понедељак, 10. фебруар 2014.

A Good Year (2006)


A Good Year (2006) on IMDb
Kod nas nazvan: Dobra Godina
Žanr: Komedija | Drama | Ljubavni
Režija: Ridley Scott
Glumci: Russell Crowe, Abbie Cornish, Albert Finney...

Priča:
Broker nasleđuje ujakov dvorac i vinograd u Francuskom gradiću gde je proveo deo svog detinjstva. On otkriva potpuno nov stil života dok sprema svoje nasledstvo za prodaju.

Moj osvrt:
Svesni smo da živimo u svetu u kojem materijalno dominira. Svi smo u trci za zaradom, svi čekamo da dođe taj momenat kada će nam zarada omogućiti da ispunimo želje i zamisli. Problem je što kada to dođe, većina nas nije ni za šta. Skontaš da si ceo život radio za nešto i kada je to nešto došlo, više nisi u onom dobu kada si želeo da to ostvariš. Ili još gore, želja je iščezla. U svemu tome možda si svrhu našao u zaradi. Ne radiš više da bi zaradio za ostvarenje želja već radiš da bi zarađivao. Zarada radi zarade, teško da se može pronaći neka smisao u svemu tome. Čovek se onda pretvori mašinu koja traži uspeh radi uspeha. Kada skončaš, onda tek shvatiš da si radio ni za šta. Da si celog života bio u trci, verovatno i ostvarivao pobede a da nemaš ni jedan jedini dan slavlja. Rezultat na papiru vredi isto kao i taj papir kojim možeš obrisati zadnjicu. 

Naravno da treba da postigneš uspeh u svom poslu. Biti najbolji u poslu je privilegija i "majstorluk". Ali svoj posao treba da staviš u službu života a ne da život podrediš poslu. Uspeh na poslu ne treba da ti služi samo da izgradiš ime i položaj. Uspeh na poslu treba da ti donese lepote u životu, lepote kojim stremiš i koje želiš. Ako se pretvoriš u mašinu koja će raditi da bi radila, promaćiće ti sve ono lepo. I to lepo ćeš možda gledati da unovčiš. Možeš steći dobit i na tome. Možeš prodati bukvalno sve. Setimo se kako su naše vlasti zadnjih godina prodale sve što ova zemlja ima. Sve što je neko gradio, sve što je bio nečiji uspeh i ponos, pretvorili su u novac. Naravno, keš je otišao u njihove džepove ali to je sada druga priča. Čovek živi i od lepih sećanja. Lepa sećanja su znak da u životu imamo nešto vredno. Na kraju ćemo reći da je zbog tih momenata bilo i vredno živeti. Možete li staviti cenu na svoja sećanja?

Lepota je u stvarima koje vas čine srećnim. Pogledajte srećne ljude. Mislite li da su oni materijalno obezbeđeni uvek. Nema tu pravila. U filmu vidimo genijalan bračni par. On radi u vinogradu, ona radi kao kućna pomoćnica. Sada ću krenuti u poređenje sa jednom cenjenom novijom romantičnom komedijom a to je smećence po nazivu Crazy Stupid Love. Tu imamo gomilu prelepih ljudi. Kakav je osećaj mene kao gledaoca prema njima. Potpuna ravnodušnost. Zašto? Zato što su mi nedopadljivi, ne znaju šta hoće, površni su, razmažena derišta u filmu za one koji se oduševljavaju plitkim. Dve nedelje posle gledanja nisam uspeo da pomenem ni jednu karakterističnu scenu vrednu pažnje. Svi oni zajedno ne vrede kao jedan od dva sporedna lika koje sam naveo. Zašto? Zato što iz ovih ljudi izbija sreća. Zadovoljni su onim što imaju, uživaju u tome. Menjam jedan ples buckaste kućne pomoćnice iz A Good Year za sve "pločice" Rajana Rejnoldsa i svu lepotu Eme Votson. Zašto? Zato što ova vesela gospođa pokazuje lepotu, ona pokazuje uživanje u životu, ona pokazuje ljubav. Ovi iz precenjene gluparije pokazuju plitku stranu odnosa između ljudi. 

Na čemu zasnivaju ljubav u Crazy Stupid Love. "Imaš jadan stav, smatraš žene za stvar, mišićav si, lep i dobro izgledaš, mrzim takve tipove i sad ću da spavam sa tobom". I don't buy that. Možda bih, da sam 15 godina mlađa devojčica koja se obrazuje pomoću ženskih časopisa pisanih za idiote. Ja tu ne vidim romantiku. Može da prođe i to, ali mi takvo smeće ne prodaji kao romantičnu komediju. Navedi publiku kojoj je to namenjeno. Na čemu zasnivaš romansu i ljubav u tom filmu? Nek mi neko kaže jer ja tu ne vidim ništa. A pogledajmo A Good Year. Ovo je perfekcija. Ljubav zasnivaš na osećaju, osećaju zbog kog ostaneš bez teksta, osećaju zbog kog te obuzme neopisiva sreća, osećaju koje te podstakne da tragaš, da se menjaš, osećaju koji ti je dovoljan da postojiš. "Lep si ali si idiot pa hajde da se kresnemo" je po Crazy Stupid Love momenat koji bi trebao da obeleži sećanje dvoje ljudi. Ja ipak biram A Good Year i ostajanje bez daha na samu pojavu osobe koju zavolite. Biram momenat u kom se osećate srećni i bez dodira, u kom jedan pogled ili osmeh znače sve. 

Kakve prepreke imamo u Crazy Stupid Love. Jedine prepreke koje tamo vidim proizilaze iz prazne glave nekolicine derišta. Generički, plastični likovi, izlizani fazoni, komplikacije karakteristčine za dečiji humor. Zašto komplikovati nešto što treba da vam donese lepe emocije? Pa upravo zato što je Crazy Stupid Love toliko Stupid da ne može da izazove lepu emociju već vas hvata na glupost i karikiranje. Prave se neke ludilo dileme kako bi se smejali tome. A Good Year je neverovatno jednostavan film i u toj svojoj jednostavnosti je genijalan. Neko će reći da i ovde imamo dileme. Oooo ne. Nema ovde dilema - ni jedne jedine. Ovde imamo identifikaciju onoga što želiš, onoga što te čini srećnim. Kada dođe do prepoznavanja, do pronalaženja, dileme više nema. 

Vizuelno, Ridli Skot savršeno sukobi dve strane o kojoj pričam. Sve dok smo u tom poslovnom svetu, boje su hladne, plave, dominira arhitektura. Vidimo najbolje i u toj arhitekturi ali koliko god bila fascinantna, ona ne može da dostigne prirodu. Sa druge strane vidimo žive, vesele boje. Vidimo lepotu prirode koja dominira na sve strane. Potom vidimo isto i kod ljudi. Recimo, u tom poslovnom svetu, ljudi su fizički gledano lepi, izgledaju fino itd. Pogledajte ljude na ovoj drugoj strani. Osim glavnih likova, nemamo tu neku veliku fizičku lepotu. Ono što imamo je radost, unutrašnja lepota koja izbija iz ovih ljudi što rezultira mnogim veselim scenama. Kako god ovo zvučalo, ni jedna strana nije predstavljena negativno. Glavni lik pokazuje uslovno rečeno uspeh na obe strane. Samo što se taj uspeh razlikuje na više nivoa. Poslovni ga ispunjava zato što je nadmašio druge i porastao u njihovim očima. Ovaj drugi ga ispunjava zato što ga drugi čine srećnim i što on druge čini srećnim. 

Na veliku žalost većine kritičara, Ridli Skot nije čuo kako treba praviti romantičnu komediju. Nije koristio njihov omiljeni "toplo-hladno-toplo" šablon, nije sevao "pločicama", sisićima i guzićima, nije forsirao sponzoruše, nije komplikovao bez ikakve potrebe, nije sprečavao vezu između likova smešnim kretenijama. Zašto? Zato što je želeo da vam priredi lep, pozitivan životni film. Ako vam se to pak ne sviđa, imate Crazy Stupid Love bullshit grupu filmova. Uživajte u njoj. A Good Year je prejednostavan ali u isto vreme genijalan pozitivan film koji pokazuje ono najlepše u životu. Pokazuje da u čovekovom postojanju imamo dva sveta i da u oba moramo da se ostvarimo. Koliko god bili poslovni magovi, moramo blistati i u privatnom životu. Moramo uzeti ono što nam momenat pruža a svi vrlo dobro znamo da prilika voli pripremljen um. Ako niste voljni ispuniti sebi želju - nećete je ni ispuniti. Uživajte u onom što vam se sada nudi, ne odlažite to za kasnije. Kasnije će doći druge stvari, kasnije ćete želeti nešto drugo. Ako ovo što sada želite ne ispunite - nećete nikada više ni doći u priliku. Ima ovaj film gomilu sitnih mana ali me NE ZANIMAJU kao što me ne zanimaju ni sitna sranja koja se pojavlju u životu jer ne dam da mi upropaste ni jedan momenat lepote koju mogu da živim.

Zanimljivosti:
Sve scene su snimane najdalje osam minuta od kuće Ridlija Skota u Provansu. Pas Tati je dobio ime po čuvenom francuskom komičaru. Jedina komedija u opusu Ridlija Skota.

Naj scena:

Zadovoljstvo životom

Moja ocena: 8/10

Нема коментара:

Постави коментар