четвртак, 2. јун 2016.

The Revenant (2015)


The Revenant (2015) on IMDb
Kod nas nazvan: Povratnik
Žanr: Avantura | Drama | Triler | Vestern
Režija: Alejandro G. Iñárritu
Glumci: Leonardo DiCaprio, Tom Hardy, Will Poulter...

Priča:
Graničar koji prati trgovačku ekspediciju se bori za život posle susreta sa medvedom. Nedugo potom biva napušten i ostavljen da umre... 

Priča:
Braćo i sestre, evo me posle nove pauze. Nadam se da sam vam nedostajao barem upola koliko vi meni. Ovog puta imam jače opravdanje nego ikada. Što se tiče nekih planova i ideja, o tome za koji dan. Sada bih pričao o Revenantu jer verujem da je ovo tekst koji najviše čekate. Elem, uglavnom se načitah negativnih kritika o filmu. Neki su bili obrazloženi pa mi je bilo jasno, neki su bili ogorčeni pa sam razumeo bes a opet, kod nekih se jasno videlo "hajde da mrzimo nov film bez nekog opravdanog razloga". Da li je ovaj film zaslužio stroge kritike - o da. Da li je tako užasan - ni blizu. Da li zaslužuje prezir - ne vidim razlog. 

Elem, jedan od čitalaca je napisao da je Revenant pokrao Tarkovskog. Ne mogu reći da ga je pokrao ali je žestoko kopirao neke scene iz njegovih filmova. Može se to nazvati inspiracijom ali neke scene suviše liče da bi bila inspiracija. Da ne lupetam više o tome, kad pročitate ovaj tekst, svi polagano na youtube. Da biste našli video sa tim poređenjem, samo unesite dve reči: "revenant" i "tarkovsky". Ne smetaju mi one scene koje su vizuelno inspirisane Tarkovskim, ali mi malo smetaju scene u kojim film želi da ostavi utisak samim dešavanjem i pričom a koje su kopija scena iz filmova pomenutog režisera. 

Ubedljivo najveći kvalitet filma je način na koji je ovo usnimljeno. Zapravo to me je kupilo u trejleru i zbog toga sam rado čekao ovaj film. Teško je ovo opisati ali pokušaću na najbolji način. Recimo imamo scenu akcije (pucnjave, trčanja, jahanja, prikradanja). I recimo u najvećoj frci imamo kameru koja se kreće među likovima, čuje se zvuk sa suprotne strane od one koje gledamo, kamera se okreće i vi imate utisak da gledate kroz oči jednog od učesnika događaja. Verovali ili ne, pomislio sam u jednom momentu da će nas tako neki lik voditi kroz film a da nam ga neće prikazati do samog kraja. Kad malo bolje razmislim to i nije loša ideja, ali dobro, nije vreme za to. 

Na sve pomenuto se samo nadovezuje i činjenica da se radnja filma odvija po prelepim zimskim pejzažima. Mnogima smetaju scene koje su razvučene, u kojima gledamo čoveka koji šeta i luta prirodom, koji se lomata po reci itd. Meni je to bio odmor za oči i mozak. Recimo uzmimo vazda razvučenu scenu borbe na reci u Hobitu i ovo. Uz tu akciju umalo nisam zaspao. Ovo u Revenant mi je stvarno prijalo. Svi ti pejzaži, sva ta zima, zvuk vetra itd., sve je to svaralo savršenu atmosferu. 

Dolazimo i do borbe čoveka sa prirodom. Da li je ovo film o tome - iskreno nisam stekao utisak da je to ono glavno. Ok, nije sporno da imamo borbu čoveka da pobedi prirodu ali razlog zbog kog to radi mi je govorio nešto drugo. Pogledajmo sve te filmove gde se čovek bori da preživi u surovim uslovima prirode. To je borba za goli život. Ovde je u pitanju glad za osvetom. E u tom grmu leži zec. Ma koliko surova, priroda je pre svega veličanstvena. Ovde prisustvujemo pobedu čoveka nad prirodom kako bi on uradio šta - oduzeo život drugom. I u čemu je tu pobeda. 

Možda bi priroda malo mogla da pojača i tako stekne apsolutnu moć na ovoj planeti. Ionako smo debelo omanuli. Mislite da sam crn, patetičan i da preterujem? Dok ovo čitate u udobnosti fotelje, kreveta, pijete hladan sok, jedete grickalice, zamislite sliku deteta koje je koža i kost, koje pokušava da sisa majčinu sisu u kojoj nema mleka. Hteo sam da okačim ovde tu sliku ali nemam snage da je pogledam ponovo. Zamislite tu sliku i zapitajte se onda dokle smo stigli. Kako je Romero rekao u jednom od svojih filmova, "Da li smo vredni spasenja?" 

Ono što mi se dopalo je taj kontrast u prirodi, ono što prikazuje tu prirodu prelepom ali u isto vreme surovom. Imamo prelepe slike snežnih predela, reka, drveća i veličanstvenost prirode zaista dolazi do izražaja. Opet, na drugoj strani imamo sve opasnosti koje ona donosi. To je fino dozirano u filmu. Imamo nenormalnu scenu borbe sa medvedom i posle toga nemamo toliko ekstrema. Sve je posle toga manje više ok i očekivano. Sviđa mi se način na koji je dočarana opasnost. Ne samo ona koja preti od prirode već i od neprijatelja. Najbolja scena na taj fazon je jedan susret glavnog lika sa indijancima. Što je najbolje, ne deluju ti indijanci tako brutalno i krvoločno ali sam način na koji je scena odrađena, kako je to prikazano iz perspektive glavnog lika je masterpis. Lagano najbolja scena u filmu. 

No hajde malo o suštini. Inaritua jako poštujem pre svega što je uspevao da dostavi emociju. Nekako osećate sve što osećaju likovi: i težinu i tragediju, i tugu, i strah. U Revenant imamo osvetu. Da bi to bilo efektno, moraš da osećaj gorčinu, moraš da osetiš bol gubitka zajedno sa likom ili likovima u filmu. Evo nekoliko vrhunskih primera kako se to radi: Braveheart - treba li vam objašnjenje. Ako vam se creva nisu iskidala kod scene kada nevinu devojku kolju, zašto onda gledate filmove. Virgin Spring - pre svega jeziv je način na koji je veliki Max Von Sydow dočarao taj bol. Apocalypto - opet Mel Gibson. Tragična scena tu baš budi najveći mogući bes. Pa i nebitni Edge of Darkness gde opet Gibson dočarava glumom bol gubitka. Francuski 7 Days - kratka ali mučna i šokantna scena pronalaženja tela žrtve. Da ne dužim. Revenant me je tu ostavio skoro pa ravnodušnim. Ne, nisam bezosećajan. Sada kad imam dete još sam osetljiviji na ovako nešto. Ali ovo - suviše me podseća na one rutinske akcije. Zveknuo si mi nekog, sad ću da te zgazim kao mrava. Zašto je to tako? 

Druga stvar koju je Inaritu donosio je ljudskost i realne likove. Nekako je lako bilo poistovetiti se sa njegovim likovima. Prvo je to što nam je dočarao emociju, drugo, ti likovi su baš od krvi i mesa. E upravo tu Revenant pada i to je odgovor na pitanje na kraju prethodnog pasusa. Ovde su likovi kao da su ispali iz tih rutinskih akcija ili iz stripova. Imamo radnju zbog radnje, ne zbog likova. Da ovo nije tako dobro usnimljeno, da nema nekoliko dobrih detalja i fantastične lokacije gde je snimano, zaista ne znam po čemu bih ga izdvojio od filmova sa sličnom tematikom. 

Da sumiram, Revenant je ok film i to je to. Da nema ovu prelepu prirodu, da nije usnimljen ovako kako je usnimljen, bio bi tek podnošljiv i komotno bi mu mogli smanjiti ocenu za 2. Bez ikakve sumnje ovo je najslabiji Inarituov film. Da je doneo ono što ume, zbog sjajne podloge, bio bi epsko ostvarenje. Ali je lišen onoga što Inarituovi filmovi predstavljaju - ljudskosti i emocije, a to je trebalo da nosi film. 

Verujem da očekujete i koju reč o glumi. Ne vidim ovde ništa posebno uprkos dvojici dobrih glumaca, pri čemu više favorizujem Hardija (jer Bronson). Očigledno je Leo dobio oskara jer mora da ga dobije već jednom. Meh, kakvi levi glumci ga danas dobijaju i za šta ga dobijaju, Oskar je samo šou, kao i 99% današnje kinematografije.

Zanimljivosti:
Pošto je početak snimanja kasnio, sneg u Kanadi se otopio pa je snimanje moralo biti premešteno u Argentinu. Inaritu je odbio da ubaci specijalne efekte u film jer bi po njegovim rečima sam film postao sranje. DiKaprio je zaista pojeo deo sirove bizonove jetre iako je vegetarijanac. On je za potrebe filma naučio da puca iz muskete, da upali vatru, naučio je i dva indijanska jezika i proučavao drevne tehnike iscelivanja. 

Hardi je na snimanjima uvek na strani ekipe koja pomaže. Zbog toga se jednom sukobio sa Inarituom i čak ga je uhvatio i za gušu. Od te scene su nastale i majice koje je Hardi razdelio ekipi. Hju Glas, koji je bio inspiracija za glavnog lika u filmu, nikada se nije ženio niti je imao dece. Tom Hardi je svoju glumu zasnivao na glumi Toma Berindžera iz filma Platoon. Šesta DiKapriova nominacija za oskara.

Naj scena: 

Opasnost

Moja ocena: 7/10

15 коментара:

  1. Lubecki "oduvao" fotografiju, Leo DiCaprio savrseno odglumio, Hardi mi na momente nije onakav na kakvog sam navikao, atmosfera jezivo sablasno jaka,emocije takodje, desetka od mene !!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jeli Lubecki surađivao sa Innarituom i na Birdman-u?Čini mi se da su slično usnimljena ta dva filma.

      Избриши
    2. Jeste. I tu je bio direktor fotografije

      Избриши
  2. Voleo bih da napises tekst za ovaj film http://www.imdb.com/title/tt0040522/

    ОдговориИзбриши
  3. Outsider, jedan saveet mi treba. Bio sam sa nekim društvom i lik je tu kojeg znam jedno vreme. Eto da ne dužimo priču krenuli smo o nekim filmovima i tu su se našli OUATIH i Revenant. Počeo je priču kako je masu njegovih drugova reklo za prvi da ništa ne valja a posle dodao za Revenant da je smeće od filma. Krenula je rasprava i hteo je da mi nametne mišljenje da je samo on u pravu i da sam ja eto - lud što mislim da je Revenant odličan film. Posle krene priču da mi je znanje filmova ravno nuli, a nakon što je završio sa tim krenuo o fudbalu i kada sam rekao da Mesi nije najbolji svih vremena: onda sam ja totalno lud po njemu. Ovo sam ovde hteo staviti jer smo baš počeli zbog ovog filma i njegovih uvreda na račun i filma i mene. Čisti je nonsense reći za ovaj film da je teška glupost i smeće a tek šta je vređati nekog zbog mišljenja. Pa sam htio pitati za savet šta sa takvima i njihovom drskošću? Druga je stvar kad naletiš na nekoga po internetu koga ne znaš a ovog znam itekako

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne radiš ništa. Osim u ekstremnim slučajevima, prođe vas to sve sa odrastanjem

      Избриши
    2. Ja sam odrastao. A taj koji mi je to govorio ima 36. godina. Skoro deset godina stariji od mene. Pa ti vidi ko je tu nezreo :D

      Избриши
    3. Onda me brinete obojica, i ti što se uopšte bakćeš na tu temu i on jer mu nema spasa :)

      Избриши
  4. Negde sam pročitao da je Hju Glas pored toga što nije imao ženu ni decu, kao što u zanimljivostima piše, takođe i oprostio ljudima koji su ga ostavili da umre. Baš šteta što se Injaritu nije odlučio za tu varijantu,jer je realno kroz sve prethodne svoje filmove pokazao da bi nešto tako umeo da uradi jako efektno. Ali s druge strane izgleda da je ipak morao da poklekne i prevashodno se drži standardne holivudske recepture rivendž/akcije. Šteta zaista, iako je film i ovako sasvim okej, ali je zbog ekipe celokupne potencijal bio do samog neba. Sprema Injaritu novi film i to u rodnom Meksiku, prvi put nakon Amores Perros (Čini mi se da se Biutiful dešava u Barseloni) tako da očekujem lep povratak posle duže vremena :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nevezano za privatni život Hju Glasa i njegovu stvarnu ličnost, debelo se ne slažem sa mišljenjem o učinkovitosti scene spašavanja života. Spasiti život čoveku koji vam je ubio dete? Gde je tu tragedija, gde je drama, gde je tu čovečnost povrh svega? Da ta scena postoji, upravo ona bi bila holivudizacije jedne realne, dubokotragične ljudske priče, bila bi jeftina prodaja odlične drame i karakterizacije. Ako pogledamo najveće tragedije videćemo da nema takvih pseudodubokih, humanih obrta. Ne ubijaju li se međusobno Polinik i Eteokle, ne ubija li Klitemnestra Agamnenona, Orest i Elektra Klitemnestru, Medeja svoju decu, Otelo Dezdemonu, Hamlet Kludija itd. sve zarad ličnih ciljeva ili osvete? Formulativnost tragedije koja počiva na zakonima ljudske prirode je jednostavno takva. Rečima kanadske pesnikinje En Karson iz njenih "Lekcija žalosti" : "Why does tragedy exist? Because you are full of rage. Why are you full of rage? Because you are full of grief." Tako da mislim da je ovo ipak ozbiljniji film od holivudske rivendž akcije. Takođe, kad već branim film moram da odgovorim i na Outsiderove kritike o karakterizacija likova i nedostupnosti emocije. Elem, ovde karakterizacija lika nije standardna jer je lik uopšten, on ne predstavlja Hju Glasa već jedno kretanje, motiv, bes, želju za osvetom i iz tog razloga ni ne treba veća konekcija sa njegovom ličnošću, njegov bol je uopšten, univerzalno prihvatljiv i Injaritu nas već tu hvata u emocionalnu školjku filma. Posebno mi je draga scena gde Hju sreće Indijanca kojem je oduzeta kćerka, jer tu vidimo dva lika potpuno drugačijeg porekla, rasnog i etničkog, a opet bliske sudbine. Podsetilo me na scenu iz naše estetski najidealnije narodne epske pesme "Banović Strahinja" gde Strahinja sreće Turčina s kojim deli identičan čemer i kreće razumevanje dva naizgled suprotna čoveka. Film je pun još nekih genijalnih detalja vezanih za odnos čoveka i prirode, čoveka i čoveka, belačke supremacije, staleške hijerarhije itd.

      Избриши
    2. Kad čovek čoveku učini zlo, verujem da većina postupa kao što si i sam naveo, osvetom. Ali može li film da poentira i oproštajem? Mislim da itekako može. Da li je to (nad)ljudski? Iako definitivno ne toliko čest slučaj, opet jeste. Filmski primer toga bi bila neverovatna završnica "Once upon a time in America". Izdvojiću ključne rečenice završnog dijaloga, od kojih, sad dok razmišljam o njima, osećam jezu.. Verujem da svako ko je pogledao film, dobro poznaje o kojoj sceni se radi.

      Maks: "Ukrao sam čitav tvoj život od tebe. Živeo sam na tvom mestu. Uzeo sam sve. Uzeo sam novac, uzeo sam ti devojku. Sve što sam ti ostavio bilo je 35 godina žaljenja zato što si mislio da si me ubio. A sada, zašto ne pucaš?!

      Nudls: "Istina je, ubijao sam ljude gospodine Bejli (Maks). Nekad da odbranim sebe, a nekad za novac. I mnogi ljudi su dolazili kod nas. Biznis partneri, rivali, ljubavnici. Neke poslove smo prihvatali, neke nismo. Vaš spada u one koje nikada ne bismo uzeli u obzir, gospodine Bejli.

      Maks: "Jel ovo neka tvoja ideja osvete?"

      Nudls: "Ne. To je samo način na koji ja vidim stvari."

      Maks: "10:25 je. A meni nije ostalo ništa da izgubim. Kada te prijatelj izda, onda mu uzvratiš. Učini to!"

      Nudls: "Vidite, gospodine Sekretare... Ja takođe imam priču, nešto jednostavniju od vaše. Pre mnogo godina imao sam prijatelja, jako dragog prijatelja. Predao sam ga policiji da bih mu spasio život, ali je ubijen. Međutim on je želeo tako. Bilo je to veliko prijateljstvo. Ali se završilo loše po njega i loše po mene takođe. Laku noć gospodine Bejli."

      Možda je ovaj oproštaj izuzetno gorak i težak, možda i neočekivan imajući u vidu narav i postupke likova u filmu (svakako nije šablonski,"holivudski" iznesen, nema jasno odvojeno crno od belog, već isključivo sivu zonu) , ali je učinjen u ime prijateljstva, u ime onog najlepšeg što je spajalo dva pomenuta lika i pored učinjenog zla. Primer filma sa oproštajem možemo videti i u "Hero" sa Džet Lijem, gde čovek oprašta lično, zarad mnogo viših ciljeva. Sve u svemu, mislim da je Injaritu da se držao te priče, mogao da napravi nešto jako dobro, nestandardno,neočekivano, a opet ljudski :)

      Избриши
    3. Nismo se razumeli čini mi se:) Nisam hteo da izuzmem čitav koncept oproštaja iz ljudskog opsega, uostalom kad već krenuh sa klasičnim tragičnim uzorima i Filoktet oprašta Neoptolemu radi višeg cilja:) Ali problem je u kontekstu ovog konkretnog slučaja. Oproštaj Nudlsa Maksu je motivisan, realan, ljudski, imali su snažno prijateljstvo i koliko god izdaja bila neverovatna, oproštaj ima odličnu osnovu na kojoj leži. Slučaj Hjua i Fizdžeralda je svakako suprotan, njih dvojica su bili radni parnteri koji su se jedva znali, čak i gajili netrpeljivost i pre ubistva Hjuovog sina. Nudls priznaje svoj greh, otkriven je, ranjiv, Ficdžerald s druge strane je utilitarista kojem slično moralno otkrovenje nije ni na vidiku. Ficdžerald je klasičan nosilac hamartije, njegov krah je neminovan. Oproštaj bi bio nemotivisan, lažan, šminkerski, neljudski, banalan. Takav oproštaj ne bi počivao ni na čemu, sem eventualno na judeohrišćanskom sentimentu koji Hju ne gaji. Treba uzeti i hronotop u opticaj kao i samu svrsishodnost fabule, u OUATIA osveta nije primarna, dok u Revenantu ona jeste, tako da ipak mislim da Injaritu nije mogao izneveriti Jausov horizont očekivanja zarad jeftinog šoka i plitke moralne lekcije.

      Избриши
    4. Razumem šta želiš reći :) Ako bismo uzeli realne podatke iz Glasovog života, gde ubistvo sina ne postoji i gde je jednom od onih koji su ga ostavili oprostio zbog mladosti navodno, a samom Ficdžeraldu, jer je ovaj u momentu kada ga je pronašao bio član vojske i u tom slučaju bi i sam Glas bio ubijen, ako bi pokušao da se osveti. Čak mu je zapretio, da će to učiniti ukoliko Ficdžerald napusti vojsku. Elem, mislim da se Injaritu, da se odlučio da priča ovu priču lepo mogao pozabaviti ovom temom.
      Ako pratimo fabulu samog filma, gde i sin i njegovo ubistvo postoje, jasno je sve o čemu si pisao u prethodnim komentarima :)

      Избриши