петак, 8. април 2016.

Sicario (2015)


Sicario (2015) on IMDb
Kod nas nazvan: Sikario
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Denis Villeneuve
Glumci: Emily Blunt, Josh Brolin, Benicio Del Toro...

Priča:
FBI agent, idealista, određena je da pomogne specijalnoj jedinici u sve većem ratu na granici SAD i Meksika.

Moj osvrt:
Sicario je odlično režiran, ima opasnu glumačku ekipu (Emili Blant, Džoš Brolin, Benisio Del Toro), ima odličan temelj za vrhunski film ali za mene on je nekako ostao nedovršen. Nije iskoristio potencijal koji je imao, nije razvio neku određenu priču, doneo je tek fragmente priča koji su vezani za upečatljive likove. Sve to izgleda kao da smo pošli da gledamo jedan film, nastavili sa drugim a završili treći. E vidiš, ovo nam je priča, e sada tu se krije nešto veće, sad ćeš da vidiš, e sada to što si trebao da vidiš ide na neku totalno drugu stranu. I svi ti segmenti imaju kvalitet. Lepo je to sve, ali kada spojiš u jedan film, nisi baš siguran šta si pogledao. 

Na početku, sve me je podsetilo na prvu sezonu serije The Wire (možda podseća i na ostale ali ih nisam još pogledao). Imamo tamo nekog opasno organizovanog protivnika i moramo iskoristiti sva moguća sredstva da bi ga savladali. Fazon je ovde što taj protivnik stoji u magli. Imamo organizaciju koja treba da se bori sa njim, likove, pripremu, začkoljice, nelegalne i legalne radnje, ali opet, imamo tamo nekog narko bosa i bosovog narko bosa i njegovu babu. Da li je to dovoljno? U principu jeste ali opet, meni je to pomalo siromašno. Dok smo u Wire videli kako ta zlikovačka organizacija funkcioniše, videli smo mehanizme koje je teško razbiti ali i slabe tačke, ovde ne vidimo ništa. Kažem, nije to nužno loše ali još jedan bezlični narko kartel kao protivnik mi nije naročito impresivan. 

Druga stvar na koju me je Sicario opasno podsetio je neuporedivo bolji Elite Squad. Prva stvar je ta što i Sicario pokušava u celu priču uvući običnog čoveka i to koliko i on može biti privučen nelegalnom kako bi opstao, koliko i oni koji treba da dele pravdu mogu biti pokvareni, koliko je njihov život jeftin ili šta već. To vidimo kroz priču jednog od policajaca. Ne znam, meni je ovo bilo nekako rutinski, previše lagano, prevelika sigurica. U Elite Squad vidite koliko je društvo trulo, koliko je beznadežno, koliko je sve to ukorenjeno. Uzeti primer porodičnog čoveka svakako daje onaj potresni efekat ali kažem, meni je ovo bilo previše meh. 

Sad neko može da kaže "pa gde ti je taj konkretan protivnik u Elite Squad". To pitanje je na mestu ali Elite Squad se ne bavi njim. Bavi se društvom koje je toliko trulo da se ne zna ko je crn a ko beo, društvom u kom su sve norme izmeštene, bavi se verom u nešto drugo ali i beznadežnošću na putu do toga, bavi se žrtvovanjem za taj viši cilj, hrabrošću, ludošću itd. Ali pre svega, Elite Squad ne ide na ovaj sigurica fazon kao Sicario, ne nudi tragediju čoveka koji treba da oslika društvo već predstavlja celo društvo u svom onom blatu u kom pliva. Gde je to u Sicariou? 

Druga stvar koja me jako podseća na Elite Squad je tim koji ide u akciju. U Elite Squad je to bombastično, emotivno, eksplozivno, šokantno. Ovo je više american style, opasne baje idu da dele pravdu van granica svoje zemlje. Slabo tu ima emocija a previše robota. A o  tom njihovom deljenju pravde na sve strane izlišno je pričati. Hell, hajde malo da pucketamo puškama van domovine, to nam je nacionalni sport. Ali ne bih se zadržavao na tome. Generalno, svi su od brda odvaljeni a to je jako bitno (sarkazam). Ne vidimo puno akcije koja će prikazati ovaj tim ali ono malo što vidimo je dobro. Ne vidimo puno od tima osim nabrojanih glumaca i to je to. 

Iskreno, očekivao sam malo više od uloge koju ima Emili Blant. Njen lik zapravo krstari od događaja do događaja, od scene do scene, od lika do lika i tom njenom "šetnjom" mi upoznajemo sve ostale i sve ostalo. Taj njen suviše pasivni položaj mi je donekle problematičan. Kažem donekle, jer i lik je uglavnom dobar i ono što je vezano za njega je uglavnom dobro. Samo je morala ili ući u priču ili učiniti nešto povodom toga što se dešava pa makar bila neuspešna. Ovako mi je to suviše "dođoh-videh-šokirah se-jebigica". 

Što se samog lika tiče, imao sam problem sa tim moralisanjem. Ulaziš u opasnu priču u veliki obračun i želiš da sve bude po pravilu. Ma daj. Ok, možeš se malo čuditi, protiviti, sablažnjavati ali odluči više šta želiš: ili prihvati igru, ili se suprotstavi, ili se okreni i idi. Cela ta moralna priča možda i ima potporu negde tamo, ali ko to želi da gleda. Imali smo tu priču sasvim fino razvijenu u Training Day, ali u tom filmu ona je zapravo ideja vodilja. Ovde moralisanje nije ono čime se film vodi - skrati ga. 

Na kraju ono najbolje. Lik Benisia Del Tora. Njegov posao je do pred sam kraj da deluje zajebano i jako misteriozno. I to mu sjajno ide za rukom. Njegova priča je nekako kao mini segment u celom filmu i jako je velika šteta što su je bukvalno "skrljali" na samom kraju. E, njemu se desilo to i sad će on ovo. Hm, ipak je ovo nešto što je moglo da zaživi, da diše neko vreme dok se spremamo za rasplet, nešto što je moglo da nam donese još koji momenat jeze. Svakako, on i njegova mini priča su najbolji deo filma ali ne želim da mi tako nešto deluje tek kao isforsirano i nabačeno u film. 

Iako sam ga uglavnom kritikovao, Sicario je dobar film. Kao što rekoh, lepo to izgleda, lepo je izrežirano, dobra je tu ekipa ali nekako mi je cela priča nedefinisana. Vidim da su pokrenuli priču oko nastavka. Može to da uspe, samo malo treba ispeglati priču i odrediti šta zapravo želiš da kažeš.

Zanimljivosti:
Emili Blant je razgovarala sa ženskim FBI agentima kako bi se spremila za ulogu. Sicario je izvedeno iz latinskog "Sicarius" što u bukvalnom prevodu znači "čovek bodež". Na španskom to znači "ubica" a na italijanskom "plaćeni ubica". Emili Blant i Benisio Del Toro se pojavljuju i u The Wolfman (2010). U oba filma ona drži pištolj uperen u njega.

Naj scena:

Osveta

Moja ocena: 7/10

11 коментара:

  1. "Sve to izgleda kao da smo pošli da gledamo jedan film,nastavili sa drugim a završili sa trećim"-složit ću se s ovim.Ne znam jesi li gledao onaj jadni film zvan "There Will Be Blood.Za mene to je je još gluplje,moronskije,debilnije napravljen film ili ono precjenjeno čudo zvano Povratnik.Na isti afekt su išli.Tri slična BULŠITA.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. There Will Be Blood baš davno i tad me je malo ubio u pojam ali sam ga rad reprizirati. Od Revenant iskreno ne očekujem puno jer me podseća na Apocalypto a to će teško nadmašiti, ali opet, očekujem pristojan film. Videćemo

      Избриши
    2. Povratnik je većinu scena uzeo od Tarkovskog i nekoliko od Kurosave.Za mene je daleko najbolji film ove godine "Mladost režisera Paola Sorentina.Ovjeri taj film i ovjeri "Veliku Ljepotu od istog lika.

      Избриши
  2. Voolio bih da repriziras there will be blood i napises o njemu nesto ,mislim da ce ti s svidjete posle repriz3 ))

    ОдговориИзбриши
  3. Viljnev je jedan uzasno nekonstantan reziser, kao i njegova publika. Pljuju mu ubedljivo najbolji film (Enemy), hvale ciste proseke, pa i gore (Prisoners, Arrival, BR49)... Nikada on nece biti velicina, kao ni Nolan. A video sam da ovaj momak sad rezira i Dune... Sta ocekivati od toga? Plasim se, potpuno nepovezano i lose napisano delo, kao i poslednje mu BR49 i Arrival... Ali naravno, imdb will go mad as usual kad vide fejk dubinu i efekte... Bas steta...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nemam očekivanja iskreno. Pogledam pa procenim. Prisoners mi je sasvim dobar film. Nolan možda i donese nešto novo ako se okane patetike, hajpovanja i blokbasterskog iskenjavanja sa smešnim preokretima. Kada je Vilnev u pitanju, nisam gledao Incendies, to bi trebalo da valja. Novi Blade Runner je lepo režiran samo što mu je scenario šupalj. Videćemo. Otvorenog sam uma za sve. Možda je najdrastičniji primer kenjanja po sebi Finčer sa Gone Girl, Social Networkom, besramnom kopijom Devojke sa Tetovažom zmaja. Ali nema veze. Dovoljno je da svako od njih donese jedan vrhunski ili veliki film. Uradili su barem nešto. A o tome da li su veliki ili ne, to vreme pokaže. Ako recimo izbrišeš postojanje Facebook-a iz istorije, da li postoji osoba na ovom svetu koja će za Social Network reći da je filmčina. Nolan je napravio Memento, Inception koji je možda malko precenjen (pa i sa moje strane), prva dva Betmena su mu veoma dobra (ali mega precenjena), Prestiž, tako da je to lep broj solidnih filmova. Finčer ima Se7en koji je opet bolji od svih Nolanovih filmova. Tako da je njegovo ime već vezano za jedan veliki film. Sad, dal i su oni vremenom izgubili kompas ili rade nešto za široke mase, to je pitanje. Da je Interstellar pametan, svevremen film, ne bi se ovolike mase palile na njega. To se pravi planski, da zadovolji široke mase koje neće da razmišljaju puno. Meni su likovi poput Džarmuša recimo zanimljivi. Radi film kakav on želi i to je to. Mislim, nije samo Džarmuš tu naravno ali samo sam ga uzeo za primer.

      Избриши
    2. Evo da se uključim i ja malo, mislim da je Nolan u prvoj deceniji svog stvaralaštva zaista ostavio fin pečat nizom dobrih i odličnih filmova, kreirajući usput i prepoznatljiv stil sa brutalnim "editingom" i uvek do detalja razrađenim scenarijima. Jako poštujem ono što je uspeo da napravi od superherojskog žanra, ne računajući nažalost poslednji film o Betmenu koji je mogao biti epski, a završio je baš razočaravajuće. The Prestige mi je jedan od najfascinantnijih filmova, jer ne mogu da se setim filma koji na tako dobar način obrađuje sličnu temu, pritom dodajući primese sci-fi-a suludo dobro. Inception je već blokbaster ali kakav.. Onakav u stilu Kamerona (ne poredim filmove, samo dajem primer režisera koji je sinonim za blokbaster filmove) i zanimljiv i zabavan i dobar film pre svega!! E onda naglo posustaje očigledno s namerom i na našu žalost.. Čudno mi je baš, uvek je uspevao da uzme i jare i pare, odnosno i da dostavi dobar film i da zaradi odlično na njemu. Zašto se odlučio da u poslednjim godinama pravi poludupaste filmove, da li neće da se cima više toliko ili šta već. Mogu reći da je prava šteta samo jer se malo režisera njegovih godina može pohvaliti takvom paletom filmova, "al' dobro sad" što bi rekao Đole Balašević u jednom od svojih hitova... Inače Viljnev otkako je prešao u Holivud, svakim novim filmom postaje sve veći odradek, tako da se kvalitet kod njega kreće silaznom putanjom konstantno. Zanimljivo je da je Hju Džekmen možda i najbolje glumačke performanse ostvario baš u filmovima ova dva režisera, mada je i u Fontani Aronofskog odličan.

      Избриши
    3. Slazem se. Sto se Hjua tice, covek je zaista bio izuzetan kod Aronfskog. A i sam Aronofski je pojam za obojicu gorepomenutih rezisera. Jedan od malobrojnih koji se nije "prodao". Odmah mi na pamet pada Pol Tomas Anderson, covek kome je svaki film avangardniji i manje mejnstrim od prethodnog. U tome je razlika izmedju velikih i ovih drugih. Mada, da ne gresim dusu, jeste Nolan napravio "redefiniciju" SH zanra sa Betmenima, samo sto oni nisu toliko dobri koliko se predstavlja da jesu.

      Избриши
  4. Da, Aronofski je baš faca. Ima dosta zanimljivih stvari vezanih za njegove režiserske početke,kako je dolazio do prvih budžeta, pa ako već nisi baci pogled na to. Pa upravo to, nisu to ne znam sad kakvi nikad viđeni filmovi ili šta god, pa da ih IMBD-jevci toliko dižu rejtinzima, ali činjenica je da u samom superherojskom žanru predstavljaju sam vrh, a gledano sveukupno to nikako nije slučaj. Što se PTA tiče, njegov najkonvencionalniji film koji sam gledao je Boogie Nights. Sve ostalo mi je bilo nimalo lako za gledanje, što ne znači nikako loše, ali me je sa The Master ( ne računajući ludog Komodosa ;) ) i Phantom Thread baš ubio u pojam.

    ОдговориИзбриши