The Thomas Crown Affair (1968)

Kod nas nazvan: Afera Tomasa Krauna
Žanr: Kriminalistički | Drama | Ljubavni | Triler
Režija: Norman Jewison
Glumci: Steve McQueen, Faye Dunaway, Paul Burke...

Priča:
Multi-milioner Tomas Kraun veruje da je izveo savršenu pljačku. No njegovu samouverenost uzdrmaće privlačna žena, istražitelj osiguranja koja će učinit sve da raskrinka ovog čoveka.

Moj osvrt:
Film otvara lepo zamišljena pljačka. Zapravo gledamo da se neki plan ispunjava ali nismo sigurni baš šta to gledamo. Sa jedne strane smo prevareni mi, sa druge strane su prevareni oni koji su u planu da budu na tom mestu. Kada su filmovi na ovu temu u pitanju, tu moram da pomenem Sting koji ima sjajne likove zabavan je celim tokom. Afera Tomas Kraun nikako nije mogla da se odluči da li želi da bude to, da li želi da bude drama jedne osobe ili ljubavna drama. Iako jako simpatičan film, ostao je nedorečen u svim tim segmentima. 

Pored Tomasa Krauna imamo i Viki Anderson koja je unajmljena da ga raskrinka. I ovo je prvi neubedljiv momenat u filmu. Zaključivanje kojim ona lako dolazi do mastermajnda koji stoji iza pljačke je zaista presmešno. Ako želiš da dokažeš da je neko sposobniji i inteligentniji od ostalih neka njegovo rešenje bude otkrovenje a ne nasumično nabadanje koje je dovelo do rešenja. 

Da li je to brzo otkrivanje loše? O ne. Igra otvorenim kartama nas dovodi do situacije gde imamo nadmetanje dva kefala. Realno, kada imamo ovakvu situaciju, preokreti su bolji, igre zahtevnije, likovi ubedljiviji. I ova priča je krenula sjajno. Zaplet u kom smo svesni da priča može da se završi na toliko načina je odličan. 

Ovaj film bi bio vrhunski da je odgovorio na samo jedno pitanje - ko je Tomas Kraun? Prvo je nejasno šta su motivi za pljačku. Čovek je bogataš. Zašto bi pljačkao? Film nekoliko puta pokušava da nas navede na odgovor ali sve se završava na melanholičnom izrazu lica vejlikog Stiva MekKvina. Da je neko drugi u ovoj ulozi, ovo bi bilo slabo. MekKvin nekako pokrpi svaki problem. Sve vreme postoji taj neki utisak da film kreće da nam priča priču o ovom čoveku i nikada zapravo ne uspeva da nam saopšti nešto krucijalno. Šteta.

Ovde moram da pomenem prelepu pesmu Windmills of Your Mind od Noela Harrisona. Dok ovo pišem ona se po ko zna koji put vrti u pozadini. Postoji scena u kojoj gledamo MekKvina i čujemo ovu pesničku perfekciju. I ova numera je upravo ono o čemu sam pričao, kreće da nam priča priču. Melanholija, tuga, emocija, sve je u ovoj maestralnoj pesmi. Bukvalno su mogli malo da nam dodaju nešto o Tomasu i to bi bilo to. Ali sve što mi dobijamo je nešto u fazonu "Ja sam takav čovek". Kakav bokte? 

Kada je Viki u pitanju, njeni pokušaji raskrinkavanja su za nju način da razotkrije Tomasa Krauna kao pljačkaša. Za nas su oni nešto više a to je da se dođe do odgovora ko je Tomas Kraun. Ok, možemo reći da je možda namera bila da Tomas ostane znak pitanja. Ali to je za mene loš izbor, pre svega što film ne uspeva da poentira na dramu ovog čoveka. Šta je razlog njegove zamišljenosti, šta ga tera da radi ono što radi, zašto mu je prevara u krvi? 

I onda dolazimo do sukoba ljubavne priče i razotkrivanja Tomasa kao lopova. Ako imaš dva moguća izbora, moraš da mi daš težinu oba. Na žalost ovde toga nema. Ljubavna priča, iako je krenula prelepom erotikom ostala je neubedljiva. Bemti veslo pa imaš Stiva MekKvina koji bi bio najveća faca na svetu pa sve da glumi Marijana Rističevića, imaš fatalnu, inteligentnu i zanosnu Fej Danavej i to ne umeš da iskoristiš. Grrrrrrrr. Njihova harizma radi ovde veliki posao ali mogla je biti iskorišćena mnogo bolje. Tada bih vam pisao o jednom masterpisu. Tako da nema ovde puno razloga da glasamo za ljubavnu priču osim eventualno spasenja Tomasa Krauna. Šta onda donosi njegovo raskrinkavanje? Ništa posebno jer ne znamo šta i ko je on. Koliko bi ga to uzdrmalo? Šta bi se onda desilo? Da li je spreman na to? 

No scena koja zakuvava odnos dvoje glavnih likova je jednom rečju PROKLETAPERFEKCIJA. Gledamo partiju šaha koja je na početku neki sukob umova. Kao da na tabli gledamo trenutnu situaciju u kojoj Viki želi raskrinkati Tomasa a Tomas je želi navesti na krivi put. No to polako prerasta u nešto sasvim drugo. Pojavljuje se tenzija, pokreću pitanja, tišina savršeno radi posao, hemija između ova dva lika eksplodira i erotičnost naprosto kipi iz trena u tren. A za sve to vreme njih dvoje igraju šah. Ljubavna scena posle ovoga ne bi donela ništa. Ovo je jedan od najvećih erotskih klimaksa koji se mogu videti na filmu. 

Iako sam ga uglavnom kritikovao, film je jako zanimljiv i jako gledljiv. Kritika dolazi odatle što je ovaj film mogao biti epski. The Thomas Crown Affair nam je ostao dužan odgovore, dužan neke veće ljubavne priče, dužan neke veće drame koju se nadam da ću videti u rimejku. Nekako mi se čini da nije postojala šansa da promaše šta god da su dodali u svrhu ovih stvari koje nedostaju. Sve ostalo je tu. Pričica, likovi, dijalozi, glumci (pffffffffffffff) i vazda emotivna Windmills Of Your Mind. Film vredi jednom pogledati. Ovu pesmu treba slušati večno.

Zanimljivosti:
Pisac Alan Trustman je došao na ideju za film dok je radio u banci i u slobodno vreme je zamišljao kako bi je opljačkao. Ovo je navodno najdraži MekKvinov film u kom je glumio. Fej Danavej se pojavljuje i u rimejku. Pljačka je snimana u banci. Čuvari su znali da je snimanje u toku dok klijenti banke to nisu znali jer je korišćena skrivena kamera za snimanje. Jedan minut ljubljenja u sceni nakon igranja šaha je sniman 8 sati. Bagi koji se pojavljuje u filmu je dizajnirao sam MekKvin. Šon Koneri je trebao tumačiti glavnu ulogu ali je odbio jer je bio premoren posle snimanja You Only Live Twice. Kasnije se pokajao zbog odluke. Stiv MekKvin nije koristio dublera. Pesma Windmills of Your Mind je dobila Oskara. Fej Danavej je promenila 29 kostima u filmu. Kompozitor Michael LeGrand, kome je ovo prvi put da radi za holivudski film, odgledao je verziju filma od 5 sati i onda je 6 nedelja stvarao muziku za film. Na kraju je iskomponvao 90 minuta muzike.

Naj scena:

Partija šaha.

Moja ocena: 7/10