Tropa de Elite 2: O Inimigo Agora é Outro / Elite Squad: The Enemy Within (2010)

Alternativni naziv: Elite Squad: The Enemy Within
Kod nas nazvan: Elitni Odred 2
Žanr: Akcija | Krimi | Drama | Triler
Režija: José Padilha
Glumci: Wagner Moura, Irandhir Santos, André Ramiro...

Priča:
Posle pobune u zatvoru, bivši kapetan Nasimento, sada visoko rangirani sekretar za bezbednost u Riu, uvučen je u krvavi politički obračun između zvaničnika vlade i paramilitarnih grupacija.

Moj osvrt:
Želeo sam da napišem odvojen post gde bih vam čestitao novu godinu, izložio sve što vam želim, ono što mislim da treba da nas pokreće i da vas ohrabrim u suočavanju sa lošim oko nas i u nama. No post je uglavnom bio crn tako da sam odlučio da ne počinjem tako novu godinu. Bolje je da vam jednostavno poželim da budete zdravi, nasmejani i uspešni. Kao što rekoh, umesto mračenjem, bolje ovu godinu da započnemo jednostavnim željama i pričom o filmu. 

Želim da zamislite sledeću situaciju. U Srbiji je snimljen film. U filmu možete videti kako je vlast u direktnoj sprezi sa kriminalcima i ubicama. U filmu možete videti mehanizam kojim se dolazi i ostaje na vlasti. U filmu možete videti časne ljude koji padaju pred tim sistemom. Ček, nije dovoljno detaljno. Recimo da u filmu možete videti kako npr. vojska trebuje oružje koje se izvozi preko privatne firme koja je u predsednikovoj porodici. Recimo da u filmu možete videti kako je dolaskom na vlast iz zatvora puštena određena grupa ljudi koja se bavi određenom delatnošću pa dođemo u situaciju da imamo pucnjavu u po bela dana ispred vrtića punog dece. Recimo da u filmu možete videti kako karikature na vlasti zgrću novac dok ih slepo prate oni kojima je dovoljno da preživljavaju. Zamislite takav film? Ne možete, jer ovde to niko ne bi dozvolio da se snimi. E pa Brazilci to jesu uradili.

Ako kažete su sve odluke neke vlasti i sistema loše, onda ste jako nerealni. Znate moj stav prema trenutnoj vlasti. Njihove odluke su uglavnom užasne ali ne mogu da kažem da su bukvalno sve loše. Ali nije to ono o čemu želim pričati. Želim da pričam o onome što stoji iza tih dobrih odluka. Vlast i sistem su uvek u kampanji i dobra odluka koja je donešena nije urađena za opšte dobro već za ličnu dobit i/ili samopromociju. Korist od takvog sistema je neodrživa. O tome ovaj film uspešno priča. Svaka odluka je politički obojena i svaka je učinjena iz lične koristi. Žrtva sistema je minimalna, korist je neizmerna. 

Uzmite neki jako bitan događaj, nebitno dobar ili loš. Recimo uzmimo poplave koje su nam se desile pre nekoliko godina. Činjenica - nanesena je ogromna šteta. Šta smo konkretno uradili posle toga da se odbranimo od narednog napada? Ništa. No za šta je to iskorišćeno? Vlast je to iskoristila za svoju promociju na najljigaviji način. Setite se slanja autobusa iz Beograda za Šabac. Ko sa tri grama mozga misli da je to bilo potrebno? No to je u očima mnogih delovalo kao mudra odluka. No, mislite li da su oni jedini koji su iskoristili taj period? Opozicija je to učinila da sere po vlasti. Šta su i jedni i drugi uradili konkretno? Ništa. Zavadili su narod. Šta je činjenica posle svega toga - možemo da se podavimo i umremo u najgorim mukama, ove dve strane će to samo da okreću to u svoju korist. Gde je tu običan čovek? Elite Squad ima muda da to pokaže. 

Postoji snažan momenat u kom se zapitate da li postupiti moralno, da li postupiti po zakonu i šta je od toga ispravno. I to nije odrađeno providno kako ume biti. Recimo, heroj će, iako nije po zakonu, ubiti negativca jer to daje snagu raspletu priče. No ovde je to mnogo realnije. I opet epilog je sjajan. Običan, pošten čovek koji strahuje za sopstveni život i život svoje porodice će lakše da spava bez mafijoza i dilera koji trče okolo. Ali, da li je to svima cilj. Ljudi sa vlasti koriste ovakve likove. Pa zar i kod nas vođin sin nije bio na svetskom prvenstvu u fudbalu sa takvim likovima a da ne pričam o ozbiljnijim poslovima koje ti likovi mogu obaviti. Ali nije samo vlast tu bitna, mnogi mogu da koriste te likove u svoju promociju. Mnogi traže pravdu za one koji su na tu istu pravdu pljunuli.

I ovde dolazimo do toga da sve može da se ispolitizuje: bitni ili nebitni događaji, ljudi, stvari, bukvalno sve podleže takvoj upotrebi. I gledano kroz sferu politike dođemo dotle da visokomoralni i pošteni ljudi postaju državni neprijatelji a poltroni i podobni postaju heroji. Sistem koji vlada u potpunosti menja percepciju i skalu vrednosti. Što je sistem pokvareniji, odvratniji, nepismeniji, šta mislte, koje vrednosti će se više poštovati?  

Sve vreme kako gledam film nalazim paralele sa sistemom u kom živimo. To valjda dovoljno govori o snazi ovog filma. Ali ono što me je film naterao, to je da se zamislim, šta ako bi kod nas postojala takva grupacija kao ovde BOPE. Ljudi koji imaju moral ali i moć da nešto učine povodom zla koje vlada. No film ti sam da odgovor. Sistem možeš napasti, osakatiti, lišiti ga nekih od članova ali njega ne možeš srušiti. Previše je gramzivih, neukih, onih koji svoje neznanje i nemoć pretvaraju u oružje protiv pametnih. Tu je Elite Squad surovo realan.

Sve vreme se čini da film zakuvava neki eksplozivni rasplet, neku suludu akciju i samim tim tenzija je sveprisutna. Kraj te ošamari ali ne bude antiklimaks, već bude otrežnjene, bude ono što je realno i neminovno. I pošto nemamo "pobij sve i vrati se sam" formulu, da li to znači da glavni lik nije heroj? Naprotiv. U realnoj priči, ovaj čovek je veći heroj od Ramba, Bonda i svih Sigalovih verzija. 

Na kraju, moram malo da poredim ovaj nastavak sa prvim filmom. Ono što je sjajno, nisu prepakivali priču i samo nastavili dalje. Prvi film se više bavio socijalnim temama ovde su pomerili fokus na sistem i vlast. Druga stavka je to veće potenciranje na nekoj ličnoj priči glavnog lika. Ta priča nije naročito epohalna ali braćo i sestre, s obzirom da najveći deo filma čini naracija ovog čoveka, upravo ta naracija je učinila ovu priču sjajnom. Čovek vam uz niz slika predočava šta se dešava i onda vidite kako sve to utiče na njega i njegovu porodicu. Tako da ovaj nastavak ni malo ne zaostaje za prvim Elite Squad. 

To je to, braćo i sestre. Godinu otvaramo sa odličnim filmom koji vam najtoplije preporučujem. Što se tiče očekivanja od ove godine a vezano za blog, nadam se da ćemo se više čitati, da ćemo više diskutovati, da ćemo se uglavnom baviti dobrim filmovima. Trudiću se da se češće javljam ili barem da ne pravim velike pauze kao u prethodnoj godini. Vi nastavite da šaljete predloge, komentarišete, kritikujete i šaljete ideje vezane za funkcionisanje samog bloga. Blog je oživeo sada već davne 2011 sa (sada izbrisanim) postom o filmu Hangover. To znači da, blože zdravlja, ove godine ćemo proslaviti i 8. rođendan. Malo li je?

Zanimljivosti:
11.1 milion Brazilaca je pogledalo ovaj film u bioskopima. Tako je Elite Squad 2 postao film sa najvećom zaradom ikada u Brazilu pobedivši Avatar koji je držao prvo mesto do tada. Kada Nasimento uđe u restoran, čovek koji ima košulju na pruge prilazi da mu čestita. To je Rodrigo Pimentel, bivši član BOPE i čovek koji je učestvovao na pisanju scenarija za Elite Squad filmove i čovek na kom je zasnovan lik Nasimenta. Režiser Jose Padilha kaže da je sa ovim filmom zaključena trilogija o urbanom nasilju. Pored prvog Elite Squad, Bus 174 (2002) je treći film u trilogiji. Zbog piratizovanja prvog filma, Padilha je master kopiju DVD-a čuvao u sefu u banci.

Naj scena:

Rasplet

Moja ocena: 8/10