Terrible Angels (2013)

Žanr: Triler
Režija: Anthony Pierce
Glumci: Una Jo Blade, Michael Madsen, Hank Cartwright...

Priča:
Detektiv Ben Nolan istražuje priču osuđene prostitutke i poznatog dilera droge Linde Grosel. Linda objašnjava kako je bila kidnapovana i držana nedeljama u zatočeništvu. Kako ispitivanje odmiče, Lindin zdrav razum se dovodi u pitanje dok detektiv odlučuje da li da pokrene istragu ili ostavi Lindu na milost i nemilost zatvorskom sistemu.

Moj osvrt:
Film se prvo poprilično trudi da nas upozna sa Lindom. S obzirom na celu priču, ovo nikako nije višak. Vidimo čime se bavi, droga, prostitucija i slična sranja. Na sve to ima decu koju konstantno zapostavlja. Samim tim što ovde nisu išli na veliko patetisanje i na užasno tragične scene, bliži su realnosti. Naravno, to nam onda ne garantuje zanimljive scene ali njima se postiže upravo ono što treba. Linda jeste osoba za žaljenje ali sama je sebi donela takvu slavu. Detektiv (Madsen) je ispituje jer joj ljudi ne veruju. E tu cela priča i ima smisla. Nije baš lako verovati zavisniku a kada se na sve to doda činjenica da su joj deca oduzeta kao i da se bavi prostitucijom imate jasnu sliku svega. Ovde moram da napomenem da je Madsen verovatno iskorišćen kako bi film dobio pažnju. Jeste da on ne bira naročito gde glumi ali ovo je uloga koju je odradio za najviše sat vremena. Bilo kako bilo, meni je uvek drago kada ga vidim na ekranu. Retko dopadljiv lik. 

Elem, kada se cela drama koja nam predstavi ovu devojku završi, kreće se na nešto šokantnije. Kidnapovanje i vezivanje u šumi. Moram da kažem da su se ovde svojski potrudili da ovo izgleda originalno. Prvo, devojka je vezana oko vrata lancem od kog se nastavlja metalna sajla i drugi njen kraj je vezan za visoku granu na drvetu. Tako da joj je radius kretanja ograni;en. Dovoljno "simpatično" i ubedljivo a opet realno teško za oslobađanje. Druga stvar je što su oko nje zakopani drugi ljudi koji su bili u sličnoj situaciji. Zakopani su tako da plastična cev vodi do njihovog sanduka pod zemljom. E sada, to je jezivo i efektno iz dva razloga. Prvi, što vidimo sav užas osoba koje su u tom položaju. Minimalno vide svetlost dana ili noćno nebo i eventualno mogu da čuju nečiji glas. Drugo, vezana devojka vidi u kakvu situaciju može da dođe. Na njoj je da učini sve da ne doživi da bude živa zakopana. 

Imamo i one igre sa kidnaperom. Vidimo da je on poremećen lik, realno ko bi normalan ovo radio. Ono što je dobro, nemamo one gluposti gde žrtva nadmudri tog lika tako što se odjednom povinuje njegovim željama, hvali njegovog konja i pokazuje simpatije. Ovaj čova, iako teški ludak, nipošto nije glup. Brutalan je i igra neku svoju igru. Možda je i dobro što nisu puno filozofirali. To bi verovatno odvelo na nekog religioznog fanatika koji želi da kazni grešne ili bi pak ličilo na Saw a to neću da gledam u drugom filmu. Realno, u ovoj situaciji vidimo izazov koji je postavljen devojci i njenu borbu da preživi i prođe kroz sve to. 

Jedan od zadataka je prilično jeziv. Devojka mora da izabere ko će umreti od ljudi koji su zakopani. Moram da kažem da su dobro odradili tu scenu. Ne želim da morališem o tom izboru - čovek bira između svog života i života drugog. To je sve što treba da znamo. Ona potom kreće u upoznavanje. O nečem sličnom sam pisao u Unlawful Entry. Jedna stvar je kada reaguješ u afektu, kada reguješ na prvu loptu a druga kada prođe vreme. Najgore od svega je što je ovoj devojci dato vreme da razmisli. To i jeste psihološka igra. Da joj je uperena cev u čelo i da je morala doneti brzu odluku, donela bi je ali ne bi bila u ovoj situaciji odluke. Kajanje će doći u oba slučaja, ali je mučenje u ovom kada joj je dato više vremena neuporedivo veće. Upoznavanjem traži nadu da možda neko među zakopanima i nije zaslužio da živi. Problem je u tome što nikom ne možeš da veruješ. Svi se bore za život, svi su u stanju da lažu kako bi preživeli. 

Pisao sam već gazilion puta o tome kako mrzim transformacije ličnosti. Da bi do toga došlo, osobi mora da se desi nešto potpuno gadno. Da li je ovo dovoljno? Mislim da jeste. E sada, na šta bi osoba ličila posle svega ovoga, o tome može da se vodi diskusija. Ovaj film upravo igra na tu kartu. Nije mi to sve dovoljno ubedljivo i ima malo rupa ali opet, ne mogu da kažem da mi nije bilo simpatično. Neke stvari su me iskreno iznenadile. Kada imam u vidu da je budžet ovog filma bio verovatno presmešan, ovo je domaći zadatak za mnoga visokobudžetna ostvarenja. Ne bih toliko detaljisao oko te glavne stvari, da li je sve ovo dovoljno da transformiše osobu u nešto potpuno drugo. Sama ideja je malo klimava ali sasvim simpatična. Na sreću, lišeni smo gomile glupih odluka, gomile nepotrebnih "zašto". Prikazano je ono što je trebalo. Nije to epohalno, ali je sasvim dovoljno da budem zadovoljan.

Zanimljivosti:
Una Džo Blejd, koja igra glavnu ulogu u filmu, ujedno je i producent.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 6/10