9 rota / 9th Company (2005)

Alternativni naziv: 9th Company
Kod nas nazvan: Deveta Četa
Žanr: Akcija | Drama | Istorijski | Ratni
Režija: Fedor Bondarchuk
Glumci: Artur Smolyaninov, Aleksey Chadov, Konstantin Kryukov...

Priča:
Mladi sovjetski vojnici u krvavom ratu u Avganistanu.

Moj osvrt:
Kada su ratni filmovi u pitanju, šta novo možeš da mi daš? Čini mi se, posle Apocalypse Now, Come and See, Full Metal Jacket, Brotherhood of War, Platoon, Das Boot, Hacksaw Ridge, Paths of Glory, Saving Private Ryan... šta još možeš da mi daš da nije viđeno i obrađeno u vrhunskom filmu. Ima filmova poput Black Hawk Down koji se ne trude da budu pametni ali su jako dobra akcija. Nadao sam se da će 9 Rota biti barem takav. 

Otvaranje je onakvo kakvo očekujemo da će biti. Mladići nesvesni gde idu, njihove prepirke, pa trening, pa besni lik koji im je nadređeni i koji ih maltretira. Nekako smo sve to videli. Teško tu možeš da mi dohvatiš Full Metal Jacket. Ali film se nekako trudi da to uradi. I ne izgleda to tako loše ali sve smo to već videli. 

Još jedna stvar preslikana iz pomenutog klasika je forsiranje momaka da se odreknu svega što predstavljaju. Oduzimaš im ličnost, praviš od njih mašine za ubijanje. I opet, video sam Full Metal Jacket, zašto moram opet da prolazim kroz sve to. Mislim, upakovano je ovo tako da nije dosadno, neće vam pažnja odlutati. Taman toliko ima ukusa da ne izgleda kao da pijete one domaće rimejke Spritea (Spraja - najbolji rimejk naziv ikada) i Cole a tražili ste original. 

No nije ovaj film takav kakav vam zvuči iz prva dva pasusa. Posle ovakvog treninga, napora i vežbi, došlo je dotle da je u momcima ostao čist bes. E tu mi je ovaj film malo zagolicao maštu i ulio nadu. Ok, uspeo si da mu probudiš sve ono potrebno za rat, uspeo si da ga napičiš da hoće da otkine grkljan čoveku sa kojim deli sobu. Šta li će tek uraditi neprijatelju? 

Ono na čemu skidam kapu ovom filmu je ne toliko karakterizacija koliko stvaranje jedinstva među ovim momcima. Potrudili su se sa okupe ekipu različitih momaka. Naravno da je tu brdo čarki, što glupaviih što očekivanih. Sve je to ljudski, rezultat viška testosterona i ne baš najsrećnije situacije. Još lepše je kako momci kreću da prihvataju jedni druge i kako uspevaju da budu ekipa. Svesni su da zavise jedni od drugih, svesni su da nemaju nikog drugog okolo tako da je ovo jako lepo. 

Ostvaren je nekako i dobar odnos između momaka i čoveka koji ih sprema za rat. I tu mi neke stvari nisu jasne. Čini mi se da je film počeo ozbiljnije da se bavi ovim čovekom kao i odnosom između njega i ovih momaka i potom je naprasno napustio tog čoveka. Imalo je tu dosta potencijala. Da li su u pola filma odustali od neke ideje vezane za njega, ne znam. Ali prejadno je to što tog čoveka vidimo u jednom delu filma, dopadne nam se ili se jako zainteresujemo za njega, i onda saznajemo na kraju šta se dogodilo sa njim kroz naraciju. Ili si ga trebao napraviti onakvim kakav je bio ludak u Full Metal Jacket, ili je samo trebao biti surovi vojnik bez nekom emotivnog uplitanja u celu priču. Ovako si mi ga približio srcu i zaboravio na njega. Nemojmo o tome "Ali ovo je po istinitom događaju". Film je svakako žestoko izmenio stvarne događaje. 

Ono što mi je malo zasmetalo je što ne vidim motive odlaska u rat. Film se ne trudi ni da pokrije taj istorijski momenat baš najbolje. Mislim, ne moraš da mi objašnjavaš šta se desilo. Sešću i pročitaću to parče istorije. Ali možeš ovaj film komotno prebaciti u bilo koju godinu. Znate šta je još gore? Daj američke glumce i nećeš primetiti razliku između ruskog i američkog vojnika niti situacije u kojoj se nalaze. Ok bi bilo da im je to cilj - univerzalna priča. Ali nije. To i sam kraj potvrđuje gde se (tek tada) povlači taj istorijski momenat. Takođe, ne čujemo ništa iz usta ovih momaka o samom ratu koji ih očekuje. Postojala je neka mala priča da će neko odustati kao i neka šala o odlasku u rat ali se zadržalo na tome. 

Posle svega dolazimo do samog momenta kada momci postaju svesni gde zapravo idu. Sve je to bajno, sjajno, veselo, ha ha idemo da se igramo rata i onda bum. Ok, taj bum je mogao biti upečatljiviji, kao recimo onaj koji ih je čekao na kraju, ali nije loša ideja da ih malo udari po ustima i natera da pre i nego počnu da kenjaju verbalno, krenu da se plaše tj. useru od straha. Opet, mogao se začiniti ovaj momenat dodatnom krvlju i žrtvama ali hej, bolje išta nego ništa. 

Ono sa čim sam imao problem su te neke karikature. Rekao sam da njihov nadređeni koji ih na početku trenira podseća na onu budalu iz Full Metal Jacket. Svi nadređeni imaju taj neki stav prema momcima. I kada su oni konačno krenuli u rat, pomisliš, dobro je. Daj sad malo pravih stvari. Momci ponovo sreću te iste gimike. Znate šta je trulo? Nešto kasnije, za sve te gimike otkrijete da su dobri likovi i ljudi od krvi i mesa. I onda se zapitaš, čemu klanjanje šablonima? Zajebi me toga. Daj mi prave ljude. 

Ovo možda zvuči smešno ali sam imao jako veliki problem da razlikujem dva lika. Konstantin Krjukov koji glumi "Đokondu" i Aleksej Čadov u ulozi "Vrapca" su dva momka koja sam konstantno mešao. To ne bi bio naročiti problem da su likovi samo deo grupe. Film se dobro trudi da ispriča priču svakog od njih. To je jako lepo. Nemaš klasičnu glavnu ulogu već imaš momke koji su svi deo jedne dobre celine. Ali više od pola filma se pitam "aha jel ovaj uradio ono ... a ne, čekaj to je ovaj drugi". Obojica su sjajni u svojim ulogama i svakako da ih je trebalo ubaciti tu. Ali ako već liče i imaju istu kosu (tačnije nemaju je), nabaci neki ožiljak na jednog od njih, neku tetovažu, nešto po čemu će biti prepoznatljiv. Ovo svakako uzmite sa dozom opreza jer možda vama ova dva neće toliko ličiti. 

Postoji dobar broj dramskih momenata u filmu. Ako niste gledali gore navedene klasike, svi ovi momenti će vas dirnuti na neki način. Neki će predstavljati šok, neki će vas naterati da se zamislite, neki će vas učiniti tužnim. Ako ste pak gledali one navedene, svi ti dramski momenti će biti jako predvidivi. Ne čini ih to nekvalitetnim ali svakako im oduzima draž i utisak koji ostavljaju nije toliko jak. Ponavljam, iako je to viđeno, kvalitet je neosporan. 

Ono što na kraju izvlači ovaj film je brutalno finale. Sve vreme nam se ovde priča neka pričica o momcima zalutalim u rat. Pa onda ratne nedaće, problemi i tegobe nadolaze u talasima. Ali film nikako ne uspeva da nas udari dovoljno jako da budemo svesni svega. E to je uradio na kraju. Kao da smo ceo film molili da nam prikažu šta je to tako užasno i onda su nam na kraju dali sve ono što rat zapravo jeste. Zapanjujuće je odsustvo nekog planiranja, herojstva, dramskog zapleta, pitanja šta će sada biti. Film vas u tom momentu toliko razvali da samo sedite i gledate koliko je to brutalno i užasavajuće. Podsetilo me dosta na finale Bortherhood of War ali ovde film ima neki svoj potpis što je za svaku pohvalu. 

9 Rota je dobar filmić. Ako ne očekujete mnogo, bićete i više nego zadovoljni. U moru tih ratnih filmova, nije doneo skoro ništa novo ali opet uspeo je da kaže ono što je želeo. Uspeo je da nam da likove koji imaju ime, prezime, želje, osobine. Uspeo je da nam da jedinstvenu i realnu grupu sačinjenu od takvih likova. Uspeo je da prikaže šta to rat zapravo jeste. Iako postoji taj konstantni utisak već viđenog, iako postoji utisak da fali ovom filmu to nešto da ga podigne na visok nivo, iako postoji utisak da priča dosta podseća na holivudske, reč je o sasvim dobrom ostvarenju.

Zanimljivosti:
U stvarnosti, 6 vojnika iz 9. čete je poginulo dok je oko 200 protivničkih vojnika ubijeno. 2000 statista i kaskadera je korišćeno u sceni borbe. Pre snimanja, glumačka ekipa se susrela sa nekim veteranima koji su bili u 9. četi. Film je originalno trebao pokrivati rat u Čečeniji ali je režiser Bondarčuk posavetovan da to izmeni zato što je to taj rat osetljivija tema.

Naj scena:

Brutalni rasplet

Moja ocena: 7/10