Fireproof (2008)

Žanr: Ljubavni | Drama
Režija: Alex Kendrick
Glumci:  Kirk Cameron, Erin Bethea, Ken Bevel...

Priča:
Kako bi pokušao da spasi svoj brak, vatrogasac pokušava da iskoristi eksperiment od 40 dana u kom treba na svaki mogući način da pokaže kako mu je stalo do supruge.

Moj osvrt:
O ovom filmu pričaću prvo kao o finoj romantičnoj komedijici, a potom o religioznoj propagandi najsmrdljivijeg tipa. Kao romantična komedija, ovo je upraovo ono što tražim ako tražim nešto lagano, što nije šablon i što ne vređa inteligenciju. Bračni par prolazi kroz težak period, razvod je sve očigledniji, ne mogu da se dogovore bla bla bla... Ono što je super, stvari nisu crno-bele, vidi se krivica i jednog i drugog, vide se mane i vrline jednog i drugog i to je to. E sada, da to sve ne bi puklo, momkov tatica uskače sa predlogom kako bi momče moglo sačuvati devojče pomoću nekog tamo eksperimenta od 40 dana. Možda ovo ne zvuči naročito sjajno, ali verujte mi, sasvim je fino sprovedeno u delo. 

Prvo se vidi sa koliko ljubavi i pažnje lik ulazi u to, koliko je spreman uložiti sebe da njegov brak opstane. Kao što rekoh, videće se koliko je i njemu ali i njoj u svakom periodu stalo da sačuvaju brak. Kroz to se provlače i njihove priče van kuće, njegov posao vatrogasca nosi finu dozu scena šala sa kolegama ali i akcije u kojoj on pokazuje da hrabrost. Ima tu finih scenica i sve to fino deluje kao jednostavna zabava. Pošto nema ovde onog usranog šablona toplo-hladno-toplo, stvoreni su svi preduslovi da ovo bude priča koja će se fino razvijati. I tako i jeste, film se fino razvija iz situacije u situaciju, gde se stanja u kojim su glavni likovi konstantno ali postepeno menjaju. To rezultira gomilom simpatičnih scena gde vidite nervozu, pa potom vidite likove koji traže izgovor, vidite trud, vidite ljubav i na kraju, vidite dobru, nešablonsku završnicu koja je umrla kada su ove nove romantične komedije u pitanju... 

Pročitah gomile kritika na netu koje kažu kako je ovo patetično u tri lepe. Hm, interesantno ali ja patetiku nigde nisam video. Video sam loše i dobro pokazivanje ljubavi, video sam spremnost za oproštaj, video priznanje i to mi je izgledalo sasvim fino. Patetikom je prebogat onaj drugi deo filma bez kog bi ovo bila fina romantična komedijica za popravljanje raspoloženja koju bih rado preporučio svima. Uz tu ljubavnu priču, ovaj film je prebogat temom odnosa sa Bogom. Naravno da poštujem svačiji izbor, nemam problem ni sa kakvom igrarijom sa religijom, nemam ništa protiv promovisanja iste na bilo koji ukusan i inteligentan način, ali ovo je besmisleno. Otac glavnog lika pomaže sinu da vrati ženu i non stop ponavlja kako pre svega mora čovek da se okrene Bogu jer pravu ljubav može upoznati samo tako. I to ne samo on, i jedan prijatelj pokazuje kako njegov brak funkcioniše zato što je on veoma religiozan ili šta već. 

Ček ček ček, znači nereligiozni ljudi nisu u stanju da vole kako valja... to je samo pravo religioznih... Hm, zanimljivo stanovište. Da li to automatski povlači da religiozan čovek nema problem u ljubavi, ne čini greške, voli sve... Moja ljubav prema mojoj verenici zavisi samo od onog što nas dvoje imamo, od našeg odnosa, od stvari koje činimo jedno za drugo, od naše posvećenost jednog drugom. Zašto bih morao biti okrenut nekom ili nekoj sili da bih znao pokazati ljubav prema ženi koju volim? Nije li ovo besmisleno? Takve stvari ne zavise od religije, zavise od čoveka, dobar čovek je dobar bez obzira bio religiozan ili ne, zašto uopšte deliti ljude na religiozne i nereligiozne, ta podela je užasno besmislena. Zašto bi bilo koja podela prema takvom opredeljenju nekom donosila veća ili manja prava u životu. Ovaj film besramno govori da bez religije, čovek nije u stanju da voli iskreno. Smešno je preslaba reč za ovakav idiotizam.  Ovakva promocija svakako ne radi dobro za samu religiju. 

Evo sada demonstracija gluposti likova koji su hteli da na malouman način promovišu svoje stavove. Lik u razgovorima sa ocem konstantno ne obraća pažnju na taj religiozni deo očevih izlaganja, nikako da se okrene Bogu itd. U jednoj sceni, kada je sav njegov trud ostajao bez rezultata, u silnoj nemoći on pita oca "kako voleti nekog ko te uporno ignoriše" pri čemu ćale prikazuje kako njegovog zaludnog sina Bog i Isus vole iako ih on uporno ignoriše... Jedno pitanje za one koji smatraju da je ovo sjajan fazon, odlična ideja ili šta već... Zamislite npr. devojčicu/devojku/ženu koja se moli, poštuje sve principe i stavove religije... I ona završi pretučena, mučena i silovana. Ko je onda ovde taj koji ignoriše nečiju ljubav? Religiji kao ovakvoj svakako ne treba ovakva idiotska promocija, ona joj samo odmaže. Lepa promocija religije može se videti u čuvenom Ben-Huru, i tu ne mislim samo na fantastični deo filma već na onaj ljudski gde vidimo velike činove ljudskosti osobe za koju se religija vezuje. 

Mogli su sve ove ideje da proguraju bez problema pod uslovom da im religija pruži neki izlaz, olakšicu, nadu ili šta već. Ovakvu isključivost ne podržavam niti u jednom smeru. Imali smo skoro i primer idiotizma gde je lik Sv. Save stavljen na gej zastavu. E, to je taj idiotizam i ta maloumna isključivost o kojoj pričam. Bez obzira na ovu travestiju filmu obaram ocenu samo za jedan. Ako se odlučite na gledanje ovog filma, ovaj romantični deo će vam popraviti raspoloženje pod uslovom da na ovo drugo ne obraćate pažnju.

Zanimljivosti:
Kirk Kameron kao Hrišćanski Evanđelist nije želeo poljubiti nijednu drugu ženu osim svoje tako da su ovde morali njegovu ženu obući i našminkati tako da podseća na glavnu glumicu. On je svu zaradu dao u dobrotvorne svrhe. 95% filma je snimljeno samo jednom kamerom. Kuća u plamenu je realistična. Kako je tu kuću trebalo ukloniti odatle, odlučili su da je iskoriste za potrebe snimanja, samo su iz nje uklonili sve kako bi mogli kontrolisati plamen.

Naj scena:

Prepričavanje

Moja ocena: 5/10