Saw II (2005)

Kod nas nazvan: Slagalica Strave 2
Žanr: Horor | Misterija
Režija: Darren Lynn Bousman
Glumci: Donnie Wahlberg, Beverley Mitchell, Franky G

Priča:
Detektiv i njegov tim moraju da spase 8 ljudi koje je u napuštenu kuću zatvorio serijski ubica poznat kao Jigsaw.

Moj osvrt:
Mislim da originalni Saw nije dovoljno cenjen s obzirom na kvalitet koji poseduje. Glavni krivci koji su mu naštetili su nastavci, ne toliko zbog kvaliteta koliko zbog pomeranja fokusa sa teme na jeftine zajebancije sa zamkama i krvoprolićima. Ako ste hteli gledati dvojku zbog nastavka priče o Krameru i možda još detalja, jebigica, ne verujem da ste na kraju bili zadovoljni. Neku veću dubinu priče niste sigurno mogli dobiti. Ako se pak ložite na zamke i krvoprolića bez nekog velikog smisla, onda ok, verujem da ste uživali ali očigledno niste u potrazi za nekim pravim kvalitetima. 

Šta dvojka donosi kada je u pitanju lik Džona Kramera? Da budem iskren, ne treba nam još puno detalja. I ono malo iz originala je sasvim dovoljno da uvidimo suštinu. U Saw II vidimo jako malo novina iz njegove istorije. I ono što vidimo je totalno irelevantno za priču. Naklon do poda Tobinu Belu za ono što dostavlja. Da je neki manje upečatljiv glumac u ulozi Kramera, verujem da i ovo malo ne bi bilo tako zanimljivo. 

Da li nam ovaj film donosi nešto idejno novo? Tek trunku. Osnovna ideja je ista. Iz keca se vidi ta želja da čovek uvidi, da shvati grešku, da se promeni i ceni ono što ima. Da li je potrebno da vidimo tako neku promenu na ekranu? Mislim da nije. Po onoj narodnoj, ko se na mleko opeče i u jogurt duva, čovek će svakako shvatiti grešku posle nekog velikog šoka u koji ga je ta greška oterala. No ovde su u tom nekom raspletu dali temelj za nastavke. Ne mislim samo na bespotrebne nastavke filmova već mislim na samu ideju onoga što Kramer radi i što jeste. Da li možemo da kažemo da je to bitno, važno, neophodno za celu priču? Naravno da ne. Da li je loše? Daleko od toga. Zapravo najveći problem ovog filma je što je ceo plan koji izlaže Kramer previše ličan. Previše su njegove namere usmerene ka jednoj osobi.

Ovde su se više trudili oko veze likova u priči. Skrili su te neke mini obrte, uneli dodatnu tenziju među samim likovima. Hajde da se setimo prvog dela gde smo imali samo dva obična čoveka. Tenzija među njima je bila opasna. Ovde su malo to iskarikirali. Suviše šablonski likovi i teže je poistovetiti se sa njima. To jednostavno nije vredno trikova koji nam se serviraju kada uvidimo povezanost među njima. Ali hej, barem su se potrudili da imamo nešto drugačije nego u originalu. 

Problem je što su sve stvari na koje film ovde pokušava da poentira takve da ih više cenimo zbog originala. Kada čujete "I want to play a game" naježite se zbog prvog dela. Kada ovde čujete onu pesmu sa kraja keca, podigne vam se adrenalin iako je scena koju tada gledamo teška bulja, što zbog likova za koje nas baš briga, što zbog preterivanja koje donosi. Fanovi originala, da li biste gledali bilo koji Saw nastavak bez kramera u priči? O tome pričam.

Što se tiče maštovitosti zamki, tu opet skidam kapu. Scena koja otvara film mi ne da mira kad god je se setim. Maštovitost je zaista doprinela tome da skoro sve te scene odgledamo u grču. Na žalost, tupavost nekih od likova smanjuju tenziju i onda ta jezivost ne dolazi do izražaja koliko bi mogla. Recimo scena sa špricevima je negledljiva koliko je napeta i odvratna i koliko žalite devojku koja trpi bol. Nasuprot njoj imamo scenu u kojoj druga devojka praktično sebi zarobi ruke u neke noževe na užasno retardiran način. Tu čekaš kraj scene, ne zato da bi se prekinulo mučenje osobe već samo da se krene dalje. 

Čemu ova relativno visoka ocena? Glavna stvar, nisu pljunuli na savršeni original. Nisu uradili ono što je T3 uradio za prva dva Terminatora. Ne mogu da mrzim film ipak. Jesu ponovili fore, jesu nam dali jako malo, ali opet, kao velikom fanu prvog Saw filma, ovo je bilo jako zanimljivo, upravo iz razloga što ovaj bespotrebni filmić budi u glavi sve one sjajne stvari koje sam gledao u originalu. Što se tiče kasnijih nastavaka, sećam ih se tek kroz maglu. Ovaj poslednji nisam gledao pa ako je neko od vas to učinio, biću mu zahvalan na nekom komentaru.

Zanimljivosti:
Kako bi kraj bio što efektniji, niko od glumaca nije dobio scenario sa raspletom. Snimljeno je pet različitih završnica filma. Ceo film je snimljen u jednoj zgradi. Šauni Smit je bila trudna tokom snimanja ali nije želela nikom da otkrije. Lutkica koja je jedan od zaštitnih znakova filma je u prvom delu pokretana nitima. Ovde su imali veći budžet i napravljena je mehanička verzija.

Naj scena:

Potraga za ključem

Moja ocena: 6/10

Hotel Rwanda (2004)

Kod nas nazvan: Hotel Ruanda
Žanr: Biografski | Drama | Istorijski | Ratni
Režija: Terry George
Glumci: Don Cheadle, Sophie Okonedo, Joaquin Phoenix...

Priča:
Pol Rusesabagina je bio hotelski menadžer koji je udomio hiljade Tutsi izbeglica tokom borbe protiv Hutu snaga u Ruandi.

Moj osvrt:
Od samog početka ovo mi je mirisalo na neku verziju Šindlera. Neminovno je poređenje ta dva filma ali ih neću porediti po kvalitetima već samo namerama i postupcima. Šindler je želeo da podseti, da oživi nešto što nikada ne treba da bude zaboravljeno. Hotel Rwanda želi da pokaže i na nešto što traje. Mislim da jeste uspeo u svojoj nameri ali na žalost, napravio nekoliko promašaja u nameri da se dodvori publici. Ako izuzmemo scenu u kojoj se Oskar Šindler patetično oprašta od ljudi jadajući se da je mogao spasiti još, u tom filmu nismo videli nikakva dodvoravanja. Zbog toga je to jedina slaba scena u filmu. Ovde je bilo malo više pokušaja holivudizacije. 

Prvo što je lako zapaziti je to da film jako upire prstom u besmislenost podela. To radi čak i kroz komične scene. Kada vidite pitanja koja se otvaraju posle tih scena, jasno je da je to urađeno kako treba. Prvo se zapitate kako to po fizičkom izgledu mogu razdvojiti ljude, pogotovu što su iste boje kože. Drugo, besmislena vam je podela jer ju je napravio neko drugi. Zapitate se zašto bi mrzeli nekog zbog nedela koje je činio nejgov pradeda a ne znamo kakav je taj neko čovek. Da ne rastežem, jeste to već viđeno ali nipošto nije loše. Zašto? Zato što se i mi idioti i dalje delimo a te podele više nemaju nikakvog smisla niti logike. Jako volimo da pripadamo grupi. Jebeš sve što donosi zajedništvo, daj da ne budemo oni već da budemo ovi. Pokenjam vam se na svaku od tih besmislenih granica. Jedina granica koju treba da napravite je ona između dobrih i loših dela. 

Kada su podele u pitanju, idejni tvorci su uvek ekstremi. Hotel Rwanda se fino nosi sa tim i iznosi kritiku tako što pred te mandrile stavlja jednostavan izbor: lično ili ideal. Retki ostaju dosledni idealu. Pa pogledajte besramne transformacije našeg velikog vođe. Što je najbolje (ili najgore) ne moraš da im staviš uslov koji uključuje život, dovoljan uslov je bilo kakva materijalna dobit. Kakvi su to ideali koji padaju pred šakom novca? 

Zamislite ovakvu varijantu u Šindlerovoj Listi. Recimo Šindlerov radnik je jako ljubomoran na uspeh svog poslodavca. I sada on skonta šta ovaj radi ali da ga ne otkuca Nemcima ucenjuje ga da mu ovaj svakog prvog uplaćuje pozamašan keš, pozajmi ženu kad mu pripne i šalje ga na tronedeljno letovanje u Prčanj. E sada, to je odlično ako se ložite na sapunjare. U momentu kada tokom rata zverstva gore na sve strane, ti serviraš ovakovog idiota u priču. Zašto? To nije drama, to je odsustvo shvatanja onog što praviš. Želiš da mi ukažeš na stvari koje se dešavaju, da trgneš ljude, da šokiraš svet i onda u celoj toj priči ja moram da gledam OVO!?! 

Hoću još jednom da se vratim na onu scenu iz Šindlera koju sam nazvao jedinom lošom. Hajde da zanemarimo pesnički zanos i pogledamo šta stoji iza scene. Šindler se sklanja kako ne bi izgubio život. Učinio je ono što može. To mi se dopada. Ako volite one supermene koji će bez razloga da stave glavu na panj iako je dželat otišao da gleda Švedska - Koreja uz 'ladno pivo, onda vam se ta bežanija sigurno ne sviđa. E u tom slučaju Hotel Rwanda ima više da vam prija. Ovo je bananamen u nastajanju. Odlično je što lik nije tako upadljiva dobričina ali ta transformacija u jednu mi je malko patetična. To mi je kao u Interstellaru "čekaj, nemam rešenje ali odo da se ubijem za dobrobit čovečanstva". Za čije babe zdravlje? 

No da se vratimo na ono što je zaista bitno. Svet premalo zna o samoj Africi i šta se dešava tamo. Recimo svi znate za čuveni slučaj kada su islamisti poubijali novinare Šarli Ebdoa (valjda se ovako izgovara) u Francuskoj. Koliko vas zna da je u isto vreme u Africi spaljeno na desetine dece? Ovaj film na neki način pokušava da skrene pažnju. Blood Diamond je to uradio jako dobro. Na žalost, iako je ovaj film trebao prvenstveno da se bavi time, nije uspeo ništa bolje to da donese od pomenutog. Svakako, jasno je kao dan da svet uglavnom ne zna šta se dešava tamo. Ali poražavajuće je da dovoljno njih zna a ne čini ništa povodom toga. Što nas dovodi do jezive činjenice - svet jako zabole za patnju koja nije njihova. Afrika je jednostavno osuđena na smrt. 

Ovaj film me je naterao da pročitam o samom slučaju koji se desio. I najveće iznenađenje je upravo razlog zbog kog je ovaj film po meni nepotpun. U tom masakru je ubijeno oko milion ljudi. MILION!!! Od svega toga u  filmu vidimo neke pojedinačne slučajeve. Moj majstore, i dan danas ne mogu da se oporavim od gomile scena koje je Šindlerova Lista donela. Progoni, ubistva, očaj, gomile mrtvih, raspalih, uništenih lica. Jezivo. Umesto da dobijemo pravu sliku stvari, mi se ovde bavimo nekim mini preokretima, kreiranjem opasnosti samo po glavne likove što je baš jeftin način da digneš tenziju. Umesto da gledamo romantično čavrljanje glavnog lika i njegove žene, mogli smo da se fokusiramo na rat koji se čuje u pozadini. Ovo izgleda kao da nam deda kaže "Znaš kakva me upala mišića skolela za vreme Drugog Svetskog rata. Jedva živ osta' ". 

Hotel Rwanda jeste dobar film ali ne onoliko za koliko se prodaje. Previše su težili tome da naprave holivudski napet film umesto tome da te išamaraju i ogade ti sve što si pojeo u prethodnih nekoliko sati. Posle ovakvog filma utisak treba danima da te ne popušta. Mene ne napušta utisak da je ovo moglo biti mnogo bolje. Jednostavno fali pravi uvid u taj genocid koji se dogodio. Više su se potrudili da autentični sountrack zvuči jezivo nego što su nas šokirali scenama genocida. Svo vreme koje su trošili u romantiziranje glavnog lika mogli su uložiti u ovo. Ali opet, film dopire do publike i ostavlja onaj isti bedni utisak odsustva empatije među ljudima. Zbog toga je svakako vredan gledanja iako je morao dostaviti mnogo, mnogo više.

Zanimljivosti:
Scenarista je godinu dana radio na scenariju. Za to vreme je jednom nazvao ambasadu Ruande u Vašingtonu. Žena koja mu se javila je jedna od preživelih u famoznom hotelu. Pravi Pol i Tatiana Rusesabagina su se vratili sa režiserom u Ruandu kako bi pomogli u snimanju. General Bizimungu je dobio 30 godina zatvora zbog genocida. Iako on to ne priznaje, Pol Rusesabagina je od svih koji su bili u hotelu tražio da plate prenoćište. Prioritetniji su bili oni koji su bili bogatiji.

Naj scena:

Prava istina. Kada kaže "they" misli na vojnike UN.
Oh, come on, don't bullshit me, Paul. You're the smartest man here. You got 'em all eating out of your hands. You could own this frigging hotel, except for one thing: you're black. You're not even a nigger. You're an African. They’re not gonna stay, Paul. They’re not gonna stop this slaughter.

Moja ocena: 7/10

John Wick: Chapter 2 (2017)

Kod nas nazvan: Džon Vik 2
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Triler
Režija: Chad Stahelski
Glumci: Keanu Reeves, Riccardo Scamarcio, Ian McShane ...

Priča:
Posle povratka na stari posao kako bi vratio dug, Džon Vik saznaje da je njegova glava ucenjena na veliki iznos.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, pre teksta o filmu, samo mali podsetnik da smo 7. juna napunili 7 godina. Nisam pisao poseban tekst o tome zato što nemam puno čime da se hvalim u prethodnoj godini. Vreme, obaveze i umor mi baš i ne dozvoljavaju puno druženja sa vama ovde ali trudiću se koliko god mogu da izvučem nešto iz liste sa predlozima i napišem koju reč o tome. Stoga, vratimo se glavnoj temi ovog posta. 

John Wick kec je jako precenjen akcioni film. Od dvojke nisam očekivao ništa više od onoga što nam je original doneo. U kecu smo imali ono predstavljanje tj. najavu gosn Vika/Baba Jage gde je on delovao kao neuništiva sila i pre bilo kakve akcije. Za tu najavu sam filmu skinuo kapu. Dvojka nije morala da pravi najavu gde bi nas upoznala sa gons Vikom već je mogla da se odmah baci na posao. Čekaj, šta, opet su pravili najavu? Pa zašto ako već imaju odličnu? Već sve znamo. Šta, treba nagurati nekako na dva sata filma? Hm. 

Dobro, sad barem nisu morali da krenu sa pričom da je on završio karijeru i da se smirio, sedi u mračnoj sobi i tuguje uz kompletnu dvominutnu diskografiju Vlade Georgijeva. Ček, opet su počeli sa tom pričom? A pa možda se sad baš umirovio totalno, pa se prisećamo nekih ranijih akcija. A šta, nije? Ček opet su ga načepili pa se sveti? Oooo kej. Čemu onda scene betoniranja skladišta sa oružjem i sklapanja životnih stranica ovenčanih ludom akcijom razmena pesničenja i metaka? Aha, još malo popunjavanja vremena. 

Nadam se je barem negativac opasan. Šta kažeš, Stormer je tu? Opa!!! Šta, on nije tu negativac? Samo usputni šablonski Rus? Zar opet? Štakažeš, tu je neki Italijan? Kao italijanska mafija, ovo ono. Neki Marlon Brando, De Niro ili Paćino fazon? Ne? Hm. Možda malo Džo Montanja ili Rej Ljota ili možda Gondolfini fazon? Ne... Pa daj da vidim. Čekaj bre, šta je ovo? Ovo je negativac? Čekaj, jesam li ja pustio John Wick 2 ili slučajno Esmeraldu, Kasandru ili tako nešto? Pa ovaj ne bi mogao da zastraši ni štrumpfove. Ček i neko zapravo sluša ovoga, ovaj nekom komanduje? Aha. Pa dobro, šta. I Bejn je bio kučka tamo nekoj negativki. Što i ovaj ne bi mogao da bude opasan po Garfilda recimo. Mogao bi da mu ukrade lazanje i sakrije dok debeli mačor spava. 

I šta kažeš, taj Italjian unajmi brata Kianua jer je brat Kianu nezaustavljiva sila kako bi brat Kianu eliminsao nekoga i onda unajmi gazilion ubica da ubiju brata Kianua? Čekaj, čekaj. Pa zašto onda nije unajmio gazilion ubica da ubiju tog nekoga i tako se ne bi kačio sa bratom Kianuom? Šta kažeš, prejeo se lazanja pa se nije setio toga. Jebigica. 

Film je prepun nekih novih fazona, pa opet kao imamo taj klub plaćenih ubica, njihove običaje i pravila koja nam se nabace eto tako. To ne može da bude dobro. To je kao da igramo fudbal, dam ti gol i onda kažem "Igra se do jedan. Ćao majmuni.". Izgubio si svu prethodnu potencijalnu tenziju. Ovako su scene smešne i beznačajne. Uuuu vidi ovaj Italjian daje medaljon bratu Kianuu. Uuu što je to mega zajebano. Ček, šta to znači? Aloe, DAO MU JE MEDALJON, ČUJEŠ LI TI MENE!!! Ček i šta onda. OVAJ NIJE HTEO DA GA UZME PA ZEMLJOTRES ĆE DA BUDE. Aha. Dooobro. 

Film je previše fejk. Previše je tih pomenutih pravila i gluposti. Previše se potencira na nekim ulogama likova koji se pojave niotkuda, ne idu nikud a evo ih ovde. Sve moraš da prihvataš sa velikom dozom rezerve. Sve je iskarikirano i preakcentovano. Užasno neprirodni dijalozi, užasno smešni likovi, overkill od preseravanja vide se na svakom koraku. Npr. kada brat Kianu kupuje oružje a razgovaraju kao da je reč o piću. Fizički bol sam osetio od količine pozerstva, fejkovštine i gluposti u toj sceni. 

Na sve to dodajte da su obični ljudi u manjini. Recimo ovako. Stojite na soliteru i pljunete dole. Šanse da ćete pogoditi plaćenog ubicu su recimo 80% ako vam pljuvačne žlezde ne rade naročito. Ako ste pak prirodno nadareni za generisanje pljuvačne džebane, teško da ćete promašiti. Pokušao sam da skapiram barem jednu osobu koja se pojavljuje ovde da nije povezana sa ovom organizacijom ubica. Nema je. Neko bi rekao da je ovo preseravanje. Ja bih se složio sa tim nekim. 

Reč je o akcionom filmu. Šta je sa akcijom? Ima je ali je sve na istu foru. Bum tras krc krak ode metak kroz lobanju, ćao majmune, i u krug. Setite se recimo Hobita i one scene na reci koja je ok do jednog momenta. Onda su otišli predaleko i scena je postala dosadna - što nije ni čudno jer joj treba tri dana leta gosopdnjeg da se završi. Scene u John Wick 2 su taman na granici da postanu takve. Falio im je koji sekund da počnete da razmišljate šta je ostalo u frižideru od klope i dal je u redu da to zalijem pivom ovako kasno. 

Na kraju bih pomenuo suludi soundtrack. Ovo valja poslušati i van filma. Nema ovde puno razloga za gledanje. Mislim ok je ako baaaaš nemaš čime drugim da ubiješ vreme. Možda je brat Kianu jedini ubedljiv razlog da pogledate film. Ne mislim zbog glumačkih sposobnosti već jebiga, ko ne voli brata Kianua. Šta?!? Molim!?! Ima takvih!?! Dete, dodaj mi taj medaljon. DODAJ MI TAJ MEDALJON PA DA VIDIM KO ĆE DA MI GA NE VOLI!!!

Zanimljivosti:
Kianu Rivs je izveo sve svoje scene osim onih gde ga udara automobil i gde pada niz stepenice. On je tri meseca intenzivno trenirao džudo, brazilski džiu džicu, streljaštvo i vožnju. Režiser Čed Staelski je bio statista u Matriksu gde je glumio Rivs. Latinska fraza tetovirana na Vikovim leđima bi se kod nas mogla prevesti kao "sreća prati hrabre".

Naj scena:

Malo krljanja na ulici

Moja ocena: 5/10

Iron Man (2008)

Kod nas nazvan: Gvozdeni Čovek, Ajron Men
Žanr: Akcija | Avantura | Naučna fantastika
Režija: Jon Favreau
Glumci: Robert Downey Jr., Gwyneth Paltrow, Terrence Howard ...

Priča:
Pošto je bio talac u pećini u Avganistanu, Toni Stark stvara jedinstveno odelo opremljeno oružjem kako bi se borio za pravdu.

Moj osvrt:
Od svih Marvelovština, Iron Man mi je nekako ostao u najlepšem sećanju. Humor, akcija, likovi, pričica, sve je to bilo dobro upakovano. Problem sa svim tim akcionim spektaklima je što mi na reprizu budu dosta slabiji ili budu teško smeće (nastavci Transformersa). Ipak ti filmovi zahtevaju bioskop za punu zabavu. Većina ima jako slab sadržaj tako da nas trikom zapravo ubede da su bolji nego što zaista vrede. Kakva je situacija sa Iron Manom posle reprize? 

Prvo što upada u oči je da je Toni Stark idealan lik za negativca. Prepun je love kao i svi zlikovci modernog doba. Krase ga arogancija, bahaćenje, preterana samouverenost, egoizam... Kad imaš takvog lika, ne treba ti puno materijala da napraviš protivnika našem čistuncu od superheroja. Stvar je u tome što su od takve antipropagande heroja uspeli da naprave upravo suprotno. U svetu čistunaca imamo jednog superheroja koji se u potpunosti izdvaja. Nemoj da je neko pominjao Deadpula. Tačnije, nemoj da je neko stariji od 12 godina pominjao Deadpula. 

Iako su ovi filmovi jako naivni, volim kada imaju korektne poruke za one mlađe. Dopada mi se momenat koji je odabran kao prelomni u životu Tonija Starka. Kada je čoveku glava u pitanju, tada će pokazati mnogo toga. Ako nisi bio u takvoj situaciji, teško možeš čoveku suditi zbog kukavičluka ili straha. Toni ne pokazuje neustrašivost. Strah postoji. Ali upravo tada on pokazuje glavnu osobinu. Arogancija je samo maska. Iron Man nije njegov kostim. Iron Man je ono što on jeste. To su slike koje izgovaraju onu rečenicu iz precenjenog Betmena (ono što radiš te definiše).

Na koji način se Toni izvači iz situacije i kako postaje superheroj? Nije rođen tako (supermen, tor itd.), nije slučajno nabasao do toga (spajdermen, green lantern), nisu ga "opravili majstori" (kapetan smorenika), ovaj čova to nije postao. Samo je odlučio da bude. I to je upravo prednost koju ima za razliku od većine. On sam je plod moći koje poseduje. Sam pravi svoje oružje, svoju opremu i ta genijalnost je nešto što ga povezuje sa većim brojem gledaoca. Klinci mogu da shvate da i bez tone mišića i superiornih moći možeš da budeš veliki. Trebaju ti glava i odlučnost. 

Šta je podstaklo Tonijevu odluku? Dobrota jednog čoveka. I to je još jedna lepa porukica. Velike stvari radiš zbog dobrih ljudi i za njih. Ne radiš ih zbog samopromocije. Imamo recimo Betmena koji postaje ono što je postao zbog lične tragedije. Ne shvatite pogrešno, to je validan razlog. No Tonijev motiv leži u tragediji drugog. E to vam je empatija, nešto čega danas jako manjka. 

Većna nas voli kocke (lego ili neke druge) i sklapanje svega i svačega. Volimo How it's made na Discovery, volimo emisije gde vidimo kreativnost ljudi na delu, nebitna je sfera. Zbog toga su scene u kojima Toni stvara svoje odelo užasno dopadljive. Spojili su lepo i korisno. Vidimo genijalnosto Tonija Starka i vidimo šta se iz nje rađa. Ono što je moglo biti i bolje, mogli su nam dodati još nekoliko minuta ovih scena. Vidimo početak kreacije gde Toni nosi tek nekoliko delova opreme i par minuta kasnije, skalamerija je gotova. 

Iskren da budem, film se mogao završiti sa prvom akcijom Iron Man-a, gde se on obračunao sa grupom terorista. To bi bilo skroz ok. No, potreba današnjih filmova je da imaš i glavnog negativca. Nije on ovde bio neophodan ali ne mogu da imam ni jednu zamerku. Tumači ga vazda genijalni Džef Bridžis i on i ovde briljira čak i u jednostavnim scenama. Sam negativac je uverljiv, ima razloge, nije zao zbog eto tako. Dat nam je pre svega čovek koji nije tako očigledno predodređen za ovu ulogu. U gomili superherojskih filmova se zapitam šta su motivi negativca. Ovde ih imamo. 

Imamo tu nekoliko scenica koje kreiraju jako dobru hemiju između Tonija i Peper Pots. Nekako mi je ovo mnogo bolje od šablonskih priča o herojima i njihovim lepoticama koje čekaju da budu spasene. Umesto da je ženski lik slaba tačka superheroja, ova dama je njegova desna ruka. I upravo što nemamo klasičnu romantičnu priču već tek golicanje iste, hemija između ovo dvoje je mnogo bolja. Samim tim, ta neka romantična priča, iako mala, ovde zaista i vredi.

Iron Man poentira na harizmi koju nosi gosn RDJ. I ako pogledamo recimo Guardianse gde likovi sveukupno imaju harizmu nakošene tarabe, jasno je kao dan zašto ovaj film ima mnogo više kvaliteta od tog šareniša prepunog usiljenog, dečijeg humora. Dok se tamo sipaju šablonske fore koje ste videli milion puta i smejete im se po automatizmu, ovde se postigne mnogo više običnim dijalogom. Zbog ovog filma sam nekako mišljenja da što više novca ulažu, to prave kretenskije proizvode. Ako nastave ovako, plašim se da je Marvel svoje najbolje filmsko delo potpisao na samom početku.

Zanimljivosti:
Veći deo dijaloga u filmu su improvizacija. Prvi Marvelov film koji su u potpunosti sami finansirali. Režiser je želeo RDJ-a za glavnu ulogu između ostalog zbog odnosa koji on ima sa javnošću i novinarima. Pol Betani je sve rečenice koje izgovara za J.A.R.V.I.S.-a snimio za 2 sata. On u početku nije ni znao za koji film će da radi već je prihvatio posao kao uslugu režiseru sa kojim je već sarađivao. RDJ je pet dana nedeljno dizao tegove i trenirao borilačke veštine. 

Napravljeno je oko 150 različitih delova za kostim Iron Mana. U jednoj od verzija scenarija, Toni Stark je trebao biti kreator pipaka koje nosi Dr. Oto Oktavijus, negativac iz drugog dela Spider Mana. Gvinet Paltrou je prihvatila ulogu zato što je živela na 15 minuta od seta gde se snimao film. Tako je mogla posle snimanja da se brzo vrati kući i provodi vreme sa dvoje dece. Džon Favr je proslavio to što je dobio ulogu režisera tako što je krenuo na dijetu i izgubio oko 30kg.

U filmu se vidi 5 kostima Iron Mana koji su inspirisani onima iz stripova. Obadaja u jednoj sceni svira klavir. On svira numeru koja pripada Salijeriju, Mocartovom rivalu tako da ovo predstavlja paralelu sa odnosom Stejna i Starka. Čuveni gitarista, Tom Morelo (RATM) je učestvovao u stvaranju soundtracka ali je i imao kameo ulogu u filmu. On glumi jednog od čuvara. 1999, Tarantino je želeo da režira ovaj film i napiše scenario za njega. Toni stark vozi Audi R8.

Naj scena:

I am Iron Man.
Ceo film sam čekao Iron Man od Black Sabbatha i njen užasno zarazni riff. Iskreno, bio sam jako razočaran što pesmu nisam čuo nekoliko puta kroz film ali su je srećom čuvali za pravi momenat. I upravo pesma izdiže ovu scenu na viši nivo.

Moja ocena: 8/10