Back to the Future (1985)

Kod nas nazvan: Povratak u Budućnost
Žanr: Avantura | Komedija | Naučna Fantastika
Režija: Robert Zemeckis
Glumci: Michael J. Fox, Christopher Lloyd, Lea Thompson...

Priča:
Mladić je slučajno poslat 30 godina u prošlost, u automobilu koji putuje kroz vreme koji je izmislio njegov prijatelj, doktor Emet Braun. Da bi spasao sebe, on mora da se snađe kako bi zbližio svoje roditele.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, pre svega, želim vam srećnu novu godinu. Mrzi me da ponavljam sve one želje koje ste čuli po milion puta do sada. Reći ću samo ovo: ako ste imali neki plan ili želju, ne odlažite više. Počnite odmah uprkos onome što vas sprečava. Ako budete čekali savršen momenat, on nikada neće doći. Nek vam ova godina bude ona u kojoj ste napravili nešto što ste toliko želeli. 

Što se tiče života ovog bloga u 2016. tu nema nekih velikih mudrosti. Kao što sam već rekao, pokrivaću velike filmove, pokrivaću aktuelne i trudiću se više da praznim i listu sa vašim predlozima. Samo bih još jednom napomenuo da predlažete nešto što po vašem mišljenju zaista ima kvalitet ili je vredno pomena zbog silnog hajpa. Zaista ne bih da trošim vreme na nešto samo zato da biste čuli moju pljuvačinu po tome. Tako da ćete dočekati i nov Star Wars, Hateful Eight, Martian, Revenant i štatijaznam šta je već tu aktuelno. Samo vas molim za malo strpljenja. U prethodnoj godini nisam stigao sve te aktuelne pokriti, pre svega što je veliki deo godine ostao bez tekstova. No, da ne dužim više i da krenemo sa filmom. 

Back to the Future jedan od onih filmova koje uvek možemo da pogledamo. Glavni razlog za to je neprestana zabava. Back to the Future je uz to što je lagana komedija ujedno i sprdnja sa čovekovom nespremnošću da prihvati budućnost, da se okane onog u šta je sada ubeđen. Pre svega vidimo kako tamo neki izumi dovode do gomile problema. Videli smo to u više filmova. Nešto što bi trebalo biti napredak zapravo izaziva više problema nego koristi. I to je upravo ta budućnost za koju smo nespremni. Naše nerazumevanje materije dovodi do odbijanja da verujemo u nešto novo. 

No, ne pričajmo samo o izumima. Pričajmo o trendu i modi. Kada sa ove distance gledamo na nešto što je ranije bilo moderno, nešto što je ranije smatrano lepim, sve nam to deluje smešno. Radujemo se nekom napretku koji smo možda postigli ni jednog momenta ne shvatajući da će ovo što danas smatramo modernim za nekoliko godina biti opasan temelj budućim ismevanjima. Na neki način, čovečanstvo ismeva samo sebe. Gledamo čoveka koji se u prošlosti smeje Martijevoj odeći iz budućnosti ne shvatajući da je to nešto što će njegovi potomci nositi.

Čim nam nešto nije jasno, čim ne razumemo način na koji nešto novo funkcioniše, osudićemo to. To je u našoj prirodi. Ako nešto radimo na jedan način, da bi nas ubedili da to može bolje na nov, morali bi da izvedu savršen dokaz. Lako ćemo osuditi sve što ne razumemo i nećemo mu dati puno šanse. Zbog toga i genijalce posmatramo kao čudake. I to ovaj film i radi. Prikazuje nam jednog genijalca kao izuzetno čudnog lika koji pre deluje blesav nego inteligentan. Bez obzira što nam čovek pokazuje put kroz vreme mi ga i dalje pre smatramo šaljivdžijom nego genijalcem. 

Kada već sa glavnim junakom odšetamo u prošlost, prva stvar na koju nailazimo su ista politička načela. Slušamo ista obećanja i iste fraze. Prvo, da li je moguće da je svet toliko omanuo ako su isti ciljevi postojali toliko godina ranije? Pre bih rekao da svet nije briga. Ako mogu da nam prodaju istu priču o iskorenjavanju korupcije zadnjih x godina a mi to popijemo bez problema, zašto bi onda iskorenili tu istu korupciju. I kada se prilikom ponovnog gledanja ovog filma nasmejete tome, budite svesni da se smejete društvu kom pripadate i zapitajte se da li je zaista smešno kada vam preuzvišena egocentričnost izlazi po deset puta na dan pred mikrofon i kaže kako će se od tamo neke godine živeti bolje. Da pukneš od smeha. 

Verujem da ste nekada razmišljali šta bi bilo da možete putovati kroz vreme. Verujem isto tako da ste razmišljali samo o svojim šansama i potezima. Postoji tu još nešto. Zamislite da možete videti sve likove iz vaše sadašnjosti, ili sve one velikane, ili možda one velike zlikovce. zamislite da možete videti kako je izgledalo njihovo detinjstvo i da li je izgledalo da će postati to što jesu. To bi, verujem, bila velika lekcija za vas i opasno razbijanje predrasuda. Ovaj film to nudi kroz šalu ali pokazuje da je volja sve i da je potreban samo mali podsticaj da bi čovek napravio nešto veliko. 

No, ne gleda ovaj film samo tako široko. Veliki broj fazona je posvećen porodici glavnog lika. Film nas konstantno bombarduje tim. Marti se bori za opstanak svoje porodice ali konstantno nalazi razlog da se šali sa njom i sa odnosima koji vladaju u njoj. Ovaj film je odličan pokazatelj kako šala na sopstveni račun odlično radi posao. 

Imamo mnogo filmova sa putovanjem kroz vreme i mnogo je tu opcija za šalu. Pre svega su tu razlike u kulturi, izražavanju, frazama, modi i ko ne iskoristi tako nešto, postavlja se pitanje zašto je i pravio film. Back to the Future koristi sve to na najbolji mogući način i sve to vam prodaje usput. Nemamo gomilu fazona sa nebitnom pričom već imamo priču koju prati gomila urnebesnih scena. 

Back to the Future nije tu gde jeste bez razloga. Doneo je gomilu originalnih stvari, humor je neprestan, fazoni onakvi da se dan danas ljudi pozivaju na njih. Nemate bolji dokaz kvaliteta od toga. Sigurno je da on nema čaplinovsku dubinu ali kada je zabava u pitanju ovo je dobro koliko to može da bude. Uzima ono što znamo i okreće to na smešnu stranu pokazujući da ne postoji stvar sa kojom ne možeš dobro da se našališ. Na kraju, za mene najbolja scena je nekako i trijumf filma, što muzički, što kao vrhunski fazon razlika između doba i generacija ali u isto vreme to je i nešto što pomera granice.

Zanimljivosti:
Scenaristi Bob Gejl i Robert Zemekis su posle uspeha filma dobili pismo od Džona DeLoreana koji im se zahvalio zato što su njegov automobil učinili besmrtnim. Scenario je odbijan 40 puta. Majkl Foks je pričao o situaciji kada je bio u poseti Butanu da su ga budistički monasi videli i obratili mu se kao Martiju MekFlaju. Muzičar Mark Kempbel je izveo sve pesme koje peva Marti. Scenografi Gejl i Zemekis su izjavili kako se za njihovog života neće praviti rimejk ovih filmova. 

Delovi scenarija u kojim se pominje Ronald Regan su morali biti odobreni od strane Bele Kuće. Tokom svirke na maturskoj večeri, Marti oponaša nekoliko muzičara: Pete Townshend (The Who), Bruce Springsteen, Angus Young (AC/DC), Chuck Berry, Jimi Hendrix, Eddie Van Halen. Majkl Foks nije učio da vozi skejt za potrebe filma već je od ranije bio poznat kao odličan skejtborder. Uprkos tome, za veoma kompleksne scene korišćen je dubler. 

Za potrebe snimanja su korišćena tri DeLoreana. Nanošenje šminke i maske na Leu Tompson kako bi izgledala starije trajalo je oko 3 sata. U scenariju ne postoji da je Marti trebao udariti glavom u vrata DeLoreana ali to se slučajno desilo i to više puta. Prvo pojavljivanje na filmu Bilija Zejna. U filmu postoje 32 specijalna efekta. 

Film je zabranjen u Kini zato što "putovanje kroz vreme" znači nepoštovanje istorije. U sceni kada večera sa porodicom, Marti pije Pepsi. Sam Majkl Foks je veliki fan Pepsija tako da su mnogi smatrali da je ovo reklama. Eric Stoltz je inicijalno počeo glumiti glavnu ulogu ali je kasnije dobio otkaz i sve do tada snimljene scene su ponovo snimane sa Majkl Foksom.

Naj scena:

Johhny B. Goode

Moja ocena: 9/10