четвртак, 28. фебруар 2013.

Fireproof (2008)


Fireproof (2008) on IMDb
Žanr: Ljubavni | Drama
Režija: Alex Kendrick
Glumci:  Kirk Cameron, Erin Bethea, Ken Bevel...

Priča:
Kako bi pokušao da spasi svoj brak, vatrogasac pokušava da iskoristi eksperiment od 40 dana u kom treba na svaki mogući način da pokaže kako mu je stalo do supruge.

Moj osvrt:
O ovom filmu pričaću prvo kao o finoj romantičnoj komedijici, a potom o religioznoj propagandi najsmrdljivijeg tipa. Kao romantična komedija, ovo je upraovo ono što tražim ako tražim nešto lagano, što nije šablon i što ne vređa inteligenciju. Bračni par prolazi kroz težak period, razvod je sve očigledniji, ne mogu da se dogovore bla bla bla... Ono što je super, stvari nisu crno-bele, vidi se krivica i jednog i drugog, vide se mane i vrline jednog i drugog i to je to. E sada, da to sve ne bi puklo, momkov tatica uskače sa predlogom kako bi momče moglo sačuvati devojče pomoću nekog tamo eksperimenta od 40 dana. Možda ovo ne zvuči naročito sjajno, ali verujte mi, sasvim je fino sprovedeno u delo. 


Prvo se vidi sa koliko ljubavi i pažnje lik ulazi u to, koliko je spreman uložiti sebe da njegov brak opstane. Kao što rekoh, videće se koliko je i njemu ali i njoj u svakom periodu stalo da sačuvaju brak. Kroz to se provlače i njihove priče van kuće, njegov posao vatrogasca nosi finu dozu scena šala sa kolegama ali i akcije u kojoj on pokazuje da hrabrost. Ima tu finih scenica i sve to fino deluje kao jednostavna zabava. Pošto nema ovde onog usranog šablona toplo-hladno-toplo, stvoreni su svi preduslovi da ovo bude priča koja će se fino razvijati. I tako i jeste, film se fino razvija iz situacije u situaciju, gde se stanja u kojim su glavni likovi konstantno ali postepeno menjaju. To rezultira gomilom simpatičnih scena gde vidite nervozu, pa potom vidite likove koji traže izgovor, vidite trud, vidite ljubav i na kraju, vidite dobru, nešablonsku završnicu koja je umrla kada su ove nove romantične komedije u pitanju... 


Pročitah gomile kritika na netu koje kažu kako je ovo patetično u tri lepe. Hm, interesantno ali ja patetiku nigde nisam video. Video sam loše i dobro pokazivanje ljubavi, video sam spremnost za oproštaj, video priznanje i to mi je izgledalo sasvim fino. Patetikom je prebogat onaj drugi deo filma bez kog bi ovo bila fina romantična komedijica za popravljanje raspoloženja koju bih rado preporučio svima. Uz tu ljubavnu priču, ovaj film je prebogat temom odnosa sa Bogom. Naravno da poštujem svačiji izbor, nemam problem ni sa kakvom igrarijom sa religijom, nemam ništa protiv promovisanja iste na bilo koji ukusan i inteligentan način, ali ovo je besmisleno. Otac glavnog lika pomaže sinu da vrati ženu i non stop ponavlja kako pre svega mora čovek da se okrene Bogu jer pravu ljubav može upoznati samo tako. I to ne samo on, i jedan prijatelj pokazuje kako njegov brak funkcioniše zato što je on veoma religiozan ili šta već. 


Ček ček ček, znači nereligiozni ljudi nisu u stanju da vole kako valja... to je samo pravo religioznih... Hm, zanimljivo stanovište. Da li to automatski povlači da religiozan čovek nema problem u ljubavi, ne čini greške, voli sve... Moja ljubav prema mojoj verenici zavisi samo od onog što nas dvoje imamo, od našeg odnosa, od stvari koje činimo jedno za drugo, od naše posvećenost jednog drugom. Zašto bih morao biti okrenut nekom ili nekoj sili da bih znao pokazati ljubav prema ženi koju volim? Nije li ovo besmisleno? Takve stvari ne zavise od religije, zavise od čoveka, dobar čovek je dobar bez obzira bio religiozan ili ne, zašto uopšte deliti ljude na religiozne i nereligiozne, ta podela je užasno besmislena. Zašto bi bilo koja podela prema takvom opredeljenju nekom donosila veća ili manja prava u životu. Ovaj film besramno govori da bez religije, čovek nije u stanju da voli iskreno. Smešno je preslaba reč za ovakav idiotizam.  Ovakva promocija svakako ne radi dobro za samu religiju. 


Evo sada demonstracija gluposti likova koji su hteli da na malouman način promovišu svoje stavove. Lik u razgovorima sa ocem konstantno ne obraća pažnju na taj religiozni deo očevih izlaganja, nikako da se okrene Bogu itd. U jednoj sceni, kada je sav njegov trud ostajao bez rezultata, u silnoj nemoći on pita oca "kako voleti nekog ko te uporno ignoriše" pri čemu ćale prikazuje kako njegovog zaludnog sina Bog i Isus vole iako ih on uporno ignoriše... Jedno pitanje za one koji smatraju da je ovo sjajan fazon, odlična ideja ili šta već... Zamislite npr. devojčicu/devojku/ženu koja se moli, poštuje sve principe i stavove religije... I ona završi pretučena, mučena i silovana. Ko je onda ovde taj koji ignoriše nečiju ljubav? Religiji kao ovakvoj svakako ne treba ovakva idiotska promocija, ona joj samo odmaže. Lepa promocija religije može se videti u čuvenom Ben-Huru, i tu ne mislim samo na fantastični deo filma već na onaj ljudski gde vidimo velike činove ljudskosti osobe za koju se religija vezuje. 


Mogli su sve ove ideje da proguraju bez problema pod uslovom da im religija pruži neki izlaz, olakšicu, nadu ili šta već. Ovakvu isključivost ne podržavam niti u jednom smeru. Imali smo skoro i primer idiotizma gde je lik Sv. Save stavljen na gej zastavu. E, to je taj idiotizam i ta maloumna isključivost o kojoj pričam. Bez obzira na ovu travestiju filmu obaram ocenu samo za jedan. Ako se odlučite na gledanje ovog filma, ovaj romantični deo će vam popraviti raspoloženje pod uslovom da na ovo drugo ne obraćate pažnju.

Zanimljivosti:
Kirk Kameron kao Hrišćanski Evanđelist nije želeo poljubiti nijednu drugu ženu osim svoje tako da su ovde morali njegovu ženu obući i našminkati tako da podseća na glavnu glumicu. On je svu zaradu dao u dobrotvorne svrhe. 95% filma je snimljeno samo jednom kamerom. Kuća u plamenu je realistična. Kako je tu kuću trebalo ukloniti odatle, odlučili su da je iskoriste za potrebe snimanja, samo su iz nje uklonili sve kako bi mogli kontrolisati plamen.

Naj scena:


Prepričavanje

Moja ocena: 5/10

среда, 27. фебруар 2013.

Tremors (1990)


Tremors (1990) on IMDb
Kod nas nazvan: Podrhtavanje
Žanr: Komedija | Horor | Naučna Fantastika
Režija: Ron Underwood
Glumci:  Kevin Bacon, Fred Ward, Finn Carter...

Priča:
Žitelji malog izolovanog grada brane se od opasnih podzemnih stvorenja.

Moj osvrt:
Kao klinac sam obožavao ovaj film. Zastrašujuće zveri koje terorišu gradić, opasnost na sve strane... šta tu ima da se ne voli. Kako nisam ovo gledao barem petnaest godina poželeh da se podsetim ovog dragulja iz mladosti i da realno procenim njegov kvalitet. Pre svega za ova dešavanja je izabrana odlična lokacija. Gradić od nekoliko ljudi koji se nalazi u pustari okružen planinama je sjajna ideja. Sami ste svesni koliko noviji filmovi ne paze na detalje pa se desi primetimo kako je nemoguće da se baš niko ne pojavi tu kada je opasnost ili kako se baš sve namesti da niko ne primeti nešto što ne treba ili dobra stara zašto nemamo telefonskog signala... Evo film star 20 i kusur godina je to rešio na odličan način. Pustara je izolovala ovaj grad od ostatka populacije, planine sprečavaju lak pristup, premali je broj ljudi da bi se lako branili.  Jednostavno i efikasno. 


Sama čudovišta su me zastrašivala kao klinca. I dan danas kada gledam, ona mi izgledaju veoma dobro. Recimo imamo znatno noviji film Deep Rising gde čudovište kao plod specijalnih efekata deluje prejadno naspram ovoga. Pa čak i u današnjim filmovima teško nas zapanje nekim opakim izgledom CGI čudovišta (čast izuzecima). Elem, kako i ovo nisu neki kolosalno dobri efekti, sjajno je već što su zveri pod zemljom, tako da kada god se pojave, izgledaju dobro. Eto, iako se zveri ne vide puno, iskorišćene su genijalno. Pre svega, ne znamo kada će da se pojave, što vam kreira opet neku dozu napetosti i ostavlja dosta mesta za potencijalna iznenađenja. Odlična ideja je i to što te zveri, kako već obitavaju pod zemljom, mogu da osete vibraciju, tako da svaki korak bilo kog lika predstavlja opasnost po život. 


Kada je kombinacija horora i komedije u pitanju, nisam tu neki veliki ljubitelj, ali mogu da se zadese filmovi koji mi prijaju. Problem je u tome što je retko šta od toga i komedija i horor. Recimo jedan od retkih filmova koji zadovoljava oba žanra je Jeepers Creepers, koji i prilično zabavlja ali ima i tu dozu horora koju bi trebalo da ima. Tremors je u tome mama. Horor ide do zaista dobrih granica i to ne samo kada su scene sa zverima u pitanju. Sjajna scena je kada likovi pronađu starca koji sedi na nekoj konstrukciji, koji je umro od žeđi zbog straha da siđe na zemlju... brutalno. Komedija u Tremors je nešto posebno. Nju ne čine gegovi, ne čine je budale koje prave gluposti i prave nerezonske poteze... 


Humor čine opasno dobro napravljeni likovi. Lako je saživeti se sa njima a svaki nešto posebno nosi u sebi. Tu imamo genijalno sprdanje sa mnogim osobinama kojim ljudi vole generalizovati druge. Recimo imamo bračni par koji ima teški teksašanski akcenat i oni su naoružani do zuba. Njihovi fazoni vezani za oružje su pravi užitak. Šta da vam kažem kada je čak i registracija njihovog automobila UZI 4U (UZI for you - UZI za tebe) Ne bih spoilovao druge likove, pogledajte i uživajte. Mogu samo da kažem da su odlični, da nema onih glupavih rasprava gde čim se grupa nađe u opasnosti, neki mudroser ide svima uz onu stvar, nema šablonskih podela uloga u toj grupi, nema ničega što bi vam skretalo pažnju sa dobrih stvari u filmu. 


Iskreno, kako sam ovaj film voleo kao dete, mislio sam da on sada neće zadovoljavati moje kriterijume. Opako sam se prevario. Ovo je odličan film i toplo ga preporučujem svima.

Zanimljivosti:
Originalno, čudovišta su trebala biti mnogo suvlja, ali je odluka kasnije promenjena. Prvi film Rebe MekEntajer. Ceo set sa gradom je izgrađen za dva meseca. Iako film nije dobro prošao u bioskopima, svu zaradu je utrostručio iznajmljivanjem VHS-a.

Naj scena:


Ideja...

Moja ocena: 7/10

уторак, 26. фебруар 2013.

Argo (2012)


Argo (2012) on IMDb
Žanr: Drama | Istorijski | Triler
Režija: Ben Affleck
Glumci:  Ben Affleck, Bryan Cranston, John Goodman...

Priča:
Verzija priče o udruženoj operaciji CIA i kanadske obaveštajne službe čiji je zadatak bio da spase šestoro ljudi koji se kriju u Iranu.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, kako je došlo do toga da jedan od prosečnih filmova iz 2012 dobije oskara, nemam pojma. Da li je to zbog očajne konkurencije ili prodavanja tamo neke priče, procenite sami. Verujem da već sada ima ljudi koji će se usprotiviti govoreći da je ovo kvalitetan film. Ok, ja ću izneti moje viđenje, vi koji smatrate da je ovo makar iznadprosečan film pobijte samo 50% onoga što tvrdim i priznaću grešku. Početak filma obećava. Popizdeli Iranci upadaju u ambasadu što zbog cele frke i opasnosti u kojoj se ljudi nalaze izgleda sasvim dobro. Potom se grupa od šestoro ljudi izdvaja i kreće u beg ne pomislivši čak da pozove nekog drugog sa sobom. Ok, borba za život ili šta već, nije bitno, takvu stvar ćemo im oprostiti. Elem, krenimo od ideje kako da se oslobode ovih šestoro. 


Ok, imamo zilion ljudi koji su ostali zatvoreni u ambasadi, ali njih fino masiraju simpatične Iranke dok im iranci šašolje jajca i kuvaju finu tursku kafu... a ne, ipak se to nije desilo. Zamislite, sva pažnja ne ide na te ljude već na ono šestoro koje je svoje dupe zabilo u kuću kanadskog ambasadora. Ta šestorka se konstantno smara, lelemudajući po kući. Samim tim, smara i mene kao gledaoca. Potom dolazimo do plana da se oni izvuku. Smisliće se lažni film, produciraće se, uradiće se bog zna šta samo da bi jedan čovek otputovao i vratio ono šestoro kao filmsku ekipu. Sjajno zar ne... kada bismo gledali Žandarme iz San Tropea možda. Ogroman deo filma troši se na pripremanje pozadine pomenutog filma a sami ćete proceniti do kraja koliko je tu bilo presudno. 


Inače država koja za vreme opakih nereda u zemlji popije priču da tu neki likovi žele snimiti film, to je klasična država retarda, ali dobro, navikli smo da se ameri odnose tako prema svima, ipak su oni vazda uzvišen narod a mi smo svi zaostala govna koja se kupaju jednom mesečno, i kojim možeš da prodaš muda za bubrege u svako doba, kao i priču da je ovo vrhunski film. Ne želim da se osvrćem na potcenjivanja inteligencije Iranaca ovde jer zaista nema smisla o tome ni komentarisati. Ceo film veštački kreira atmosferu a to je i više nego potrebno iz jednostavnog razloga što ova akcija i nema mesta u filmu. Ne verujete? Vi koji ste pogledali film, ispremotavajte ga samo na scene sa ovom šestorkom i pogledajte... dešava li se tu nešto vredno pomena? Recite mi da sve ove tzv. opasnosti u koje ovi nazovi jadnici (za malo) upadaju niste videli barem stotinak puta. Smešno. 


Cela ta atmosfera opasnosti se kreira užasno nerealnim scenama i sve se gradi tamo negde van ovih likova. Kao sve se dešava u poslednjem momentu kako bi mi jadni strahovali, pa se kao gomila slučajnosti ispreči i najmanjoj stvari koja se dogodi. E sada, pošto se ovde ne događa manje više ništa, zamislite koliko besmisleno deluje kreiranje atmosfere lažne opasnosti. Likovi su posebna priča. Prvo šestorka lemezina koji sede i čekaju kreće da se protivi liku koji dolazi da iz spase. Koliko jebeno besmisleno je ovo? Koliki idiot moraš da budeš da se protiviš čoveku koji želi da te spase ako znaš da nemaš drugog izbora? Eto ga odgovor... pa da kreiraš tu neku napetu atmosferu, eto zašto se ovo dešava. Elem, imamo ukazivanje počasti ovim likovima. Ček ček, znači sve što treba da uradiš je da budeš skriven u kući nekog tamo lika kako te opasnici ne bi dohvatili da bi doživeo silne počasti... Čoveče... još na to ovaj film propagira kako heroji nikada ne dobiju ono što zaslužuju, uvek su jadni u tajnosti. 


Znači braćo i sestre, samo se sakrijte od opasnosti, i eto, to je dovoljno da budete uvažavani. Još ta cela fama oko glavnog lika, kome od ovog nije muka, svaka mu čast. Kao se operacija ukida, ali on kao u silnoj patnji zbog toga herojski preuzima stvar u svoje ruke. Kakva gomila govana je samo ovo... I kao taj za potrebe filma kreirani heroj nema vremena da se vidi sa svojim sinom pa imamo onu silnu patetiku u porodičnim odnosima. Argo je film koji bukvalno nema ni jedan jedini izražen kvalitet. Koliko god da se trudim, ovde nemam ništa naročito da izdvojim. Priča - smešna i besmislena, likovi - nebitni i loše iskarakterisani, atmosfera - veštački kreirane gluposti, relevantnost sa istorijskim događajima - koliko i Ratovi Zvezda, gluma - zanemarljiva pored ovako jadnih likova... 


Jedan događaj jedva vredan pomena prioizveo je jedan film jedva vredan pomena, film koji nema ništa originalno u sebi, film koji nema ni jedan jedini adut zbog koga bih ga smatrao vrednim pažnje. Poštujem Afleka, Gudmena, Arkina i kompaniju, ali ovo je zaista smešno. Čestitke na oskaru, ali ta nagrada je odavno izgubila svaki kredibilitet.

Zanimljivosti:
Argo je ime broda na kom je Jason sa svojim Argonautima plovio po zlatno runo. Scenario za film u filmu "Argo" je pravljen za film Gospodar Svetlosti a zasnovan je na knjizi Rodžera Zelaznog. Prvo je britanska ambasada pružila utočište za šestoro izbeglih pa tek onda kanadska.

Naj scena:


Teško je u ovom bućkurišu izabrati nešto epohalno ali hajde, smišljanje novog filma i njegove pozadine je delovalo kao dobra podloga za simpatičnu komedijicu.

Moja ocena: 5/10

недеља, 24. фебруар 2013.

Chello hongmijoo ilga salinsagan (2005)


Cello (2005) on IMDb
Alternativni naziv: Cello
Žanr: Horor | Misterija
Režija: Woo-cheol Lee
Glumci: Hyeon-a Seong, Da-an Park, Ho-bin Jeong...

Priča:
Čelistkinjin život uznemiravaju čudni događaji koji dovode u životnu opasnost ljude do kojih joj je stalo.

Moj osvrt:
Ovaj film se bavi sličnom temom kao i film Machinist. Razlika u tome je što je ovaj film mnogo hrabriji, manje simbolike je ubačeno ali je ona ubedljivija, mnogo je jeziviji i brutalniji nego li Machinist, ali sve u svemu ništa manje kvalitetan. Kada kažem da se bave istom temom, nemojte ni da pretpostavite da ako ste gledali taj film, da ćete lako prozreti u to šta se ovde dešava. Machinist nije ni blizu složen kao Cello. 


Prvo ću krenuti od jedne loše stvari u filmu, a to je početni spori ritam. Možda i ovo nije spori ritam sam po sebi ali nam nije otkriveno mnogo, ne znamo razloge za povremene čudne događaje i mnoge stvari deluju bespotrebno, tačnije nemamo za šta da ih povežemo, da vidimo da li se dešavaju sa razlogom ili su jednostavno tu da premoste vreme do nečeg bitnog. Taj pristup verovatno sprečava ovaj film da dobije mnogo veću pažnju. Kada se u drugoj polovini filma sve složi i kada dobijemo razloge zašto se šta dešava, e onda se uviđa da je ovo odličan film, ali ne mogu da se otmem utisku da su mogli dati barem neki bolji nagoveštaj u ranijoj fazi. 


Veliki kvalitet je sama priča koja se cela zapravo saznaje u drugoj polovini filma. Ona fino složi sve što se izdešavalo i daje sjajnu podlogu onom što sledi. Tu vidimo jedan mračan događaj iz prošlosti glavnog lika, sve dobije logiku i film postane odličan. U Machinist smo imali pristup u kom glavni lik ne može da oprosti sebi zbog stvari koje su se desile. Ovde je to nešto drugačije. Ovde glavni lik ne uspeva da pobegne od jedne stvari iz prošlosti i to ne samo da utiče na njen život, utiče na to da ona htela ili ne donosi nesreću drugima. Što se toga tiče, film radi i ako ovo uzmete kao simboliku tereta koji muči nekog, zbog čega taj čovek ne može napred, ne može da ostvari sebe kao osobu ali ujedno i zanemaruje druge. Uz tu varijantu, imamo i onu malo mračniju gde se cela ta prošlost sveti liku na najbrutalniji način. 


Ne pričam o tome da li je taj lik to ovde zaslužio ili ne, sam rasplet u kom vam otkriju događaj iz prošlosti će opredeliti vas ka tome, pričam o mašti na kojoj se zasniva osveta. Može ovo delovati jednostavno i brutalno, ali kada vidite sam kraj, videćete beskraj mogućnosti za osvetu i kaznu. Opet, možemo se vratiti na onaj simbolički deo i reći kako je čoveku teško da se oslobodi takvih stvari a opet, možemo to gledati i na način da sve dok se ne uspe da prebrodi to, da njegove muke ne prestaju... svejedno. Kako god shvatili, ovde je to velemajstorski odrađeno tako da sporiji ritam sa početka ide u zaborav. 


E sada da malo branim taj sporiji deo filma, jer ne želim da to na vas deluje tako da ne pogledate film. Ima film svoj tok, stvari se konstantno dešavaju, otvaraće vam se pitanja zašto se nek stvari dešavaju, zašto neki likovi reaguju na neke stvari tako kako reaguju... Jedini problem je što tu nećete videti centralnu priču. Ni jedna jedina scena nije gubljenje vremena, samo sačekajte da vam se sve to složi. Sam poster filma obećava krvoliptanje i bog zna šta. Nema ovde toga puno, niti do pred kraj ima pregršt hororičnih, sablasnih scena. To za mene kao hororoljubca ne bi bio naročit problem da film nosi veliku dozu napetosti. To mu je zapravo najveća mana. Recimo da je uz onaj spori ritam i priču kojoj još ne vidite srž serivarna dobra doza napetih i donekle sablasnih scena, dobili bi remek delo. 


Ovako, poslastice za ljubitelje horora dolaze na samom kraju, a neke od njih su zaista jezivo dobre, ne kao nešto što će vas preplašiti već kao nešto što je prilično šokantno. A sve te scene odlično podržavaju centralnu priču. Braćo i sestre, ovo je veoma dobra drama sa odličnom pričom koja predstavlja dobar psihološki horor. Ako vam ne smeta nešto malo sporiji tok, ako vam ne smeta to što neko vreme nećete znati šta je zapravo priča, ovo obavezno overite... siguran sam da ćete uživati u ovom odličnom filmu.

Zanimljivosti:
U jednoj sceni vidi se ranac u obliku Sunđer Boba.

Naj scena:



Kraj koji otvara mnoge mogućnosti i predstavlja jeziv zaključak svega je odličan ali ipak događaj iz prošlosti koji složi celu priču je najbolja scena za mene.

Moja ocena: 7/10

субота, 23. фебруар 2013.

Hansel & Gretel: Witch Hunters (2013)


Ivica i Marica: Lovci na veštice (2013) on IMDb
Kod nas nazvan: Ivica i Marica: Lovci na veštice
Žanr: Akcija | Fantastika | Horor
Režija: Tommy Wirkola
Glumci: Jeremy Renner, Gemma Arterton, Peter Stormare...

Priča:
Ivica i Marica su lovci na ucene koji tragaju za vešticama i eliminišu ih po celom svetu. Kako se Krvavi Mesec približuje, brat i sestra otkrivaju novo zlo koje možda i krije odgovor na pitanja iz njihove prošlosti.

Moj osvrt:
Crvenkapica je otvorila serijal po nazivu "hajde da skrnavimo dečje bajke". Možda sam malo bio i strog prema tom filmu, možda je zaslužio čak i dvojku jer je sve to lepo uslikano, ali sadržaj i dalje smrdi poput raspalog leša vuka koga je lovac preklao nedeljama ranije. Snežanu i Lovca sam lagano preskočio i sumnjam da ću ikada pogledati taj film osim ukoliko neko od vas nema ludu želju da to učinim. Ivica i Marica je svakako nešto što nisam imao plan da gledam ali prijateljski poziv u bioskop je nešto što se ne odbija. Pa da počnemo. 


Već ste primetili da nekada nemam problem da film skrnavi delo po kom je napravljeno, ali sa skrnavljenjem bajki braće Grim svakako da imam problem jer to su jedna od najvećih blaga koje je književnost iznedrila. Tako da ovaj film prikazuje još jedno kolosalno nepoštovanje prema originalnoj bajci, pa mogu reći čak više i od pomenute Crvenkapice. Ako neko misli da je izvrgavanje bajke ruglu nešto mnogo lepo, gotivno i iznad svega originalno, think again. Evo nekoliko epohalnih ideja: Ivica je dijabetičar pa mora da se šprica na svaka dva sata kako bi ostao živ, glavni likovi poseduju arsenal na koji bi se digao i Švarcenegeru, veštice uz to što imaju moći, šibaju se poput Džet Lija, Ivica i Marica imaju fana koji prati njihov rad i sakuplja članke o njima... Brilijantno zar ne. Scenaristi su skontali i sledeće, ovo je ipak po dečjoj bajci, pa hajde da se malo sprdamo, da likovi psuju na sve strane. 


E sada, psovka može da bude dobar fazon ako je smeštena u ok kontekst (Veljooooooo....), ali psovka radi psovke prouzrokuje da lik zvuči kao plitkoumni degenerik. E ovde imamo brdo psovki ni iz čega. Recimo veštica izleće iz kuće, staje na tlo i eto tako kaže "shit". Ono što i nije loše, pošto se već sprdaju, je gomila brutalnosti, krvoliptanja, komadanja, krv pršti na sve strane, creva lete, puče glava, majko moja izginusmo... Onda imamo i par nekih misterioznih pričica. Prva se odnosi na Ivicu i Maricu i ta misterija traje 3,4 minuta. Prvo saznajemo da su neranjivi, onda Marica nešto sanja i samo klinac do 5 godina neće skontati u čemu je fazon. Sledeća stvar je način na koji možeš da ubiješ vešticu. Ceo film se bazira na priči da je spaljivanje jedini mogući način da ubiješ to zlo. Kasnije saznajemo da možeš da ih ubiješ i tako što ćeš oboriti drvo na njih ili ih odraditi osveštanim gatling mitraljezom ili koncima za šivenje. I onda skontaš da cela priča o famoznom Krvavom Mesecu potpuno nema smisla i da su veštice zapravo gomila retarda koje ne znaju ni kako mogu umreti. 


Elem, ono što je za mene najžešća priča su likovi/glumci. Uz svo dužno poštovanje, Gema Aterton me užasavajuće iritira, tako da nemam ništa protiv nje u kretenskom filmu. U obradi Borbe Titana, ona je čedna deva koja ne ide nikud, dolazi niotkuda a eto je tu. Džeremi Rener koji pretenduje da bude novi Brus Vilis, Met Dejmon, Tom Kruz ili ko već, ceo film kao da je pijan. E sada, da li je morao da bude odvaljen da bi glumio ovde ili šta, ne znam, ali on ovde trezan nije. Nastavlja se i sprdnja sa Stormerom. On je glumac od kog možeš da napraviš novog velikog negativca, ali zašto bi to radili kada možeš da mu daješ ovako smrdljive uloge a negativce će da tumače prerasli, deformisani degenerici (Wrong Turn) ili glupavi klinci (Scream). 


Na kraju najsvetlija tačka filma i nešto što je zaista dobro. Glavnog negativca, glavnu crnu vešticu glumi Famke Jansen. Nije fazon samo u tome što mi je srce zaigralo kada sam je video, ali ona jednostavno dominira svakom scenom, vidi se snaga njenog lika, vidi se samouverenost u odlukama, vidi se zlo koje izlazi iz nje. Eto, neko je uložio opak trud da nešto uradi kako valja i u ovom smeću od filma. Ono što dodatno ne valja su očajni dijalozi između likova, evo dan kansnije ne sećam se ni jedne jedine rečenice a to dovoljno govori i o humoru koji film nosi. Nasmejao sam se nekoliko puta, ali od muke... Famke diže filmu ocenu, ostalo ne moram ni da se trudim da zaboravim... dobro sam i do sada upamtio.

Zanimljivosti:
Famke Jansen je izjavila da je prihvatila ulogu jer je bila u lošoj finansijskoj situaciji. Naime, ona još od 2007. sprema svoj režiserski debi za "Bringing up Bobby" za koji je napisala i scenario, i za potrebe tog filma uložila je ogromna sredstva. Ivica je dijabetičar zbog događaja koji su se zbili u veštičjoj kući. Iz istog razloga, Marica je trebala imati probleme sa ishranom ali su to odlučili izbaciti.

Naj scena:


Pojava crne veštice

Moja ocena: 2/10

петак, 22. фебруар 2013.

The Hangover (2009)




The Hangover (2009) on IMDb
Kod nas nazvan: Mamurluk U Vegasu
Žanr: Komedija | Кriminalistički
Režija: Todd Phillips
Glumci: Bradley Cooper, Ed Helms, Zach Galifianakis, Justin Bartha

Priča:
Radnja filma se dešava u Las Vegasu. Posle momačke večeri, tri ortaka se bude mamurna u hotelu, ne sećajući se ničega što se desilo prethodne večeri i ne znajući gde se nalazi četvrti, inače budući mladoženja. Kreću u potragu za njim...

Moj osvrt:
Kako za danas ni Djuka ni ja nismo planirali nikakav tekstić, ovo je čak iznenadilo i mene. Uzeh malo da pobrišem sve i svašta sa računara i naiđoh na tekstualni fajl bulja.txt. Kako imam običaj da kreativnost pokazujem u davanju naziva koji blage veze nemaju sa onim šta predstavljaju, otvorih i pronađoh potpuno novi tekst za Hangover koji napisah onog momenta kada sam reprizirao film a sa namerom da ga objavim ako ikada odlučim da popravljam tekstove na blogu. Elem, upravo sam doradio i bacam vam ga na čitanje. 


Na neki način Hangover je pokrenuo i inspirisao novi način na koji se radi komedija. Nije originalan ali ono što sam video u njemu je nešto zaista dobro. Činjenica je da nas bombarduju svim i svačim kada je komedija u pitanju ali je isto tako činjenica da skoro svaka od tih komedija ima i dobrih stvari koliko god ona bila loša. Poblem zbog kog komedije ne uspevaju je taj što su one prepune šablona. Niko neće da se osmeli i malo nešto promeni već svi idu po istom principu. Ako je u pitanju romantična komedija, nakretenskiji mogući pristup je onaj toplo-hladno-toplo sa otkrovenjem i iskupljenjem na kraju. To su uvek predvidivi pravolinijski filmovi i svi ti šabloni i sve jadne i već milion puta viđene stvari ubiju ponešto kvalitetno u filmu (Crazy Stupid Love). Ako već gledamo ove teen komedije, od osamedesetih ništa originalno nije snimljeno, samo se prepakuje i taj žanr je praktično umro. Onda su ga preporodili time što su ubacili seksualne probleme u njih, pa smo dobili Američku Pitu što nije bilo epohalno, ali je bilo ok. Međutim Američka Pita je doživela 423974924 što zvaničnih, što nezvaničnih nastavaka, bilo da nose isto ime ili se zovu Sex Drive ili nešto treće. 


Ako pogledate Hangover, možda nećete videti originalne stvari, ali sigurno nećete videti glupave, gore pomenute šablone. Prva stvar koja radi posao je izbor likova, a tu ne mislim na glumce. Imamo četiri lika koja su uobičajena i u stvarnom životu. Zašto bi neko morao da pravi veštačke likove da bi stvorio zabavu... čemu gomila seksualno frustriranih likova, čemu egocentrične budale, čemu nevine dobrice... zašto malo za promenu ne bi imali obične momke u neobičnim situacijama. Pazite, ako suprotstavljamo verziju u kojoj imamo one karikature koje ne mogu da se snađu u jednoj običnoj situaciji, i verziju mnogo bližu životnoj gde se regularni likovi ne mogu naći u neobičnoj situaciji, ja uvek biram ovo drugo. Za ono prvo morate da imate unikat poput npr. Mr Been-a, Čarli Čaplina, Beni Hila itd. da bi bilo uspešno. A koliko takvih genijalaca postoji uopšte u istoriji kinematografije... pa recimo da se mogu nabrojati na prste. Jednostavno, ograničeni smo izborom takvih genijalaca. A pazite sada ovo, kada imate regularne likove, imate neograničen broj opičenih situacija u koje možete da ih smestite. Zato je za mene Hangover pun pogodak. Ne trudi se da vam nabaci grč na lice od smeha ali trudi se da vam dostavi neobične, uglavnom realne situacije koje spadaju u one "nećeš verovati šta mi se desilo", a to je nešto što svi mi volimo da prepričavamo, zar ne? 


Kako sam malo teži na davanju ocena, sve ovo do sada ne bi bilo verovatno dovoljno da ovaj film dobije sedmicu od mene. Ono što mi se svidelo je sledeći pristup. Momci se bude, vide da zilion stvari nije u redu, ne sećaju se šta se desilo i sve te stvari se konstantno gomilaju i sve su luđe. Da su se odlučili da prvo vidimo te stvari, njihov rezultat ne bi bio naročito vredan pažnje. Mi vidimo rezultat i pitamo se šta se kog đavola dogodilo kada je sve ispalo ovako. E to je već dobar pristup a evo mali primer (spojlerčić) kako bih dokazao tvrdnju: Momci izlaze iz hotela. Momak zadužen da parkira vozila gostima hotela do njih dovozi policijski automobil i kaže im "Vaš automobil gospodo". Ovo ne može da ne izazove salve smeha. A sada zamislite situaciju da ste videli prvo krađu tog automobila pa onda ovu scenu. Bila bi verovatno smešna, ali ni blizu kao u pomenutom izdanju. Evo suprotne situacije od one o kojoj juče pisah o I'm not scared i rekoh da je ideja odlična ali očajno prikazana. Ovde je sve ovo u principu prosečno ili ok, ali način na koji je prikazano je sve učinio duplo boljim tako da Hangover svakako spada u komedije koje treba da pogledate. Nema sigurno humor koji najviše volim a to je onaj prepun inteligencije i genijalnog sprdanja, ali je nešto sasvim drugačije od onog na šta su nas navikli. 


Kada sam rekao da je Hungover pokrenuo novi pristup, pomenuću da je Horrible Bosses ispoštovao smer koji je postavio ovaj film ali ipak nije uspeo da bude toliko dobar jer ipak su likovi malo više karikature nego što to volim. Ovde su ipak likovi simpatični. Imamo šmekera ali on nije šablonsko đubre od čoveka kakvim ovakve likove predstavljaju u filmovima. Imamo lika koji se povinuje odlukama svoje devojke i brani je koliko god njene odluke bile sulude i stavovi nekorektni, što je stvar koju takođe viđamo u realnom životu. Imamo jednog potpuno prosečnog lika i na kraju imamo jednu dobroćudnog, blesavog momka a da se ne lažemo, svi mi imamo takvog nekog ortaka koga gotivimo. Eto braćo i sestre, moje prvo čedo na ovom blogu je otišlo u istoriju i umesto njega je došao nov tekst. 


Zanimljivost:
Tri para blizanaca su korišćena za ulogu bebe u ovom filmu. Jedan automobil koji je korišćen za potrebe filma, ukraden je tokom snimanja. Stuov zub koji nedostaje nije plod efekata. On je izvadio svoj veštački zub i tako su scene snimane. Planovi vezani za nastavak filma su pokrenuti čak i pre prikazivanja ovog. U stvarnom životu, Majk Tajson je vlasnik sedam tigrova.

Naj scena:


Svako novo otkriće uz pitanje kako se to desilo...

Moja ocena: 7/10

четвртак, 21. фебруар 2013.

Io non ho paura (2003)


I'm Not Scared (2003) on IMDb
Kod nas nazvan: Ništa se bojim (!?!? po imdb-u)
Alternativni naziv: I'm Not Scared
Žanr: Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Gabriele Salvatores
Glumci: Aitana Sánchez-Gijón, Dino Abbrescia, Giorgio Careccia ...

Priča:
Dečak sasvim slučajno otkriva duboku rupu u zemlji i u njoj drugog dečaka koji je nečiji zatvorenik.

Moj osvrt:
U rukama nekog majstora, ovo je ne moglo već moralo biti remek delo. Prosto se čovek zapita kako neko može da usere ovakvu priču u toj meri da ona postane prosečna. Evo kako. U prvih 40 minuta filma dečak pronalazi ovu rupu i momče u njoj i ništa se drugo ne saznaje. Ako vam kažem da je oko te rupe i dečaka u tih 40 minuta potrošeno 3 minuta najviše, otvara se jasno pitanje na šta se troši ostalo vreme. Pa na dramu... a kakvu... to nemam pojma. Prikazano je gde to momče živi, malo se i vidi nešto ljudi koji žive u toj zapizdini, malo oko situacije u porodici i to je to. E sada, nije to popunilo ovih 40tak minuta već scene u kojim momak šeta/trči/vozi bicikl uz sasvim solidnu muziku. Hajde jedna scena da je takva, razumeo bih, ali gruvati bez potrebe toliko toga, to mi već smeta. Time svakako predstave tu dečiju nevinost, želju za istraživanjem, nestašnost ili šta već, ali kažem, previše mi je toga. 


Svi susreti sa tim zarobljenim dečakom bi morali biti jezivi i šokantni ali što je za mene neoprostivo, oni to nisu a evo zbog čega. Od dece se ne očekuje neka dobra gluma, tu ćemo se složiti, ali ovi klinci su odlični. Kao da im je neko objasnio da treba da se ponašaju prirodno i svima sam prezadovoljan... svima osim sa klincem iz rupe. On je jedini od svih klinaca koji pokušava da glumi i sve to deluje presmešno. Kako da se šokiram kada se klinac ponaša kao Orlando Blum, kada mu je svaka izjava takva da se unosi u lice i kao da svakom izjavom želi da kaže da će nešto kolosalno da se desi ... a priča stvari koje bi trebao da izgovara umoran klinac kome je muka od svega, a ne ptica zlosutnica koja priča simbolične baljezgarije. Na sve to, preterali su u  tome kakvu su kreaturu napravili od njega, a realno ni pozicija u kojoj se nalazi nije baš najsrećnije osmišljena. Mogla je ta rupa biti malo nedostupnija a i uslovi u njoj malo bolji jer je to klinče moglo umreti unutra 50 puta. 


Kako se sazna zašto je klinja unutra i ko ga drži tu, film automatski dobija na kvalitetu, vidi se potencijal da će svašta da se desi, vidi se sjajan prostor za gomile boleština, napetosti, dramatičnih scena... i sve to traje nekih par minuta posle čega kreće drama siromašne porodice osuđene da živi u nekom tamo pičkovcu, a sve što žele je da ih ogreje malo sunca dok pod palmam slušaju hitove armije Saleta Popovića. Posle ovog sudbonosnog saznanja, samo loš režiser neće uspeti da uključi gledaoce u film, da ih veže za likove i situacije... na žalost, to je ovde i problem. 


Na sve ostadoh ravnodušan i sačekah finale koje je dostavilo ne ono što sam očekivao, već ono što sam znao da će da se desi. I iz nečega što je totalno mlako, iz nečega što vas ne veže ni jednog jedinog momenta, tragedijom se pokušava prikazati nešto, neka pouka, neki šok i pobrati simpatije. Može to da radi posao, ali samo da je pre toga viđeno nešto više od golog proseka. Ovako, jedna vrhunska ideja upropašćena je totalnom neodređenošću u smeru kojim radnja treba da ide, upropašćena karikaturom od zarobljenog deteta, upropaćena razvučenošću koja je ubijala svaki pozitivan deo filma i činila ga zanemarljivim... Jedino bogatstvo filma je sjajna gluma gomile klinaca. Mogu samo da zamislim na šta bi npr. ovo ličilo u rukama jednog Bergmana, Polanskog pa možda čak i Istvuda. Inače, zahvaljujući Djuki saznao sam da je film rađen po knjizi Nikola Amanitija, pa koga zanima, možda se više usreći sa njom.

Zanimljivosti:
Ovaj film je blago zasnovan na priči o kidnapovanom dečaku iz Milana i knjizi koja je bila inspirisana tim događajem. Pošto je ceo film priča sa tačke gledišta jednog deteta, sve scene su snimane sa visine tog dečaka.

Naj scena: 


Otkriće vezano za zarobljenika

Moja ocena: 5/10