субота, 8. фебруар 2014.

Unlawful Entry (1992)


Unlawful Entry (1992) on IMDb
Kod nas nazvan: Nezakonit Ulazak
Žanr: Kriminalistički | Triler
Režija: Jonathan Kaplan
Glumci: Kurt Russell, Ray Liotta, Madeleine Stowe...

Priča:
Posle provale u njihovu kuću, bračni par dobija pomoć od jednog policajca. On im pomaže da ugrade bezbedonosni sistem posle čega počinje sa vremena na vreme da ih iznenadno posećuje.

Moj osvrt:
Ovo je jedan od onih filmova koje su naše televizije prikazivale na nedeljnom nivou. Bez obzira na to, nikada mi nije bilo dosadno da ga repriziram. Film otvara realan problem a to je provala. Verujem da se većina vas seća nedavnog slučaja gde je čovek ubio provalnika. I tu je krenula i velika podrška ali i velika osuda. Odbrana je bila u tome da je čovek branio sebe i svoje. Osuda se sastoji u tome da je možda beda naterala ovog provalnika na prestup, možda i glad. Ne možemo da sudimo dok ne saznamo, ali ne vidim da je moliti za hranu gore od provaliti nekom u kuću da ga pokradeš. Naprotiv. Bio sam u sitauaciji gde je lik ušao u moju kuću sa namerom da krade. Videlo se šta mu je i meta. Jedna stvar je kada shvatite da je taj lik želeo ukrasti nešto materijalno. Besni ste jer neko daje sebi za pravo da uzme nešto što ste vi stekli radom. Ali kada sam shvatio da je lik prošao kroz sobu u kojoj je spavala tada moja mala seka - e taj bes je nešto neopisivo. Zapitao sam se kako bi on odregaovao da se ona probudila. 

Ako neko daje sebi za pravo da provali u vašu kuću, da uzima nešto što pripada vama i ako na sve to predstavlja pretnju po bezbednost vaših najdražih, kontam da to vama daje pravo da branite i sebe i svoje. Prve reakcije na provalu su bes i strah. Tada ste sigurni da biste najbrutalnije kaznili provalnika. Međutim, nešto sasvim drugo je kada upoznate njegovu situaciju. Ok, ako saznate da je to budala koja je nasilnik, siledžija ili šta već. Onda ćete verovatno potvrditi da on zaslužuje najstrožu kaznu. Ali šta ako utvrdite da je to neki potpuni jadnik, da je neko koga pas nema za šta da ujede. On je već kažnjen samim tim. Teško je onda dići ruku. Tu se ovaj film dobro igra. Imamo potpuni bes na čoveka koji je provalnik ali i prepozavanje njegovog položaja i pomirenje sa realnom kaznom. 

Poverenje može da bude najveća opasnost. Kada sam pisao o odličnom The Hunt, rekao sam kako čovek koji ima potpuno dečije poverenje može da bude neko koga svi vole ali u isto vreme je savršen krivac. Ako već nekom ukažete poverenje, budite svesni da on to može da iskoristi. Pre svega, poznaje vaše vrline, vašu snagu, ali i vaše slabosti, mane, pa možda i tajne koje ste mu odali. Ako vam neko pomogne, možda i spasi život, pokaže dobrotu, pokaže interesovanje za vaš problem, bude tu za vas u nezgodnom momentu, svakako ćete imati poverenja u njega. Ako već imate poverenja u njega, pustili ste ga blizu i nikako ne očekujete da on može da se okrene protiv vas. 

Tu dolazimo i do poslednje stvari u filmu koja je kako tako ok a to je ludi lik policajca u odličnom tumačenju Rej Ljote. Vidi se usamljenost i neostvarenost ove osobe. On nije vuk samotnjak, on nije neko ko želi takav život. Jasno se vidi da zavidi Majklu (Kurt Rasel) na njegovom porodičnom životu. Samim tim što je samotnjak, ne ostvaruje puno normalnih kontakata, nije svestan svojih kvaliteta već je oduševljen nekom slikom o svom savršenstvu. Zbog toga, on smatra da zaslužuje ono najbolje, da on zaslužuje savršeni porodični život koji Majkl ima. Kao razlog ludila i opsednutosti životom koji Majkl vodi je uzet onaj najlogičniji i najbolji - Majklova prelepa žena. Kada smo već kod nje, ne znam iskreno šta se desilo sa prelepom Medlin Stouv. Da li su je plastične operacije udaljile od uloga, ali žena je nestala sa scene. Što se tiče ovog otkačenog policajca, verovali ili ne, upoznao sam lika koji radi isti posao, ima slične osobine i slične probleme ali na sreću nije ovoliko lud. Tako da mi je cela ta priča i te kako pila vodu. 

E sada ono što ne valja. Dejvisovo (Ljota) ludilo je moralo biti malo kontrolisano. Nemoguće mi je da njegov partner tek posle sedam godina konta sa kakvim ludakom radi. Mogao je on pokazivati emotivnu nestabilnost i svo ovo ludilo ali više ga držati u sebi. Ovako su neke stvari preočigledne. Da su malo krili ovo ludilo, mogli su doprineti velikom šoku kasnije u filmu. Moglo je npr. sve lepo teći ali da se na kraju iznenadimo kada iz Majklovih problema iznenadno stoji ovaj ludak. Druga stvar koja mi se ne dopada je to što je on svemoguć kao jedan policajac. Nije dogurao do detektiva a stvari koje izvodi i šta sve smešta Majklu je jednostavno previše. Ispada da može da lako odradi kakvu god prevaru želi, da hakuje računar, bankovne račune i kartice, da podmetne bilo šta itd. Ok, bezobrazlukom i ludilom može da odradi neke od ovih stvari koje je i odradio, ali ovo sistematsko upropašćavanje Majklovog života je nekako previše. 

Zbog svog tog pokazivanja ludila ovog policajca na sve strane, zbog toga što je Dejvisov lik postao svemoguć u svojim namerama, film je postao pomalo neozbiljan. I dalje je sve to zanimljivo ali su izgubili šansu da naprave savršeno napete scene. Ono što mi je možda i najbolje u ovom filmu, naravno uz Medlin Stouv koja uvek prija pogledu, to je gluma Rej Ljote. Nisam neki fan ovog čoveka, ne mislim da je neverovatan glumac ali ovo ludilo je izneo genijalno. Sve te nijanse psihičke nestabilnosti, sva ta lomljenja u njegovoj glavi on pokazuje savršeno. Čak i neke neubedljive scene, neke stvari koje su prilično očigledne, neke rupe u celoj priči, on je majstorski pokrio svojom glumom. 

Na kraju, ovo je jedan od onih filmova koji služe za ubijanje vremena. Laka i zanimljiva priča, prelepa Medlin Stouv, odlični Rej Ljota i njegov psihopatski lik su nešto što gledam već ko zna koji put - i opet mi je sve to bilo ok.

Zanimljivosti:
Jedan od velikog broja trilera snimljenih početkom devedesetih koji zasniva priču na bračnom paru: Malice (1993), Deceived (1991), Shattered (1991), Mortal Thoughts (1991), Consenting Adults (1992), Presumed Innocent (1990), Guilty as Sin (1993), Sleeping with the Enemy (1991), A Kiss Before Dying (1991). Rej Ljota je nominovan za MTV nagradu za najboljeg glumca. Bolivud je rimejkovao ovaj film (Fareb (1996)).

Naj scena:

Završnica u kojoj dominira odlična Ljotina gluma.

Moja ocena: 6/10

3 коментара:

  1. Da, tako je, jedan od onih koji ne dosadi ni posle sto gledanja. Odlican film za opustanje, trio sa velikim glumackim potencijalom...

    ОдговориИзбриши
  2. Solidna prica, ok ekipa, film koji uvek mozes da pogledas ponovo...

    Mene interesuje da li ces ponovo da napises nesto o filmu "The Prestige" iz 2006? Vidim da je izbrisan tekst...

    ОдговориИзбриши