четвртак, 14. фебруар 2019.

A Quiet Place (2018)


Kod nas nazvan: Tiho Mesto
Žanr: Drama | Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: John Krasinski
Glumci: Emily Blunt, John Krasinski, Millicent Simmonds...

Priča:
U post-apokaliptičnom svetu, kako bi se skrila od monstruma sa osetljivim sluhom, porodica je primorana da živi u tišini .

Moj osvrt:
A Quiet place nije epohalan film ali je donekle drugačiji od onog što nam se servira u zadnje vreme. Najveći kvalitet je ideja da ljudi ne smeju pustiti glas ili napraviti bilo kakvu buku inače ode glava. Film je odlično gradio scene oko ove ideje ali je na žalost van toga ostao šupalj i bušan na sve strane. 

No hajde da krenemo od dobrih stvari. Prva od njih je tišina. Iskreno, prijalo mi je da gledam film u kom ljudi skoro da i ne puštaju glas. Mislim, pogledaj koliko stvari onda moraš da gestikuliraš, odglumiš i da budeš uverljiv. To povlači da ćemo ovde gledati dobru glumu, čak i od strane klinaca. Imao sam utisak da je ovde uložen mnogo veći trud da se snimi film skoro bez dijaloga nego u mnogim situacijama gde imamo pregršt teksta za izgovaranje. 

Uvod je jako efektan. Jasno vam je sve iz te kratke scene. Zapravo sve sem zašto su bosi jer sam siguran da postoji obuća kojom se ne bi pravila buka. No dobro. I sam uvod kulminira, za mene, za današnje uslove holivudskih horora, šokantnom scenom. Znao sam da će ona biti iskorišćena i za patetisanje ali nije to ni blizu one količine bulšita na koji smo navikli. 

Kako likovi moraju da održavaju tišinu, videćemo gomilu zanimljivih fazona. Doduše neki su baš preterivanje ali opet, neki detalji su odlični pa čak i jezivi. S obzirom da bračni par čeka bebu, scene pripreme su za mene kao roditelja užasno potresne. Još jedna dobra stvar toga što par čeka bebu je i to razmišljanje šta nas čeka. Ne možeš zabraniti bebi da plače kao prvo. Drugo, jezivo je u kakav svet ta beba dolazi. Kada je to održavanje tišine u pitanju, prosto je nerealno i da ceo dan ne lupite nečim ali hajde da prihvatimo to kao moguće i progledamo filmu kroz prste. 

S obzirom na ideju, tenzija se zasniva na jednoj te istoj stvari - ne smeš napraviti buku. Ali ako kažem da je to kreiranje tenzije odlično, onda možete zamisliti kakva je izvedba. Mislim, tenzija je prisutna od prvog do poslednjeg momenta filma ali stvar je u tome što se situacije menjaju i svaki put to izgleda novo. Tu mora da se oda priznanje filmu. 

Što se tiče kreatura koje su uništile naš svet, one izgledaju korektno. Čak je i bolja situacija kada ih vidimo tek delmično. Te pojave su dobre i lepo osmišljene. Recimo vidimo kandžu koja se hvata za nešto i grebe dok se prikrada nekom od likova. Ne bih da spojlujem previše tako da ću se zadržati samo na ovome. 

E hajde sada da se bacimo na probleme. Od svega dobrog, ljudi koji su pravili ovaj film su se zadržali samo na ideji. U finalu dominira preterano komplikovanje. Dolazi do neželjenih događaja koji izgledaju jako isforsirano. Film se trudio da ne patetiše previše i onda u finalu upravo na tu kartu igra. Najgore od svega je što ako uzmemo lik neme devojčice, tu je bilo dosta potencijala. Na kraju film ne poentira na njenu smelost, na neku neustrašivost već na njene mane, usud i sudbinu kletu. Meh. 

Hajde sad o kolosalnim rupama. Rekoh da ću zanemariti onu da ljudi uspevaju da ne prave buku. Hajde da gledamo zverine koje su za godinu dana opustošile planetu. Na kraju filma mi nije jasno kako nismo uspeli da ih razjebemo sa svim tim naoružanjima i naukom koje imamo. To nema nikakve logike. Možda bi i bilo logike da su te zverine neka inteligentna bića ali one su ovde samo da bi ručkale. Tu ih praktično možemo poistovetiti sa divljim zverima. I sad mi ljudi, te zveri koje samo čuju, nismo uspeli da eliminišemo? Jel me neko ovde zajebava? 

Odakle su došle te zveri? Ako su došle iz svemira, kako su došle. Mislim možete li zamisliti da npr. lav upravlja svemirskim brodom dok hijena sedi za računarom na palubi i određuje koordinate. Kako su te zveri sa onim ručerdama i kandžurama uspele da upravljaju takvim brodom? Pa sve i da mogu, ako su nas opustošile za godinu dana, što ne pale dalje? Ostanu li ovde, umreće od gladi. A šta ako su te zveri došle iz dubine zemlje? Eto ga, može i tako, jel da? Dobro, ako su došle iz zemljinih dubina da bi nas ručkale, šta su onda ručkale tamo dole. Vidite, šuplje i glupavo do krajnjih granica. Koliko god se trudio ne možeš popuniti rupe. 

Ceo film pratimo jednu porodicu. Samo u jednoj sceni vidimo nekog ko ne pripada ovoj porodici i ta scena mi je, iskreno, epskija od svih dotadašnjih. Sadrži veću emociju nego sve ove finalne patetične zajedno. Postavlja se pitanje, šta se dešava sa ostatkom sveta? Jel moguće da od celog pustošenja mi gledamo porodicu na jednoj farmici i okolini? Nije problem što likovi premalo pričaju u filmu. Problem je što sam film premalo priča. 

Ne bih dalje o rupama u filmu, ima ih previše. Skapiraćete ih i sami. Naveo sam samo one ključne. A quiet place je bez obzira na sve te propuste sasvim gledljiv filmić. Ako ništa, ne moram da gledam tupave tinejdžere koji su topovska hrana, ne moram da gledam Conjuringe gde je jedino bitno napraviti scenu a ko jebe priču, ne moram da gledam rimejke (dalekobilo). Pored svih mana, prijalo je malo tišine, dosta tenzije, dosta solidne glume. Šteta što nisu malo mozgali o ovome, dobili bi sigurno jedan od boljih horora zadnjih godina.

Zanimljivosti:
Krasinski je sam igrao čudovište u nekoliko scena. Millicent Simmonds je gluva još od kada je bila beba. Razlog toga je prekomerna doza lekova. Originalni scenario je sadržao samo jednu rečenicu koja se izgovara. Scena porođaja u kadi je snimljena iz prvog pokušaja. Čak je i Emili Blant posle režiserovog "Cut" pitala "Šta ćemo ručati?". 

Krasinski je izjavio da mu je najveći kompliment pohvala Stivena Kinga. Za potrebe snimanja je kupljeno 20 tona kukuruza i unajmljeni su farmeri da ga uzgajaju. Prva scena je snimana na kraju jer je Krasinski tada trebao imati najkraću bradu pa je bez problema mogao da je skrati. Originalni plan je čak bio da se film i ne titluje. Džon Krasinski i Emili Blantu su muž i žena i u stvarnom životu. Oni imaju dve ćerke.

Naj scena:

Susret

Moja ocena: 6/10

9 коментара:

  1. Одговори
    1. 5 :)
      ali ima vremena do kraja februara da se nadmaši.

      Избриши
    2. za samo 14. dana februara. A davao si otprilike po desetak tekstvoa za cijeli mjesec kada su već krenuli jači tekstovi. A sada pet u pola mjeseca. Nastaviš li ovako rekord od kako si se vratio pisanju nakon pauze :D

      Избриши
  2. Kako se ja odusevim kad vidim novi tekst woooohooooo!

    ОдговориИзбриши
  3. Druze, vec mesec dana sam u novom stanu, cekam platu da mi prikljuce net a i laptop da kupim, nisam dugo gledao filmove, gledah samo breaking bad to mi je svu paznju sa filmova skrenulo. Al kad vidim da si stavio u petu brzinu sa ovim recenzijama bas mi nekako i vrati zelju za filmovima. Samo tako nastavi, da mogu bar da citam nesto dok se ne snadjem. Sve najbolje! :D

    ОдговориИзбриши
  4. Šta da kažem ljudi, hvala veliko na podršci. Nekad pomislim da bih mogao malo da batalim piskaranje na neko vreme i onda me izbombardujete ovakvim porukama pa mi se piše momentalno :)

    ОдговориИзбриши