Mad Max: Fury Road (2015)

Kod nas nazvan: Pobesneli Maks: Autoput besa
Žanr: Akcija | Avantura | Naučna Fantastika | Triler
Režija: George Miller
Glumci: Tom Hardy, Charlize Theron, Nicholas Hoult...

Priča:
U pustinji gde je čovečanstvo u raspadu, dva pobunjenika mogu da vrate red: Maks, čovek od akcije i malo reči i Furiosa, ratnica koja pokušava da se vrati u domovinu.

Moj osvrt:
Kada sam čuo da nam se sprema novi Mad Max, pomislio sam da će i on biti samo još jedan u nizu rimejka koji skrnave sve ono što je original bio. Potpuno mi je promakla informacija da Miler, čova koji je režirao sve dosadašnje Maxove, režira i ovo ostvarenje. I onda u moru Hobita, Avengersa, Interstellara, Betmena i sličnih blokbastera, ovo je bio jedini film koji sam očekivao iz sve snage. Prva dva Maxa su masterpisi. Nekako mi to izgleda kao prva dva Terminatora. Prvi je mračan i nešto jači film. Drugi je teško ludilo i opasna akcija. Treći je zaista teška brljotina. Sigurno ću nekad odvojiti vreme i za njihovu reprizu, pogotovu posle ovako sjajnog nastavka. 

Mnogi ovom filmu zameraju malu priču. Ima on dovoljno detalja ali o tome posle. Hajde da vidimo, koliko priče ima u čuvenim akcijama. Zanemarimo superherojske filmove, o tome je već bilo reči. Tu se radujem kad uopšte i postoji priča. Uzmimo akcije koje su priznate kao vrhunski filmovi. Die Hard - čova je zaglavio u zgradi sa teroristima i pokušava da ih nadvlada. Born (bilo koji od prva tri dela) - lik se obračunava sa nekom tamo organizacijom dok ispituje svoj identitet. Taken - čoveku su oteli ćerku i on jurca po evropi kako bi je pronašao. Upravo sam vam pokazao da ti ne treba velika priča da bi napravio vrhunski akcioni film. Ovaj Mad Max čak ima i više detalja od nekih od nabrojanih. 

Prvi detalj koji mi je zapao za oko je vezan za glavnog negativca. Vidimo njegovo telo koje je u raspadu. Potom vidimo kako mu podanici stavljaju oklop okićen medaljama. Čisto savršenstvo i to iz više razloga. Koliko zapravo gledamo ono što je spolja? Koliko puta nam prodaju šareniš umesto suštine? Nama svi zapravo i nude ono što je lako videti. Teško je pogledati unutra, teško je videti suštinu, teško je otići korak dalje. Tako vam je i sa filmovima. Možemo ih gledati površno a možemo zagrebati ispod gde vidimo šta oni žele da prodaju pa se oduševimo ili razočaramo. Jedna stvar je čime je neko ili nešto okićeno. Druga je šta zapravo stoji iza. To je i kao ovi sportisti koji su dopingovani osvajali medalje. To su i oni koji su nelegalno, nemoralno i zlikovački došli na visok položaj. To su oni koji vam prodaju šarene laže, kule i gradove a donose samo smeće. Previše je takvih.

Ali i takav lik, raspao i odvratan uspeva da vlada masom. Zašto? Zato što drži resurse. Onaj ko drži loptu, on vodi igru. To je jasno. Ono što je nejasno, zašto oni gladni igre stoje i čekaju da dobiju tu loptu. Zašto se zadovoljavamo sa mrvicama? Zašto nam je dovoljan samo mali delić onoga što zaslužujemo? Što je paradoksalno, slavimo tog koji nam daje mrvice. Veličamo ga i uzdižemo u nebesa a sve što je uradio, uzeo je za sebe ono što nam pripada. Danas su ti resursi nešto što je potrebno za normalan život. Ali ko nam garantuje da u budućnosti neće biti nešto još gore, da nam od tih resursa neće zavisiti sam život. Ovaj film igra na tu kratu. Resurs koji nedostaje je ni manje ni više nego voda. 

U jednom momentu Immortan Joe (pomenuti negativac) kaže narodu da se ne navikavaju na vodu jer će im nedostajati u slučaju da je zafali. Koliko je ovo samo genijalno. U fazonu, čeličite se, stegnite kaiš. Ne morate svake godine na odmor. Ne trebaju vam tolike plate i penzije. Što morate da jedete svaki dan? Što morate da spavate, spavaćete kad odete u penziju. Realno, šta će nam novci i stvari esencijalne za život. Ostavimo mi to lepo vođama, oni će znati šta i kako sa tim. Naše je samo da kao ovce budemo poslušni i možda dobijemo ponešto da se prehranimo i utolimo deo nepobedive gladi. 

Šta mislite, zašto momčići koji se bore za Immortan Joa izgledaju isto? Zato što su masa a masom je lako upravljati upravo pomoću sitnih nagrada. Masa te gleda kao boga ako poseduješ nešto što oni žele. Masa će te pratiti u svemu jer misle da ćeš im pokloniti deo svoje moći. Umesto da se bore za sebe, bore se za tebe. Zato su ovde svi isti. Svi će da poginu za velikog vođu i za njegove ciljeve misleći da time dobijaju večnu slavu. Zar je bitno ko je taj vođa, političar, vladalac ili sam Bog, ako treba dati život za njegov cilj. Fazon je da je uspeo da te namami nečim. Nije te naučio da budeš dobar i postupaš dobro za veće dobro, naučio te je da ćeš biti nagrađen ako pratiš ono što on propoveda. 

Vizija budućnosti u filmovima u Pobesnelom Maksu mi je genijalna iz više razloga. Ali o tome ću pisati detaljnije kada se budem osvrtao na prethodnike. Ovde ću se držati onoga što sam video u najnovijem nastavku. Upečatljiva je uloga koja je dodeljena ženama u ovakvom raspalom čovečanstvu. Prvo, imaju ulogu krava muzara ali na tu sisu se ne kače usta svih. To mleko je još jedan resurs koji je dostupan samo onim na vrhu. Druga uloga im je da služe za oplodnju i rađanje novih vojnika. Da li su kao predmet zadovoljstva dostupne svima? Naravno da nisu. Tu samo veliki vođa ima pristup. Ako pogledamo, te žene su jedina lepota u ovakvoj budućnosti. Da li je slučajno što je ta lepota vlasništvo vođe? Da li je slučajno što samo on može njom da se zadovoljava? Da li je slučajno što mogu da rađaju samo njegove naslednike (sledbenike)? 

Sledeća stvar kojom me film kupuje su detalji. To nisu sitnice, jer sitnice te zadovolje usput. Oni su ovde majstorija. Scenografija je luda. Efekti su odlično iskorišćeni. Likovi su vrhunski osmišljeni. Da ne pričam o automobilima, oružju, dodacima na vozilima, samim vozilima, okruženju, gedžetima, zamkama itd. Sve je to perfekcija ali perfekcija ludila. O da, braćo i sestre, ovo je neverovatno lud film ali ovo je tip ludila u kom uživaš jer je originalno, jer je vrhunski oslikano, jer je blesavo, jer je neviđeno. Jednom rečju umetnost ludila nabijenog adrenalinom preneseno na ekran. 

Ludilo je jedan aspekt. Dodajte tom ludilu akciju opasno nabijenu adrenalinom. O da, braćo i sestre. Posle gledanja ovog filma on će vam postati jedan od sinonima za neprestanu akciju. Film otvara nekoliko Maksovih rečenica posle čega kreće akcija i ne zaustavlja se dok ne vidite odjavnu špicu. Daće vam film povremeno par minuta da predahnete ali ni jednog momenta neće pustiti da vam pažnja odluta. Kada akcija stane, opasnost je prisutna tako da ako nema dinamike na ekranu, najavljena je iz sve snage. A akcija nije ona neprestana koja vas smori do iznemoglosti (Hobit) već je na stopostotno ludilo dodat stopostotni adrenalin. I to ne popušta. Film ga upumpava neprestano. Non stop imate utisak iščekivanja. Iskreno, ne volim one scene gde se likovi izvuku u poslednjem momentu. Ovo je verovatno najbolji film sa tim fazonom. Ovde je svaki momenat poslednji mogući. Nema stajanja, nema pomeranja mete sa sopstvene glave, nema prestanka opasnosti. Ovo je raspala budućnost kojom vlada ludilo. 

Likovi su teško ludilo. Način na koji su osmišljeni je neverovatno dobar i opet moram reći, totalno otkačen. Nije sporno da su glavni likovi odlični ali toliko je sporednih koje možeš da razviješ i da proširiš ovaj film. Pojavi se tamo neki lik, najavljen je kao strah i trepet, zove se People Eater i svašta vam padne na pamet. Ne dobijemo još puno od njega ali pazite koliko je detalja i truda uloženo u nekog čiji lik i nije toliko bitan. I svaki od tih likova je začinjen nečim. Od neverovatno ludog gitariste pa do lika koji izgubi vid i kreće da viče da je on ruka pravde. Opa, slepa pravda. Ček, hoćeš da kažeš da mi ovaj film prodaje takvu foru sa nekim tamo likom sa strane. O da, braćo i sestre. Toliko je ovo ludilo dobro. 

Već sam dobio nekoliko pitanja da li treba gledati ranije delove ovog filma da bi gledali ovaj. Treba da pogledate ranije delove bez obzira na ovo pitanje. Može ovo da se gleda i bez toga ali mi je nezamisliovo da neko ne zna kakav je originalni Maks u izvođenju velikog Gibsona. Za ovaj film je bitno i da se upoznate sa samim Maksom kao i da vidite njegove ranije priče. Prvo, dosta se potencira na tim nekim duhovima iz prošlosti. Ako ne pogledate prethodne delove, ovo vam neće puno značiti. Drugo, ima ovde solidan broj referenci na ranije delove pa su to neki momenti koji vas podsete na prethodnike. Ono što je najbitnije, ako ne gledate prethodnike, Maks iz ovog filma vam neće značiti mnogo. 

Znači ovo je sjajno usnimljeno, vrhunski izrežirano i prava je bombonica u svakom smislu. Tu zaista ima mnogo vrhunskih detalja. Recimo kada se jedan od likova emotivno slomi, padne na kolena, snimak uspori, vidite pustaru okolo, sunce koje zalazi i vetar koji nosi pesak sa dina. Prokleta perfekcija. Na to dodajte odlično tempiranu muziku. U najvećoj frci je tu onaj ludi gitarista što digne adrenalin poprilično. Opasnost obično najavi par dubljih tonova ko zna kojih instrumenata. Muzika je savršeno uklopljena u svaki segment filma i zaista je u službi svake od scena. 

Vizija budućnosti je surova, tu nema šta. Ono što volim, film ne nudi neku alternativu, neku svetlost na kraju tunela. Previše je takvih bezmudih priča u svetu filma. Uvek postoji neka oaza mira, uvek postoji sklonište koje čeka da bude pronađeno. Pobesneli Maks još jednom govori da toga nema. Svet, kada ode dođavola, otići će sa stilom. Nemoj da mi prodaješ priču o nekom spasu, ponovnom rađanju i novom napretku. Ako ljudi unište svet, ti isti ljudi će sprečiti njegovo ponovno rađanje. Nema spasa, nema milosti, nema skloništa, nema doma, nema zelenila, nema hladovine, nema bekstva, nema sigurnosti, nema spasa - samo trka, frka i preživljavanje. 

Neretko vidimo stvari iz Maksove prošlosti koje se vraćaju da ga progone. Vidimo klince koje nije uspeo da spasi. Ponavljam, za ljude koji nisu gledali ranije delove, ovo ne znači puno. Ali zašto bi se Miler trudio da vam priča istu priču dva puta. Izvolite, pogledajte prethodnike pa ćete videti šta predstavlja ovo što gledamo. Te prikaze iz prošlosti nisu iskorišćene da se krene u neku patetiku. Sad će kao Maks da ima na umu da nije spasio te klince pa će da se raspekmezi. Ma kakvi. To je samo tu da ga podseća, da ga trgne. Nema ovde patetike, nema vremena za nju u svom ovom haosu i ludilu. 

Dobili smo na poklon odlični lik Furiose. Ako se ovo bude nastavljalo, iskreno ne bih želeo da ovaj lik bude izostavljen. Mogu slobodno da kažem da je ona glavni lik u filmu. Da li mi to smeta, da li je problem što je Maks u odnosu na nju skoro sporedni lik? Ma kakvi. Znam Maksa iz ranijih filmova. On je tu. Ovaj lik je totalni, opasni heroj koji je i te kako potreban. Ovo nije baš u rangu Elen Ripli ali je odmah tu negde. Šarliz jeste priznata zbog uloge u Monster ali za mene je ovo još dopadljivije. Ono što mi fali je možda malo njene pozadine. Ovo je pogrešno zvučalo. Mislio sam na istoriju ovog lika, detalje iz prošlosti, kako je izgubila ruku, kako je postala to što je postala itd. To bi još malo začinilo priču o ovom liku, pogotovu ako je nećemo gledati u potencijalnim nastavcima. 

Imam samo dve zamerke ovom filmu. Prva su neke bakute koje se pojave i seju strah i trepet. Ne mogu da kažem da je to preterivanje kad film pršti od ludila. Šta u ludilu nije preterivanje? Ali su mi nekako te bakute bile previše. Ne baš kao usrana scena u Battleship gde gledamo starce u akciji borbe protiv vanzemaljaca. Ti likovi su tu iz pogrešnih namera. Ove bakice imaju mesto u priči ali ne kao neprejebive ratnice od mnogo leta. Druga stvar koja mi se nije naročito dopala je neubedljiv kraj. Nekako mi je to bilo baš lagano. No, od silne akcije i haosa taj kraj se jedva i da primetiti. Taman krene sve da se stišava, oni vam ispucaju kraj i to je to. Niste čestito odahnuli od akcije a već gledate odjavnu špicu za listom glumaca, filmotvoraca i zahvalnicama.

Što se samog Maksa tiče, nemam zamerke poput većine ljudi koji su odgledali film. Ok, jeste on na neki način u senci Furiose ali to je Maks. Znamo i njega i njegovu priču iz ranijih delova. Jedino što meni ovde fali je ono ludilo. Ovaj maks jeste besan, opasno besan i pod adrenalinom, ali fali mu onog ludila koje je nosio Gibson. Ali budimo realni, Gibson je i sam lud. Teško da iko može prići takvom ludilu u glumi poput njega. Čova zna da stoji u mestu, gleda u kameru i izgleda kao neko ko će vam iščupati grkljan i posle toga otići da pravi venac od cveća. Ne mislim da je Hardi loš. Daleko od toga. Gibson ipak nosi neko specifično ludilo. Ume i Hardi da bude lud. Pogledajte Bronsona i uživajte u tome. Fazon je što smo navikli na Gibsona kao Maksa. No što se mene tiče, Hardi ima plus od mene kao naslednik. Kao glumac je odličan, kao lik je harizmatičan i meriću ga samo kroz njegov učinak a ne kroz Gibsona. Ceo film gledamo ga kao opasnog lika u akciji i nekako mi je poslednja scena legla odlično. Tu sam rekao "da, ovo je Maks kojeg ću rado gledati". Da li je Gibson mogao da reprizira ulogu ili je ipak star? Hoćete li realan odgovor ili onaj iz srca? Heroji ne stare, zar ne...

Zanimljivosti:
Samo 20% efekata su računarska izvedba. Ti efekti su uglavnom pejzaž i odsečena ruka Furiose. U aprilu, Hardi je objavio da je potpisao ugovor za 3 filma o Pobesnelom Maksu. Film je sniman u redosledu kojim su scene i prikazane. Hardi je izjavio kako je išao na večeru sa Gibsonom kako bi diskutovali o liku Maksa i kako mu je Gibson dao blagoslov. Ludog gitaristu tumači Šon Hejp, Australijski muzičar poznat kao Iota. On je izjavio kako je gitara na kojoj svira u filmu teška oko 60kg i kako je ispaljivala pravi plamen. Hugh Keays-Byrne koji tumači Immortan Joa u prvom pobesnelom maksu je glumio negativca Toecuttera. Šarliz Teron je obrijala glavu za potrebe snimanja pa je nosila periku dok je glumila u A Million Ways to Die in the West. Miler je želeo da snima ovaj film 2003 sa Gibsonom u glavnoj ulozi ali je Gibson bio zauzet sa The passion of the Christ i bilo je teško naći lokacije za snimanje. 2008, Hit Ledžer je razmatran za ulogu Maksa. Gibson je bio na premijeri u Kanu i bio je zadovoljan filmom. Najduži film u franšizi.

Naj scene:

Teško je naći najbolju scenu u ludačkoj akciji.

Moja ocena: 9/10