Green Book (2018)

Kod nas nazvan: Zelena Knjiga
Žanr: Biografski | Komedija | Drama | Mjuzikl
Režija: Peter Farrelly
Glumci: Viggo Mortensen, Mahershala Ali, Linda Cardellini...

Priča:
Italo-američki tabadžija iz radničke klase počinje da radi kao vozač afro-američkom pijanisti na njegovoj turneji po državi šezdesetih.

Moj osvrt:
Green Book je dobio Oskara iz istog razloga kao i Moonlight. Nema ovde ni trunke nekog posebnog kvaliteta zbog kog bi ovaj film bio izdvojen od ostalih. Na sreću, kao i Moonlight ovo ne nervira, samo imate onaj utisak da se planski pravio film koji će ponovo imati ugnjetavanu ličnost. Za razliku od Moonlight ovde ima više sadržine ali je ona prežvakana, već viđena i nebitna. Bez jednog sjajno osmišljenog lika, ostalo bi bilo debelo ispod proseka. 

Elem, glavna tema je udruživanje dva čoveka koja naizgled ne mogu da funkcionišu zajedno. Prvi problem je što do tog udruživanja čekamo previše. Imamo neke priče i pričice oko glavnog lika (Nik Valelonga - Vigo Mortensen) i nisu one loše ali zapravo ne služe ničemu. Dok Nik i Dr. Širli ne krenu u vožnju nekako smo izbombardovani gomilom repetitivnih scena. 

I sada kada dođe do zajedničkog putovanja Nika i Širlija, očekujete malo dobrog humora. Nema ga. Ne baš da je na nuli, ima par stvari koje su simpatične ali humor je jako otrcan. Film je predvidiv od prve do poslednje scene. Takav je i humor. Dobićete sve što očekujete od priprostog, dobrodušnog tabadžije i previše čistog lika. Ne samo da nije zanimljivo, ovo je viđeno previše puta. Jbg, možda je mnogo od komedije koja dobije oskara očekivati originalan humor. 

No lik Nika Valelonge i izvođenje Viga Mortensena su na najboljem mogućem nivou. Iako retko funkcioniše odnos ova dva lika, i Nik i Vigo su besprekorni. Ovaj dobroćudni, priprosti, iskreni tabadžija je, sem jednog detalja o kom ću kasnije, osmišljen i odglumljen perfektno. Bez njega ovaj film ide za 3 ocene dole. Način na koji Vigo donosi tu dobrodušnost, iskrenost, čovečnost je perfektna. Jako je prirodan u dijalogu, iskrenost se vidi u svakoj sceni kao i emocija koju on donosi. Zaista ćete osetiti divljenje koje on pokazuje, osetićete ljubav koju on iskazuje kao i spontanost koju nosi. Sve u svemu lik za desetku. 

Na drugoj strani imamo totalno neprirodnog čistunca, teatralnog smarača i dosadnog nebitnjakovića. Zapravo ovaj čovek jedino ima neku vrednost kada mu je Nik donese. Više je upotrebljivan da nam Nik deluje simpatičnije. Nemojte me zajebavati da je ideja udruživanja ova dva lika pri čemu će jedan drugog učiniti boljim originalna. Nemojte me ni zezati da je ovo izvedeno sjajno. Nije. Iz cele priče nam se samo pokazuju Vigove osobine koje on već poseduje. Nema promene. Širli je toliko plastičan i teatralan da taj lik nije vredan ničega ovde. Ali gle, glumi ugnjetavanog pa će dobiti oskara. Više glume je čovek pokazao u ono malo scena u Moonlightu u kojim se pojavljuje. Ovaj lik, ovako predstavljen je jedno obično nebitno parče plastike.

Rekoh da samo jedna stvar vezana za Nika nije baš najbolja. Na početku filma on baca čaše iz kojih su pila dva tamnoputa čoveka. Ok, on je rasista. Ali onda ceo jebeni film nam zapravo pokazuješ čoveka koji to nije i na veštački način mi pokušavaš predstaviti neku promenu u njemu. On je od prvog do poslednjeg momenta iskrena dobričina koja voli ljude. Fenomenalan pokazatelj toga je način na koji uvek želi izvući nešto dobro iz Širlija. Još jedna sjajna stvar je uvažavanje Širlijevih kvaliteta, što ljudskih što profesionalnih. Kraj filma znate čim dogovor o udruživanju ova dva lika stupi na scenu. Znali smo šta će tu da se desi i to opet potvrđuje da je Nik dobričina. Ali neee, moraju da nam serviraju rasistu kojeg će Širli da promeni. Zapravo jedini koji ovde utiče je Nik. On prikazuje sjajnog sebe i on pokušava da oživi plastično napravljenog lika. Ali hej, da taj lik nije šablonski napravljen, iako bi bio kvalitetniji, ovaj film ne bi video oskara. 

Čekajte samo da vidite scene sa rasizmom. Pa to je nešto. Čoveku kao ne daju da šora u istom wc-u gde i belci. Pa mu je garderoba gde se sprema za nastup u ostavi za metle, pa mu ne daju da večera u restoranu gde su belci, pa mu ne daju da pije piće u nekom tamo baru... Jasno je iz priloženog da je scenarista patentirao ova sranja za sapunjare. Jasno je kao dan da će se idioti paliti na ovako niska, nesuštinska sranja i smatraće ovo za veliku dramu. Ne, braćo i sestre, ovo nema poentu. Ovo je scenario od 2 dolara koji se piše za one koji se lako pale na patetiku. 

Ok, jasno mi je da je rasizam goruća tema. Ali moraš da joj pristupiš ozbiljnije majku mu. Ovde prikazuješ da crnac pre 30 godina nije mogao da šora u istom wc-u gde i belci. Ovo je irelevantno 30 godina kasnije. Ovo je današnje posmatranje rasizma. Recimo belac stavi dredove i onda ga razapneš da je rasista. Na drugoj strani lik može razapeti crnca na krst i spaliti ga, to ne bi dobilo nikakav publicitet. Konstantno promašuju poentu, temu i srž. Ne bave se problemom. Maskiraju ga radi dobijanja publiciteta. E to je ono što mi se gadi. 

Dijalozi su mi bili jako zanimljivi. Sa jedne strane imaš jako prirodnog nika a sa druge drvenog Širlija. I nekako je svaki dijalog počinjao dobro, kao pokušaj lepog razgovora. Nik je tu pokazivao iskrenost, divljenje, davao mišljenje sa svoje tačke gledanja. No zbog šablonskog drugog lika svi dijalozi su se završavali nekom poukom koja je milion puta izgovorena floskula. Zašto svaki razgovor mora da ima neku pouku? Imaš savršeno prirodan lik u Niku i pustiš ga da sjajno vodi razgovor. Sve što ti treba je da se druga osoba spontano pridruži. Ali neeee, druga osoba mora da drvi i da filozofira. Zašto? Zar time ne ubijaš i poslednju šasnu da nam daš osobu a ne lutku kojoj si obukao odelo koje ti treba da bi je prodao? 

Svideo mi se kontrast između svirki koje gledamo na Širlijevoj turneji i svirke koju on spontano izvodi ljudima u baru. To je nešto što je trebalo biti ideja vodilja, ako su se već hteli baviti rasizmom. Da pokažeš neku ljubav i razumevanje sa jedne strane i odbijanje (ali ne ovo odvratno) sa druge. U toj sceni gde Širli svira u baru se vidi sve: poštovanje i divljenje od strane Nika. Sa druge strane konačno vidimo Širlijevu ljubav prema onome što radi i vidimo da konačno čovek može biti nešto drugo neko ugnjetavani primer. Šteta što nije bilo više takvih momenata. 

Na kraju film poentira predvidivom scenom prijateljstva. Da li je to loše? Ma kakvi. Ako ništa to značajno podiže raspoloženje. I ovaj film to, SAMO zahvaljujući sjajno osmišljenom liku Nika, odlično uspeva. Video sam čoveka koji je vredan, smeo, iskren, spontan, koji zna da misli, koji zna da voli, koji je onaj dobroćudni ortak koji je malo priprost ali volite ga zbog svega što on predstavlja. Da li je ovo za oskara? Za onog starog svakako nije. Za ovog novog - ako Argo može da ga dobije, može i 90% drugih filmova. Za mene je ta nagrada danas nebitna. Bitan je kvalitet. Ovde ga imate samo u liku Nika i Mortensenovoj vrhuskoj glumi.

Zanimljivosti:
Posle prikazivanja filma, Širlijeva porodica se bunila smatrajući da Nik i Širli nikada nisu bili prijatelji. No pronađen je snimak u kom Širli priča kako je verovao Niku i kako jesu bili prijatelji. Nik Valelonga je izjavio da je plakao mnogo puta tokom snimanja zato što su ga mnoge scene podsećale na porodicu. 

Nik Valelonga je neretko savijao picu kada ju je jeo. Mortensen je želeo da to ubace u film. Režiser je odbio jer je bilo previše smešnih scena sa hranom ali kada je Mortensen izveo tu scenu, svi su bili oduševljeni i odlučeno je da se scena zadrži. Pre snimanja Mortensen je išao da upozna porodicu Nika Valelonge. Izjavio je kako je to bilo pogubno zbog njega zbog količine hrane koja mu je servirana. Naime još nije nabacio potrebne kilograme za film i nije bio naviknut da jede toliko.

Kako je Širlijeva porodica bila razočarana filmom, Ali se izvinio zbog svoje izvedbe rekavši da je to najbolje što je mogao sa materijalom koji je imao. Film je posvećen Leriju Vrani. Naime ptica je neretko bila sa ekipom dok su je snimali. Mortensen je brinuo o ptici kada ju je auto udario. Luis Venere, rođak stvarnog Valelonge je pravio probleme na snimanju zato što je jeo i posle prekida snimanja scene. U sceni u kojoj se takmiči u jedenju hot dogova, Mortensen je zapravo pojeo 15. Mortensen je sam tražio da se ugoji za potrebe snimanja. Ugojio se tako što je uglavnom jeo pice i paste.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 6/10