The Devil Rides Out (1968)

Kod nas nazvan: Uzjaši Đavola
Žanr: Horor
Režija: Terence Fisher
Glumci: Christopher Lee, Charles Gray, Nike Arrighi...

Priča:
Nikolas dočekuje svog prijatelja Reksa koji je doputovao da se susretne sa njim i njihovim prijateljem Sajmonom. Kada njih dvojica posete Sajmona, Nikolas shvata da mu je prijatelj postao deo Satanističkog kulta...

Moj osvrt:
Nadam se da je ovo na imdb-u greška i da nismo preveli ovaj film kao Uzjaši Đavola. Đavo je Izjahao je sasvim dobar naslov. Ali hej, imamo mi i veće bisere. No da pređem na stvar. Koliko horora vas drži u neizvesnosti razvlačeći radnju dok ne vidite nešto konkretno? Koliko horora vam od prvog momenta servira radnju bez bespotrebnog razvlačenja? Koliko horora skriva zlo od vas do nekog tamo odsudnog momenta? Koliko horora zapravo prikaže zlo u obliku u kom vam preti? Ok, ne kažem da je sve ovo loše. Ako se dobro odradi, sve to može da bude sjajan izbor, ali Devil Rides Out vam od prvog momenta daje sve na dlanu. Odmah vam daje žrtvu, odmah vam daje zlo, odmah vam daje likove. Kroz ceo film on sve to samo nadograđuje to i kvalitet konstantno raste. 

Dva prijatelja, od kojih jednog tumači veliki Kristofer Li, odvode trećeg iz ruku sekte i zameraju se sekti. Sekta želi da vrati tog čoveka u svoje okrilje. Pazite, uzmite bilo koju zlu grupaciju i to ne samo iz sveta filma. Zašto bi se bilo koji zlikovci (npr banda) cimali da vrate tog čoveka nazad. Zar odlazak tog čoveka ne bi trebali smatrati za izdaju? Opet ovde moram da se vratim na sjajnu Devetu Kapiju i zlo koje želi dobrog čoveka u svom krilu. Svi vole dobrog čoveka, svi prate dobrog čoveka, svi veruju dobrom čoveku. Ako zlo dovuče dobrog čoveka na svoju stranu, nije povuklo samo jednog. 

Možda nije najbolje posmatrati zlo kao ideju. Ipak je to zlo u delima a zna se ko je za dela zadužen. Devil Rides Out upravo prikazuje zlo u svim oblicima, ali istina je jedna - zlo čine ljudi. Videćemo ovde sve i svašta, i demone i zveri ali za sve je to zaslužan čovek. Čovek je stvorio demona. Uglavnom u hororima gledamo borbu za goli život a ovaj film nam daje i borbu za čoveka. Upravo to i jeste horor današnjice, dobri ljudi su veoma ranjivi. Zbog nemogućnosti da pokažu šta znaju, zbog nedostatka sredstava, zbog gomile razloga, dobar čovek može da pređe na tamnu stranu. Problem je što je malo ljudi tu spremno da pomogne. Gledano sa strane, mnogi neće to shvatiti kao tragediju. Pripisivaće to samo slabom karakteru osobe koja je otišla na pogrešnu stranu. Tako i mi kao gledaoci gledamo na Sajmona. Nije glavni lik, nije toliko dopadljiv pa nam možda nije ni toliko bitan. E u tome i jeste caka. Lako prihvatimo to što drugi zastrane a ne razmišljamo o razlozima koji su ih naterali na to.

Na svom putu, zlo neminovno ostavlja trag. Negde to bude tragično poput nastradalih, poput pustoši i ruševina. Negde to bude manifestovano kroz potpunu promenu ljudi i okruženja. U svakom slučaju ništa ne može ostati nepromenjeno. Devil Rides Out je upravo u scenama gde zlo uslovno rečeno nije prisutno uspeo da održi neku pretnju i sablasnu atmosferu. Recimo kada likovi prvi put dođu u kuću, sve deluje veselo i zabavno. Kada se vrate to već izgleda potpuno drugačije. Sa jedne strane vam daju ideju da se tu odvijalo nešto zlo. Sa druge strane vam serviraju hladnije boje i pustu, noćnu atmosferu. Kasnije kroz film, kako odmiče priča, zlo je sve više prisutno. Čak i u scenama kada sve izgleda kako treba, servira vam se par iznenadnih situacija. Nema opuštanja, nema bekstva i nema skloništa od zla.  

Verovanje u demone i veštice obično shvatamo kao sprdnju, neozbiljnost. Ovde ćemo videti ostvarenje tih zlih verovanja. Zlo jeste stvarno. Nije bitno što ne vidimo te pizdarije u koje neko veruje, dovoljno je samo verovanje u njih da osobu učini zlom. Ako te sablasne stvari postoje u ljudima, onda one neminovno postoje. Ne vidimo materijalnu manifestaciju svega toga ali to zlo se manifestuje kroz ljude. Iako nam ovaj film prikazuje sve te spodobe, ipak pravo zlo ovde čine samo ljudi. 

Obično smo srećni kad nas nagrade samo određenim elementima horora. Ovo je bogato i fantastikom ali i hororom likova. Kao što rekoh, glavna tema je zlo koje vlada ljudima. Film najviše potencira na tome da kada prihvatiš zlo, ono vlada tobom. Beg je skoro nemoguć a i ako uspeš da pobegneš, gubici su veliki a žrtve neminovne. E tu možda vidimo jedinu manu filma. Kontam da je ovo subjektivno ali kad si crn, budi crn do kraja. U momentima kada nema bekstva, nema potpunog spasa, u mometima kada žrtvu činiš velikom, ne poništavaj njeno delanje. Momenat u kom se jedan od likova žrtvuje za devojčicu je savršen. Ako se borimo za dobro, borimo se za budućnost naših najmlađih. Par minuta kasnije ispada da ova žrtva nije tako velika jer zapravo i nije žrtva. Neću dalje da ne bih pravio veliki spoiler. 

No taj horor čoveka nije jedina stvar koju vidimo ovde. Namerno sam počeo ovaj post onim pitanjima. Mnogi filmovi pričaju o prisustvu zla, o demonima o nečastivom itd. Za razliku od većine, ovaj film uspeva sve da ih pokaže. Doduše nije sve baš tako dopadljivo. Prvi duh/demon/spodoba/štaveć koji se pojavljuje izgleda kao kombinacija uduvanog debeljka iz Harlema i varijante turčina iz Crnog Gruje. Međutim, ostali uslovno rečeno likovi su prikazani dobro. Maske su solidne a samo izjahivanje Đavola zaista predstavlja jaku scenu. Uz to, videćemo razne manifestacije zla, što fantastične događaje, što rituale tako da je film bogat brojnim elementima horora. Za mene kao fana žanra, ovo je bio skriveni dragulj.

Zanimljivosti:
Kristofer Li je izjavio da mu je ovo omiljeni Hammer film. Na njegovu inicijativu je i snimljen ovaj film. U SAD film je preimenovan u The Devil's Bride (Đavolova Nevesta) zato što je originalni naslov zvučao kao vestern.

Naj scena:

The Devil Rides Out

Moja ocena: 8/10