraćanje posle povratka

Moja ocena: 6/10