Casino (1995)

Kod nas nazvan: Kazino
Žanr: Kriminalistički | Drama
Režija: Martin Scorsese
Glumci: Robert De Niro, Sharon Stone, Joe Pesci ...

Priča:
Priča o pohlepi, obmani, novcu, moći i ubistvu. U njenom centru su dvojica najbojlih prijatelja, plaćenik mafije i upravnik kazina.


Moj osvrt:
Casino sam uvek posmatrao kao na nešto što deli isti univerzum sa Goodfellas i baš zbog tog osećaja nikada nije mogao da se meri sa pomenutim. Počinje u sličnom duhu ali dok u Goodfellas ludilo raste, ovde se ono razvlači i hladi. No, kako to nije tema ovog teksta, izbegavaću dalje poređena ova dva filma. 

Na početku cela priča može delovati konfuzno. Kada nam se kroz naraciju dva glavna lika izlaže cela ta organizacija iza jednog posla, kada vidimo ko je kome tu šef, odakle novac dolazi i gde ide, ako smo dobro sve to ispratili, svesni smo koliko potencijala ima u svemu ovome kada su stvari koje mogu krenuti po lošem u pitanju. Zapravo, to što kroz ceo film čujemo naraciju De Nira i Pešija je najlepša stvar u ovom filmu. Odlično nas vode kroz svaku scenu, tu nema sumnje, ali najveći kvalitet u tome je što se bukvalno svaka naracija završava najavom nečeg velikog i/ili lošeg. I simpatično je i podgreje atmosferu. 

I taman kad se zahuktamo u celu priču, kada vidimo kako savršeno funkcionše cela ta organizacija, kada nam De Nirov lik bude predstavljen kao neko ko savršeno diriguje svim i drži potpunu kontrolu, dođe fantastičan udarac u rebra - najava šta može da sruši ovog čoveka. Braćo i sestre, ništa ne može pomeriti pamet muškarcu kao lepa žena. Prelepa Šeron Stoun je ovde fantastičan izbor. I dok je ona najava potencijalne propasti, žena naprosto blista. Gasi se polako onog momenta kada ona ta propast i postane. 

 Najveći fokus filma je zapravo na poverenju. Šta god gledamo, kakva god namera bila, kako god osmišljen plan, ništa od toga ne zavisi od jednog čoveka. Da bi sve funkcionisalo kako treba, moraš da sarađuješ. Da bi saradnja bila uspešna, moraš da imaš poverenja. I upravo to i jeste problem. Svaki odnos u filmu je upitan. Koliko god likovi imali zajednički cilj ili dobar plan, postoji ona doza samoživosti koja može odvesti krivim putem. 

Da se nadovežem na prethodni pasus i napravim paralelu sa naslovom filma. Posao koji je tema filma je kocka. Nije slučajno što je Skorseze bukvalno svaku odluku likova u filmu predstavio tako. Svaka odluka je nesigurna i rizična. Neke donesu opasan dobitak ali većina vodi u propast. To je jako simpatična paralela između teme i dešavanja u filmu. 

Kada dobijemo kompletu sliku, sve likove i svu priču, svesni smo veličine svega toga. Bukvalno imate jednu malu zasebnu planetu. Stvar je u tome što ona ima pukotine na sve strane. I film vas drži u neizvesnosti koja će od tih pukotina da se otvori i iz koje će da iscuri ono što granice te planete drže. Rizik je ogroman i sve može da eksplodira svakog momenta. Tako se gledalac drži napetim i tako mu se drži pažnja. 

Kako sve to utiče na likove? Uzmite bilo koga, čak i one koji se pojavljuju na par minuta u filmu. Svakom su jajca u procepu. Ako negde pukne, svi su ugroženi. Ako neko izazove propast nekog drugog, verovatno je izazvao i svoju. Zašto je to tako? Zato što svako od likova učestvuje u uvom suludom poslu? Ok, to je donekle tačno ali šta je to što ih vezuje jače? Lova. Svako želi da napuni svoje džepove. Isti cilj. Ako svi imamo isti cilj ali svi želimo sabotirati druge, čemu to onda vodi? Ničemu dobrom svakako ali definitivno ne cilju. 

I posle dva sata bombardovanja ludilom, haosom, prevarama, likovima, promenama, rizicima, ludačkim potezima, film je uspeo da razmlači to u poslednjoj trećini. U 2 sata name se predstavi toliko toga. U zadnjem satu skoro sve vreme se troši na razjeban odnos lika sa svojom suprugom. Uzmite naravno ovo sa rezervrom, pre svega zbog odlične Šeron Stoun. Ako se ja pitam, ok bi bilo da njihov sukob eskalira na gomilu načina, ali ovde je jasno čemu to vodi i scene su repetitivne. To je jednostavno moralo da se skrati. Došlo je dotle da u tom haosu od svađa i prepirki jednostavno izgubiš dodir sa svim onim što si gledao pre toga i želiš brži rasplet. 

Casino je odličan film. Ne uspeva da dođe do Goodfellas kvaliteta ali i te kako je vredan pažnje. Ako ne posmatramo to finale, film je užasno brz i bombarduje nas konstantnim promenama, dešavanjima i problemima. De Niro je standardno odličan, Šeron Stoun brilijantna, svi ostali jako dobri ali opet, kao i u Goodfellas, glavna faca je gosn Džo Peši. Njegovi izlivi ludila u filmu su neprocenjivi. Što je najgore, uz Goodfellas, ovaj film je jedino što znam gde je on imao dobru, ozbiljnu ulogu. Recimo kada sam ga gledao u Smrtonosnom Oružju, nisam ni mogao da predpostavim da lik može da odglumi ovako nešto. Verujem da je mogao doneti i mnogo više od ovoga ali naklon do poda i za ove dve brilijantne uloge. Za mene je on prva zvezda ovog odličnog filma.

Zanimljivosti:
Budžet za kostime je bio oko milion dolara. De Niro je imao 70 različitih kostima. I on i Šeron Stoun su zadržali svoje kostime posle snimanja. Lik K.K. Ichikawe je zasnovan na kockaru Akio Kashiwagiju. On je 70tih i 80tih bio jedan od poznatijih kockara u Vegasu. Do kraja 80tih je izgubio sve kredite kod vlasnika kazina (uključujući i Donalda Trampa). Ubijen je u svojoj kući od strane jakuza 1992. 

Svi razgovori između Pešija i De Nira su improvizacija. Skorseze im je samo rekao kako razgovor počinje i kako se završava. Vuds je Skorsezeu rekao da želi da sarađuje sa njim u bilo kojoj ulozi, bilo kada, bilo gde. Scene u kasinu su snimane od 1 do 4 ujutru kako bi unutra bilo što manje posetioca. Iako je film zasnovan na istinitom događaju, Tangiers kazino nikada nije postojao. 

Pošto njegov lik uvek drži cigaretu, kako se ne bi provukla greška u snimanju, on je uvek držao cigaretu na istoj udaljenosti od vrha. Kada priča sa likom koji tumači Šeron Stoun na dan njenog venčanja, Vudsova ideja je bila da njegov lik koristi kokain i bude sa prostitutkom u sobi u toj sceni. Reč "fuck" je izgovorena 135 puta. Producenti kažu da je najteža stvar tokom snimanja filma bila naći ljude koji će im objasniti kako se najbolje vara u kazinu. 

De Nirova ideja je bila da Ejs proganja Džindžer za svaki dolar koji je potrošila. Pošto ni jedan kazino nije želeo da im dozvoli da snimaju scene u sobi za brojanje novca, taj set je bio kreiran za potrebe snimanja. De Nirov lik je zasnovan na bivšem vlasniku kazina, Frenku Leftiju Rozentalu. De Niro ga je čak i upoznao pre snimanja filma.

Naj scena:

You hear a little girl, Frankie? Is that a little girl, Ace? Is that a little fuckin' girl? What happened to the fuckin' tough guy who told my friend to stick it up his fuckin' ass?

Moja ocena: 8/10