четвртак, 20. септембар 2018.

The Foreigner (2017)


Kod nas nazvan: Strani Državljanin
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Martin Campbell
Glumci: Katie Leung, Jackie Chan, Rufus Jones...

Priča:
Skromni biznismen sa mračnom prošlošću traži pravdu kada njegova ćerka bude ubijena u terorističkom napadu. U igru mačke i miša su umešani zvaničnici vlada čija prošlost drži moguće informacije o identitetima terorista.

Moj osvrt:
Foreigner na početku jako podseća na Edge of Darkness. EoD je imao sjajno, šokantno otvaranje ali je do kraja ispao mlitav film. Otvaranje u Foreigneru je tužno (ne u negativnom smislu) ali na žalost film ne uspeva da poentira na ljudskoj drami. Ok, Čen nije Gibson i ne može odglumiti to tako dobro ali sam ubeđen da je uz bolju režiju i scenario i on mogao doneti više a i sam kvalitet filma bi bio na većem nivou. 

Ako mislite da se film vrti samo oko čoveka koji traži osvetu, varate se. Film se i te kako bavi samim teroristima, ljudima koji su iza te priče i bavi se političkom situacijom u Engleskoj i Severnoj Irskoj. S obzirom da se radi o ljudima iz IRA, njihova istorija nije ni zagrebana. Ok, znamo za njih ali kontam da su nam barem kroz priču trebali dati neku pozadinu kao razlog za ovo što se dešava. I kada sagledamo i ovo što sada u filmu rade, ne vidimo neki benefit. Ali hej, teroristički napadi su vazda aktuelni pa valja to ugurati u film. 

Kada su sami teroristički napadi u pitanju, imamo neku malu priču koja se pretvara u veću priču koja opet nema nekog velikog značaja. I ovde je vreme da se zapitamo na čemu je fokus filma. Na ocu koji je ostao bez deteta i žedan je osvete? Na političkim smicalicama čiji ciljevi baš i nisu jasni? Na drami svih likova koji su ispovezivani preko celog ostrva i nekom tamo kinezu koji se meša u njihovu priču...

Jako zanimljivo mi je ovo što je za naslov odabrano Foreigner. Prvo što ti padne na pamet, kao čova nije domaći pa nikog ne zanima. Jao vidi kako se loše velike zemlje odnose prema strancima ili šta već. Hm. Ovo je totalno bez veze, pre svega što na smešan aludiraš da nismo svi jednaki, da svačiji život ne vredi isto. Dobro je što se ta namera ne oseća u filmu ali naslov jako odvlači na nešto drugo. 

Ako ste mislili da ćete gledati veliku ljudsku dramu - nećete. To je tek zagrebano iako se čoveku desilo nešto najgore što može da mu se desi. Ako ste mislili da ćete gledati brutalnu akciju poput one u Taken - nećete. Nema ni toga. Jadni Čen ovde deluje tupavo i smešno dok traži imena terorista idući od osobe do osobe. Sama akcija je jedno 2% onoga što sa Čenom obično stiže. I onda se zapitaš kako je hebeno lako doći do svih tih velikih njuški, otkriti gde se ko nalazi i sjebati naizgled njihov savršeni mehanizam odbrane. Ali hej, Čen je bogotac, zašto bi se pitali kako je sve to moguće. 

I tako, vidimo dve nedovršene priče, jako loše i nezanimljivo ispričane. Ni jedna nije naročito vredna pažnje. Ni jedan lik nije dovoljno dobro kreiran a imaš dva jako dobra glumca da ih donesu. Čen i Brosnan su ovde prilično neiskorišćeni, naročito ovaj prvi. Foreigner je ravna crta, od prvog do poslednjeg momenta. Jedan od onih filmova koji vas ostave u potpunosti ravnodušnim. Niti vas iznerviraju glupostima, niti vas zabave bilo čime.

Zanimljivosti:
Kada je snimana scena eksplozije autobusa, mnogi prolaznici su, ne znajući da se snima film, zvali policiju da prijave pravi teroristički napad. Džeki Čen peva odjavnu pesmu "A Common Man". Film je zasnovan na knjizi "The Chinaman" od Stivena Letera.

Naj scena:

Prva poseta. Momenat kad vas film prevari da će biti nešto više.

Moja ocena: 5/10

Нема коментара:

Постави коментар