Ex Machina (2015)

Kod nas nazvan: Eks Mašina
Žanr: Drama | Misterija | Naučna Fantastika
Režija: Alex Garland
Glumci: Alicia Vikander, Domhnall Gleeson, Oscar Isaac...

Priča:
Mladi programer je izabran da učestvuje u epohalnom eksperimentu sa veštačkom inteligencijom tako što će procenjivate ljudske osobine zapanjujućeg ženskog A.I.

Moj osvrt:
E moja deco, dok se vi primate na Interstelare, Marsovce i ostale pizdarije, vrhunski Sci Fi vam lagano prođe ispred nosa. Lako je prodavati fore i fazone, lako je prezentovati trik jer to pali mase. U nečemu takvom obično zaboraviš na suštinu. Suština danas "smara", gubljenje je vremena, nije efekat, nije preokretovog preokreta preokret, nije patetika. Da li je to šteta? Naravno da nije. Vrhunske stvari nisu za svakoga. Zabava i pizdarijice jesu. 

Nije suština u tome da ljudi stare dok tebi godine stoje, da se žrtvuješ tamo bez ikakvog smisla, da slučajno naletiš na ljude koji ti kažu "e, kada si tu, mogao bi spasiti svet". Suština je u tome da si izabran sa razlogom. Suština je u tome da mi kažeš šta se zapravo dešava, šta ti je cilj, šta su prepreke koje stoje na putu do njega. Izbacite trikove iz Interstelara i videćete da on nema poentu, nema radnju, nema temu, nema skoro ništa da vam kaže. Ne kažem da mi treba objašnjenje za svaki detalj, ali mi daj ono zbog čega je potrebno da nešto prihvatim. Recimo, Mekkonahijev lik iz budućnosti dobija poruku da ide na neku poljanu. Tu poruku on šalje sam sebi iz budućnosti. Pitanje: kako je taj lik iz budućnosti znao da treba da se pojavi na toj poljani? Besmisleno, zar ne? Ali hej, možemo da prihvatimo to pod uslovom da nam je data suština. Tu je nema. Tu je suština da se spas sveta svodi na patetičnu priču između oca i ćerke. 

Nisam skrenuo sa teme. Naprotiv. Ex Machina nam daje veštačku inteligenciju usađenu u mašinu. Užasno teško za shvatiti da mašina može tako dobro da reaguje. Ali hej, ovaj film vam tako lagano usput daje sjajna objašnjenja kako je to moguće. Ako pak mislite da je i dalje to besmisleno, imam samo dve reči za vas: Blade Runner. Ne krpi ovaj film sve rupe ali nema onih besmislenih. Lako je prihvatiti tako nešto. I znate šta, film se ne trudi da mudrosere efektima, patetikom i preokretima, već vam objašnjava ideju, način na koji se došlo do rešenja, put koji je pređen da bi se nešto izvelo, razloge za to, mehanizme saznanja, načine na koji sve to radi. I to sve jasno tako da i čovek koji nije u tim vodama lako razume. Jebeno perfektno. 

Povezivanje čoveka i mašine - možda vam to deluje nemoguće ali setite se koliko ste vezani i za najobičnije predmete. Koliko vas je bolela svaka pokvarena igračka kada ste bili dete. Da li imate emocije prema svom prvom telefonu ili možda ovom koji sada koristite. Da li volite određenu šolju, da li preferirate određeni pribor, da li volite jednu marku automobila, patike, da li vam je bilo krivo kad ste pocepali omiljeni duks...? Da ne nabrajam više. Čovek se lako veže za predmete a zašto ne bi za mašinu sa kojom može da ima interakciju. 

Elem, priča se vrti oko ideje Tjuringovog testa. To je test u kom mašina može da prikaže inteligentno ponašanje poput čoveka. Momak je izabran da testira mašinu koja je ovog puta, gle čuda, dizajnirana kao žena. I ovo nije trik. Ovaj čovek je izabran sa razlogom i ova mašina je tako dizajnirana sa razlogom. Ali niko vam ne trubi o izabranom superheroju već o čoveku koji je izabran iz pravih razloga, kao najpodobniji za ovaj test. Nije šetao poljem pa eto, mogao je poslužiti. Niko vas ne ubeđuje u genijalnost tvorca ovakve veštačke inteligencije. Vidite njegovo delo vidite šta je sve napravio. On ne mora da bude čudni genijalac zatvoren u svoj svet. Sve je savršeno logično, sve ima smisla jer ljudi znaju šta hoće da nam ispričaju. 

Neko će sigurno povući paralelu sa maestralnim Blade Runnerom. I mogu vam reći da u početku sve ovo i liči na taj klasik. No, znali su ljudi koji su pravili ovo da ne treba ići istim putem. Mogli su, ali bi onda ovaj film bio prepakivanje nečeg veličanstvenog a to svakako ne bi bilo dobro. Ex Machina je otišao na drugu stranu. Zadržao je kritiku ljudske prirode ali umesto asocijalnosti, samoisticanja i želje za nadmoći, on je odlučio kritikovati destruktivnost i čovekovu borbu za samoodržanjem. 

Kao što rekoh, momak komunicira sa mašinom kako bi ispitao način na koji ona razmišlja i funkcioniše. Ako nekom izgleda trulo to što on lakše veruje mašini nego drugom čoveku kojeg poznaje, razmislite još jednom. Generalno, čovek lakše oda neku svoju tajnu i lakše se otvori potpunom strancu nego nekom ko mu je bliži. Da nije tako, psiholozi ne bi postojali. Ovde čovek postupa upravo tako, sa poverenjem prema nekom koga tek upoznaje. I još jedna stvar, ako ispituješ nekog, uvek se smatraš višim. Eto još jednog razloga. Momak može da oseti superiornost u odnosu na mašinu jer se može postaviti kao tvorac iste. U odnosu sa uspešnijim čovekom on će svakako imati odbrambeni stav. 

Zanemarimo na trenutak činjenicu da čovek razgovara sa mašinom. Gledajmo na to kao na komunikaciju između dve osobe. Ako nekog ispituješ, saznaješ više o njemu, znaš šta su mu slabosti i vrline, želje i strahovi, šta je dobro po tebe a šta potencijalna opasnost. Takođe, kako saznajemo više stvari o nekom, dolazi do upoznavanja a samim tim verovatno i do sticanja poverenja. Ako steknemo nečije poverenje, otvorićemo mu se i pokazati ono što sam već nabrojao u ovom pasusu. Samim tim što se otkrivamo nekom, pokazujemo mu svoju ranjivost. E sada se vratimo na razgovor između čoveka i mašine. Nije li ovo brutalna ideja. 

No kako steći nečije poverenje. Ipak je ovo mašina, zar ne. Da vas podsetim, mašine smo gledali i u Blade Runneru, ali takve da su uzvišenije i bolje od ljudi. Kako onda mašina da ubedi čoveka da joj veruje, kako da stekne njegovo poverenje da bi došlo do saradnje i zajedničkih ciljeva? Vratimo se na Blade Runnera i veličanstvenu scenu na krovu. Kako vas replikant zadobija? Šta je to što će vas osvojiti, slomiti, promeniti, preusmeriti? Braćo i sestre, nema jačeg oružja od emocije. 

A sada malo o "prometejevskoj" crti filma. Kada nekog naučiš nečemu, kada mu podariš znanje, dao si mu moć. To je jasno. Samim tim, srušio si mu brojne prepreke i on može da se širi. U Blade Runneru čovek je replikantu dao savršen telesni sklop ali mu je usadio i ono najlepše - emocije. I tu replikant pokazuje da je mnogo veći od čoveka jer uviđa lepotu emocija, ceni sve ono čega se čovek odrekao i šta propušta zbog materijalnog. Ali šta kada ne bi napravili mašinu koja uči na taj način, koja stiče znanje, emocije i ceni ono što dobija. Šta ako bi napravili nekog prevrtljivog, grabljivog i samoživog poput nas samih? Da li bi onda sebi napravili slugu, ili možda prijatelja, ili bi ipak označili početak svog kraja? Da li smo baš toliko promašeni?

Zanimljivosti:
Naslov je izveden iz "Deus Ex-Machina," što znači "Bog iz mašine". Kaleb govori da samo Bog može da stvori život. Sva tri lika imaju biblijska imena. Iako glavnu ulogu igra čuvena švedska glumica, film nikada nije prikazan u Švedskoj.

Naj scena:

Kreator vs. Kreacija

Moja ocena: 9/10