Scarface (1983)

Kod nas nazvan: Lice sa Ožiljkom
Žanr: Kriminalistički | Drama
Režija: Brian De Palma
Glumci: Al Pacino, Michelle Pfeiffer, Steven Bauer ...

Priča:
U Majamiju 1980, odlučni kubanski emigrant preuzima kartel i postaje jako gramziv.

Moj osvrt:
Scarface sam uvek smatrao za dobar film ali nikada ga nisam doživljavao kao masterpis. Sve je to bilo ok ali mi je izmicalo da tu postoji nešto više od gangsterske priče. Pogledajte npr. Kuma, koliko tu nivoa ima, koliko likova, koliko drame, koliko priče. Dugo mi već stoji u listi sa predlozima i dugo sam odlagao gledanje upravo iz gore pomenutih razloga. Iskreno, očekivao sam da ću ovog puta prezevati film. Neočekivana stvar je upravo ta što sam ovoga puta video mnogo više nego u prethodnim gledanjima. 

No hajde da počnemo od onoga na šta prvo pomislite kada je Scarface u pitanju - lik Tonija Montane. Ok, film nam daje njegovu priču i kako je postao to što je postao. Ne bih puno o tome, gledali ste verujem ovo nebrojeno puta. Zanimljivo je što u momentu kada ga upoznajemo, on je već surovi ubica koji nema trunke zadrške kada nekom treba oduzeti život. Znači ne vidimo priču kako je to postao. Kada prvi put gledaš ovo u filmu, zapitaš se, ako je on ovakav sada, šta nas tek čeka? Gde će nas to odvesti. Vidite kako su na jednostavan način već dostavili donekle formiran lik? Film tek kreće a dobijaš sve ovo. Mnogi filmovi se završe, likovi ostanu ravni kao daske. 

Malo o glumi. Ne bih toliko o Paćinu, sve je ve viđeno i rečeno. Ima tu vrhunskih bravura, ima tu i preglumiljvanja ali on je i to preglumiljvanje izneo na užasno karakterističan način. Jedan od retkih glumaca koji i kada pretera, ne otera vas od scene, uloge i lika. Njegovo preglumiljvanje ne upropasti momenat. Svi ostali su neopravdano u senci. Svi donose vrhunsku glumu ali se vidi da su namerno postavljeni ispod radara kako bi Paćinov lik bio upečatljiviji. Ne bih sada nabrajao svakog ponaosob ali moram da pomenem da je Stiven Bauer sjajan u ulozi desne ruke i Tonijevog prijatelja. Ne znam šta se dešavalo kasnije sa ovim čovekom. Ne pamtim ga iz nekih narednih filmova tako da nisam siguran da li ima još uloga kojima može da se pohvali. Bilo bi šteta da nema. 

Film radi odličan posao u najavlijvanju sledećih koraka u Tonijevom usponu. Pre nego što do napretka u njegovom "poslu" dođe, film nam otkrije mogućnosti. Onda Paćino svojom glumom dočara glad za nećim većim, sposobnost da se snađe, neustrašivost i spremnost. Dakle, film nam zagolica maštu šta bi bio sledeći korak u Montaninom usponu, sam Montana postupcima kaže "Evo me". Mislite da to nije bitno? Ako me film ni jednom ne natera da se zapitam "kako je to uspeo", "zašto je to uradio", "kako je došao dovde", onda je njegov lik napisan kako treba, onda je njegova priča potkrepljena svim potrebnim detaljima. I ovde moram da navedem najjednostavniji primer a perfektnu scenu. Kada Montana obavi nešto za svog budućeg šefa Frenka a ovaj mu ponudi posao i izvede ga u klub, kada budete ovo gledali ponovo, obratite pažnju na momenat u kom Montana gleda po tom klubu i u kom gleda prelepu Elviru. Tačno vidite glad u očima za svim tim. Režija i gluma na najvišem mogućem nivou. 

I upravo ta glad ga vuče dalje. Kroz ceo film se odvija borba između toga gde on jeste i gde mu je zapravo mesto. Niko ga ne vidi na visokom položaju ali uprkos tome, Toni ide gore. Nisu mu protivnici samo šefovi mafije, njihove ubice, policija, vlast, protivnici smo mu i mi kao publika. Ne želimo uspeh takvim ljudima. I uprkos svemu tome, Toni uspeva. I samim tim, on zadobija na neki način naše poštovanje. Čudno je to na kakve emocije nas film natera. Ovo je lik za kog ne bismo imali ni trunku poštovanja, ali njegova želja da uspe, njegova smelost i odlučnost su vredni divljenja. Da je dobar čovek, bio bi velikan. 

I Toni bi trebao biti zadovoljan svojim uspehom, zar ne? Neverovatno je da on to nije. Preskočiću priču o tome da kada imaš moć, uvek tražiš još. Ne postoji moć koja bi zadovoljila ovog čoveka. Zašto? Zato što on traži priznanje tamo gde ne može da ga dobije. I to je upravo ono što ga povređuje. On ima moć ali nema uvažavanje. I dalje je neškolovani lik sa ulice koji nema ni trunke stila. Ono što je najgore za njega je što ne uspeva da pred majkom bude sin kakvog je želela. On nema sposobnost da učini tu ženu zadovoljnom jer ono što radi ne može učiniti majku ponosnom. Koliko god bio uspešan u poslu u kom radi, on je neostvaren. 

Došli smo do porodice i tu veliku ulogu ima njegova sestra prema kojoj ima i više nego zaštitnički stav. Ok, možemo to posmatrati kao ulogu velikog bate ali u Tonijevom slučaju ovo ide korak dalje. Ako pogledamo sve ljude koji ga okružuju, svi spadaju u jednu ili više od sledećih grupa: ubice, narkomani, varalice, dileri, mafijaši, korumpirani policajci, pokvareni bankari... Jedina čista osoba koja ga prihvata je upravo nejgova sestra. I to je neka nevinost koju on želi da sačuva. Želi da njegova sestra bude uspešna ali čista - ono što on nikada ne može biti. Da bi je sačuvao, spreman je na sve. Simbolika je i više nego jasna.

Pomenuo sam da nas film tera da na neki način prihvatimo pa i poštujemo Montanu. Vratimo se na pomenutog Kuma, kada Vito Korleone saziva sastanak gde se dogovaraju o razbijanju droge pri čemu je njegov uslov da se to ne radi u blizini škola i da se ne diluje deci. Koliko god odvratno bilo to što rade na neki način poštuješ ovu odluku. Montana prerasta čoveka za kog je radio i nije sa njim u dobrim odnosima ali ga ne dira prvi. To je poštovanje na neki način. Kasnije u jednoj sceni svesno sebe stavlja u lošu situaciju kako bi spasao život deci. Još jedan momenat vredan poštovanja. Koliko god bio odvratan u onome što radi, ovaj čovek opet uspeva da nas kupi. 

Čovek mora crpeti snagu iz ljudi koji ga okružuju. Sa jedne strane Toni tu ima sreće, sa druge strane je jako tragična ličnost. Pre svega, živi sa ženom kojom je bio fasciniran. Nema sumnje da je jako voli. Ali on je čovek koji želi porodicu a sa njom nikako ne uspeva da je zasnuje. Potom tu je i njegov veliki prijatelj Mani. Iako bi Toni trebao imati poverenja u njega, iako bi trebao da mu dozvoli neke stvari, on to ne čini. Pogledajmo momenat u kom nije imao moć - ova žena je za njega bila sve što želi. Mani je bio njegova desna ruka. Kada je stekao moć, nesvesno se distancirao od oboje. I onda vidiš kako opsesija i san o velikoj moći zapravo udalje čoveka od ljudi koji bi trebali da slave i njega i tu moć. I tu imamo pefektnu scenu. Toni je u raskošnom kupatilu u kadi, njegova supruga je tu, Mani je tu. Par minuta kasnije je uspeo da se posvađa sa jednim i drugim, oni izlaze, kamera se odaljava i vidi se Toni koji je sam u tolikoj raskoši. Opasno jaka scena. 

Verujem da će većina reći da film kulminira završnom scenom krvavog obračuna. Za mene ta scena jeste odlična ali predstavlja logičan sled svega što gledamo. Film ima gomilu blistavih momenata ali za mene ključni je jedna večera gde su Toni, njegova supruga Elvira i najbolji prijatelj Mani. Tu je zapravo ono što mi je promicalo u svim prethodnim gledanjima ovog filma. Tu me je film ubedio da je mnogo više od uspona i pada jednog gangstera. Ne razumete pogrešno. I bez ovoga, film bi bio odličan ali ovo mu je dalo neuporedivo veći kvalitet. O čemu se zapravo radi? 

Prvo, Toni pokreće priču o tome gde sve ovo vodi. Čak iako doživi neku starost, sve vodi ka nekom klišeu koji ne opisuje baš život koji on želi. U tom momentu je okružen ljudima (drugim posetiocima restorana) koji mu se gade ali nekako ide ka tome da bude jedan od njih. Tada ti je jasno da čovek samo želi normalan život, normalnu porodicu. Upravo tada, Toni priznaje svoj poraz. Dobar je u onome što radi ali je promašen u svemu onome što bi ostvario. Ono što je radio nije mu donelo željeno. Tragedija ovog lika je što je svestan šta je on, svestan je da ne može i nema sposobnost da bude ono što želi a uporno se trudi da postane to na jedini način na koji zna. 

Njegov poraz je u to veći kada ga čuje i iz usta žene koju neizmerno voli uprkos svemu. Bolna istina o sopstvenoj promašenosti ga je ubila. Meci su samo izbušili telo koje je ostalo bez života mnogo ranije. I ova večera kulminira Tonijevim obraćanjem ostalim ljudima u restoranu. On ne samo da je svestan svog poraza, svoje promašenosti, svestan je promašenosti ljudi koji su tu oko njega. I tu ide jedan od najboljih monologa koje sam video na filmu. Surova istina iz usta čoveka od kojeg je nisi očekivao. Spektakularna scena koja pokazuje svu vrednost ovog remek dela. Ne postoji pobednik. Svi su poraženi.

Da ne bude "jel moguće da nisi pomenuo muziku" evo pominjem i muziku. Ok sam sa pop muzikom iako nije baš moja šoljica čaja. Uglavnom sam na te pop numere ostao ravnodušan. Jedina koja mi je legla sjano je "Push it to the limit" u scenama kada se vidi lagani uspon Tonija i njegove grupe. Glumu sam već pominjao. De Palma je na najvišem mogućem nivou. To se vidi iz scene u scenu a neke detalje sam već i naveo. Mislim da sam ovaj film gledao barem pet puta. Mogu vam reći da sam ovog puta najviše uživao i da sam konačno video ono što u njemu najviše vredi.

Zanimljivosti:
Kada je Scarface ponovo trebao ići u bioskope (2003), producenti su tražili od De Palme da zameni muziku i ubaci rep kako bi bio u duhu novijeg vremena. De Palma je (srećom) to odbio. U sceni kada Toni vozi Elviru, Paćino je želeo da se našali i stavio njen šešir na glavu. Mišel Fajfer se okrenula i iskreno nasmejala. Likovi su ostali u ulogama i De Palma je odlučio da zadrži scenu u filmu. 

Paćino je izjavio kako je uloga Toni Montane jedna od njegovih najdražih. Montana koristi reč "yeyo" za drogu. Paćino je naučio tu reč dok je učio kubanski akcenat i De Palma je odlučio da zadrži to u filmu. U sceni kada Toni gleda TV u kupatilu, on kaže "Look at dem pelicangs fly." To je jedna od rečenica koju je Paćino ponavljao dok je vežbao kubanski akcenat. De Palma i Spilberg su veliki prijatelji i imali su običaj da se posećuju tokom snimanja. Spilberg je posetio De Palmu dok je snimana scena okršaja Montane i Kolumbijaca. De Palma je dozvolio Spilbergu da režira jedan kadar. 

Da bi lakše ostao u ulozi, Paćino je tražio od direktora fotografije Džona Alonza da priča sa njim na španskom. Kokain korišćen u filmu je zapravo bio mleko u prahu zbog kog je Paćino zaradio oštećenja disajnih puteva. Stiven Bauer je dobio ulogu bez audicije. Tokom snimanja finalne scene, Paćino je uhvatio pušku za cev. Iako su korišćeni ćorci, on je zaradio opasne opekotine po ruci i snimanje je obustavljeno na nekoliko nedelja. Iako je naziv filma Scarface, Montanu su u filmu samo jednom tako nazvali i to na španskom.

Oliver Stoun je Toni Montanu imenovao po svom omiljenom igraču američkog fudbala, Džou Montani. De Palma je bio oduševljen Stounovim scenariom i napustio je snimanje filma Flashdance da bi snimio ovaj. Reč Fuck je izgovorena 207 puta (izgovori se na svakih 1.21 minut). Scarface je zapravo bio nadimak Al Kaponea. Tami Lin Lepert je devojka koja se u bikiniju pojavljuje u sceni sa motornom testerom. Ona je imala nervni slom zbog snimanja takvog nasilja i posle toga je nestala. Posle tog nervnog sloma je tvrdila da neki ljudi žele da je ubiju. Do dana današnjeg ona nije pronađena.

U Majamiju, turistička organizacija grada nije želela da dozvoli snimanje jer je smatrala da film može loše da utiče na turističku posetu gradu. Film je trebao biti potpuni rimejk istoimenog filma iz 1932 gde se radnja odvija u Čikagu ali nisu imali budžet za to. Paćino je želeo da Glen Klouz glumi Elviru ali producenti su smatrali da ona nije dovoljno privlačna.

Naj scena:

Sjajna scena u restoranu i monolog na kraju...
So say good night to the bad guy!

Moja ocena: 9/10